Andrić: Srbiji nedostaju radnici u svim sektorima, veliki problem odliv ljudi s iskustvom

Zbog sve lakšeg zapošljavanja stranaca u Nemačkoj, Srbija se suočava sa nedostatkom radnika u svim sektorima, a dodatni problem predstavlja i sve veći odlazak visoko obrazovanih ljudi sa iskustvom, kaže predsednica Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Čedanka Andrić i ocenjuje za Kosovo onlajn da je to luksuz koji jedna zemlja ne bi trebalo sebi da priušti.

Od 1. juna u Nemačkoj stupa na snagu treća faza zakona o zapošljavanju stranaca kojom je duplo uvećana kvota za radnike sa Zapadnog Balkana. Andrić objašnjava da ova faza nudi mogućnost da se u Nemačku može otići bez prethodno sklopljenog ugovora sa nekom firmom ili institucijom i da se posao može tražiti do godinu dana. Dodaje da već generacijama ljudi odlaze, pa sada mnogi imaju i nekoga ko će ih tamo dočekati.

"Kada se sve uzme u obzir, mislim da će se odliv radne snage, pogotovu u Nemačku, nastaviti", kaže Andrić.

Pozivajući se na studiju koju je prošle godine uradio Infostud sa partnerima, Andrić navodi da su Nemačka, Austrija, Švajcarska, pa čak i SAD i sve više Slovenija, zemlje u koje se sa ovih prostora najviše odlazi.

Kada je reč o zanimanjima radnika, objašnjava da se ne mogu izdvojiti specifična jer odlaze i lekari i inženjeri, vodoinstalateri, građevinski radnici...

"Mi sada imamo problem da nadomestimo radnu snagu u svim sektorima", ističe navodeći da veliki problem Srbiji predstavlja odlazak ljudi sa iskustvom.

Kako kaže, više se ne radi samo o mladim ljudima koji imaju samo obrazovanje, nego odlaze i ljudi koji imaju višegodišnje iskustvo.

"Nije lako nadomestiti hirurga koji ima 15 godina radnog staža, možete vi da zaposlite na njegovo mesto nekog njegovog kolegu, ali kvalitet usluge koji se pruža građanima nije isti. Nije isto kada vam majstor sa 10, 20 godina iskustva popravlja nešto ili zida zgradu i klada to radi neko ko je juče počeo. Imamo i dodatni problem, a to je ko će podučavati te mlade ljude koji dolaze jer da bi se naučio neki posao potrebna je praksa, a za praksu je potrebno da imate nekog mentora uz sebe koji će vas makar nekoliko godina podučavati poslu", navodi naša sagovornica.

Podseća da je za Zapadni Balkan kvota podignuta na 50.000 za ovu godinu i ukazuje da je to duplo više nego što je bilo.

"Traže se zdravstveni radnici, nemedicinski kadar, negovatelji, dosta se traži kadar koji bi radio u domovima za brigu o starima jer Evropa sve više stari. Dosta se, takođe, traže zanatlije, majstori - od građevinskih radnika, do vodoinstalatera, IT stručnjaci koji se nužno ne vezuju za teritoriju na kojoj žive, oni su uglavnom mobilni i mogu da rade bilo gde, ali gravitiraju i oni ka tom području. Takođe, kadrovi koji rade u naučnim institutima tako da mi praktično dobar deo naših visoko obrazovanih ljudi obrazujemo za tržište zapadne Evrope što je luksuz koji ne bi trebalo sebi jedna zemlja da priušti", poručuje Andrić. 

Kada je reč o motivima zbog kojih ljudi odlaze, kako kaže Andrić, i dalje prema istraživanjima, više od 80 odsto njih zaradu navodi kao glavni motiv.

"To ide u prilog našoj tvrdnji koju pričamo već više od decenije da će niske zarade oterati ljude iz Srbije, ne samo Srbije, već i iz celog regiona", naglašava.

Nekih 70 odsto navodi kvalitet života koji nije isključivo povezan sa zaradom, a sličan procenat navodi sistem u kojem se živi, dodaje Andrić. Negde polovina navodi karijerno napredovanje i zdravstveni sistem što, kako ukazuje, nije čudno ako se pogleda da Srbija i Bugarska najviše izdvajaju za privatno lečenje u Evropi.

"To su negde podaci koji su prikupljeni do kraja prošle godine i ja mislim da će taj trend potražnje da se nastavi, ne samo u Nemačkoj, nego i u čitavom nizu zapadnih zemalja, ali mi negde tradicionalno gravitiramo Nemačkoj s tim što sada od kolega čujem da dosta medicinskih radnika odlazi u Sloveniju, da je to trend koji se prati već neko vreme", kaže Andrić.

Podvlači da su sve zemlje u regionu Zapadnog Balkana suočene sa istim problemom, ali, ipak, izdvaja Bosnu i Hercegovinu.

"Oni se jako žale da im stanovništvo odlazi, ali imate i zemlje EU iz kojih se odlazi, kao što je Hrvatska gde je jako puno ljudi otišlo u Irsku, Nemačku, Austriju, pa i na neke dalje destinacije", dodaje.

Kao moguće rešenje tog problema, Andrić navodi primer Rumunije koja je odliv svojih radnika zaustavila značajnim povećanjem zarada. Ipak, dodaje, nisu samo zarade bitne, bitno je i to da mladi ljudi vide mogućnost profesionalnog napredovanja.

Takođe, napominje, i stambena politika u Srbiji gotovo da ne postoji, a to je nešto što je u Evropi ključno pitanje o kojem se razgovara - dati mladima perspektivu da mogu da po povoljnim uslovima dođu u posed nekretnine.