Barduani: Otvaranje mosta preko Ibra političko pitanje, rešenje u dijalogu

Izvor: Kosovo Online

Komandant Kfora general-major Enriko Barduani izjavio je u intervjuu za RTV 21 da je otvaranje mosta preko Ibra u Mitrovici političko pitanje i da odluka o tome treba da se donese kroz dijalog u Briselu. Dok se političko rešenje ne pronađe, napominje, Kfor će nastaviti da održava stalno prisustvo na mostu i sprovodi redovne patrole u okolnim područjima. Barduani je naveo da je bezbednosna situacija na Kosovu mirna, ali da postoji opasnost od eskalacije jer se, između ostalog, često se koristi zapaljiva retorika, a brojne su, kaže, i jednostrane akcije, uz podsećanje na slučaj Banjske i eksplozije u kanalu Ibar-Lepenac.

Govoreći o mostu na Ibru, Barduani je podsetio da je i tokom njegove prethodne službe na Kosovu 2001. i 2015. godine, most bio zatvoren za saobraćaj i navodi da za njega to znači da zatvaranje tog mosta nije samo bezbednosno pitanje, već je prvenstveno političke prirode.

„Da bih razjasnio stav Natoa po ovoj temi, mogu reći da je on bio jasan, kontinuiran, dosledan i transparentan sve vreme: odluka o mostu preko Ibra u Mitrovici treba da se donese kroz dijalog i u pravilnoj i efikasnoj koordinaciji sa lokalnim zajednicama, kao i sa međunarodnom zajednicom. U međuvremenu, Kfor održava i nastaviće da održava, do daljnjeg, svoje stalno prisustvo na mostu i sprovodi redovne patrole u okolnim područjima dok se ne pronađe političko rešenje“, naglasio je Barduani.

Na pitanje šta je otežalo ulogu Kfora tokom njegovog jednogodišnjeg mandata, koji privodi kraju, Barduani je kazao da Kosovo nesumnjivo dugo karakterišu složeni i međusobno povezani izazovi, čije se posledice osećaju širom regiona Zapadnog Balkana.

Među tim nerešenim izazovima, kako je naveo, politička pitanja su nesumnjivo najhitnija, jer ometaju proces normalizacije između Beograda i Prištine i utiču na bezbednost svih zajednica na Kosovu.

Stoga, dodaje, Kfor održava budno i fleksibilno prisustvo širom Kosova, spreman da brzo reaguje na sve događaje koji mogu ugroziti regionalnu stabilnost i lokalnu bezbednost.

„To radimo u skladu sa našim dugogodišnjim mandatom Ujedinjenih nacija doprinoseći održavanju bezbednog i sigurnog okruženja za sve ljude i zajednice koje žive na Kosovu, u svakom trenutku, na nepristrasan način, a posebno u tesnoj saradnji sa Kosovskom policijom i Misijom Evropske unije za vladavinu prava, u njihovim odgovarajućim ulogama kao garanti bezbednosti. Kroz naše prisustvo i svakodnevne aktivnosti takođe ciljamo da održimo bezbednosni okvir kao podršku tekućim i važnim diplomatskim naporima“, kazao je Barduani za RTV 21.

Na pitanje o bezbednosnoj situaciji na Kosovu, Barduani je naveo da je situacija mirna, ali da postoji opasnost od eskalacije jer, između ostalog, često se koristi zapaljiva retorika, brojne su jednostrane akcije, a desio se i incident u Banjskoj 2023. godine, kao i eksplozija koja je pogodila kanal Ibar-Lepenac u novembru prošle godine.

Prisustvo Kfora je bilo još važnije u ovim izazovnim okolnostima, ističe Barduiani i dodaje da su pomagali u održavanju stabilnosti, sprečavanju eskalacije sprečavanjem i smirivanjem situacija koje su mogle dovesti do incidenata.

Na pitanje da li je moguće da do dalje eskalacije dođe zbog težnji Srbije da destabilizuje Kosovo, Barduani navodi da kao vojni profesionalac, više voli da se oslanja na činjenice.

„Moja uloga mi ne dozvoljava da iznosim bilo kakve lične spekulacije. Ono što mogu da kažem jeste da je Srbija relevantan faktor u regionu i mi, kao Nato, očekujemo da Beograd nastavi da u potpunosti poštuje svoje obaveze prema mandatu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999. godine i priloženog vojnotehničkog sporazuma. I na taj način očekujemo da Beograd igra konstruktivnu ulogu u regionu. Iz naše perspektive, mi nastavljamo pažljivo da pratimo situaciju, održavamo vidljivo i fleksibilno prisustvo širom Kosova i sarađujemo sa Kosovskom bezbednosnom organizacijom i Vojskom snagama Srbije“, rekao je Barduani.

Što se tiče Srbije, kako je naveo, saradnja između Kfora i Vojske Srbije veoma je profesionalna i na odličnom je nivou, kao i njegovi redovni kontakti sa načelnikom Generalštaba Srbije generalom Milanom Mojsilovićem.

„Još jednom, verujem da su ovi napori ključni za održavanje regionalne stabilnosti“, istakao je.

Ističe da Beograd poštuje „crvene linije“ koje su utvrđene u Rezoluciji Saveta bezbednosti UN i sa posebnim osvrtom na odnos između Kfora i srpskih vojnih vlasti.

„One su napisane u Vojnotehničkom sporazumu koji su Nato i Srbija potpisali 1999. godine. Vojska Srbije i svi akteri sa kojima sarađujemo svesni su naše odgovornosti, kao i naše nepokolebljive posvećenosti. Samo da vam pružim potpune informacije o ovom pitanju, na osnovu postojećih procedura koje proizilaze iz vojnotehničkog sporazuma, Srbija ima jasnu obavezu da uvek obavesti Kfor o svim svojim dešavanjima i operativnim aktivnostima u blizini administrativne granične linije unutar petokilometarske tampon zone koju nazivamo bivšom kopnenom zonom bezbednosti. Ovo pomaže u sprečavanju nesporazuma koji bi mogli uticati na bezbednosnu situaciju. Generalno, ovaj mehanizam nastavlja da efikasno funkcioniše i zadovoljan sam visokim nivoom profesionalne saradnje koju je Kfor razvio u tom pogledu“, naveo je komandant Kfora.

Na pitanje koji je nivo spremnosti Kfora da spreči „bilo kakav potencijalni sukob iz Srbije“, Barduani ponavlja da su prvo srpske oružane snage „dužne da unapred prijave svoje prisustvo i aktivnosti na administrativnoj granici Natoa“ i da su uvek poštovale tu obavezu.

„U tom smislu, mogu da potvrdim da tokom mog mandata nismo primetili nikakve značajne promene u njihovom prisustvu i raspoloženju. Drugo, Kfor održava snažno i vidljivo prisustvo u tom području. Stalno pratimo ovu situaciju kroz širok spektar aktivnosti, uključujući redovne patrole, osmatranja, kao i kopneno i vazdušno izviđanje i kontakte sa civilima. Ove mere nam omogućavaju da održimo tačno znanje o situaciji i da odmah identifikujemo svaku abnormalnu situaciju ili razvoj događaja koji bi mogao da ugrozi stabilnost. Istovremeno, kao što sam pomenuo, održavamo redovne kontakte sa srpskim oružanim snagama, jer komunikacija uvek pomaže u sprečavanju nesporazuma i održavanju stabilnosti“, istakao je Barduani.

Odgovarajući na pitanje o prisustvu Kosovskih bezbednosnih snaga na severu, Barduani je kazao da u skladu sa postojećim obavezama koje su vlasti i institucije na Kosovu prihvatile sa Natoom 2013. godine, KBS mogu biti raspoređene na severu Kosova samo uz prethodno odobrenje komandanta Kfora.

Barduani je naveo da kao komandant Kfora pozdravlja kontinuirano poštovanje te obaveze od strane KBS, koju su nedavno pismeno potvrdile kosovske institucije po ovom pitanju.

„Što se tiče mogućnosti povećanja bezbednosti na severu, mogu vas uveriti da je Kfor dobro opremljen i pozicioniran da deluje samostalno. Međutim, odnos između Kfora i KBS je od izuzetnog značaja, što je nedavno pokazano kada su KBS poslale tim za potragu i spasavanje na jezero Gazivode pod ovlašćenjem i kontrolom Kfora. Istovremeno, saradnja između Kfora i KBS-a se redovno nastavlja u potpunom skladu sa regionalnim mandatom, a takođe i uz učešće savetodavnog i veznog tima Natoa, koji je još jedan važan element prisutan na Kosovu“, kazao je.

U vezi sa incidentom u Banjskoj, Barduani je naglasio da su taj, kao i napad na trupe Kfora 2023. godine neprihvatljivi i da počinioci moraju biti jasno identifikovani i izvedeni pred lice pravde.

Istakao je i da je Nato jasno stavio do znanja da se to ne sme ponoviti.

Govoreći o potrebi da se pitanja reše kroz dijalog Beograda i Prištine, Barduani je naveo da nažalost nije postignut značajan napredak u normalizaciji odnosa već dugo vremena.

„Čak i tokom mog mandata, takođe znam da direktan bezbednosni uticaj trenutnog zastoja u dijalogu ide na račun bezbednosti, ne možemo isključiti da nedostatak smislenog dijaloga rizikuje da politička pitanja pretvori u bezbednosna pitanja“, kazao je.

Istakao je da je rešenje u krajnjoj liniji političko, a ne vojno i dodao da u tom kontekstu, Kfor ostaje u potpunosti posvećen podržavanju dijaloga u tesnoj koordinaciji sa drugim akterima međunarodne zajednice prisutnim na Kosovu.

Na pitanje koliko je to što institucije na Kosovu još nisu formirane posle izbora održanih 9. februara, Barduani je kazao da politička situacija može uticati na lokalnu bezbednost te da zato pažljivo prate politička dešavanja nakon parlamentarnih izbora.

„U tom smislu, Kfor će nastaviti da prati svaki mogući razvoj situacije, a istovremeno se pridružujemo međunarodnoj zajednici u ohrabrivanju strana da ozbiljno krenu napred“, naveo je.

Odgovarajući na pitanje da li je Kosovo spremno da postane deo Natoa, Barduani je kazao da je to pitanje van njegovog mandata.

„Obratićete se političkom rukovodstvu Natoa, budući da sve odluke, uključujući i one koje se odnose na članstvo, jednoglasno donose saveznici“, dodao je Barduani.

Poručio je da veruje da svi ljudi i zajednice na Kosovu dele jedinstvenu i snažnu želju da žive u miru, da uživaju u stabilnosti i da grade prosperitet i dodao da put do ostvarivanja te želje nije vojni, već politički.

„Uloga Kfora je da definiše okvir za stvarno i iskreno političko angažovanje“, dodao je.

Govoreći o prisustvu američkih snaga u okviru Kfora na Kosovu, Barduani je naveo da su Sjedinjene Države jasno potvrdile svoju posvećenost alijansi, a takođe i Kforu kroz svoj dugoročni doprinos, koji trenutno iznosi oko 600 američkih vojnika.

„Stoga, ne vidim nikakve znake povlačenja SAD. Drugo, nedavno sam podelio svoju procenu bezbednosne situacije i najnovije informacije o aktivnostima Kfora u okviru Severnoatlantskog saveta i Vojnog komiteta Natoa u Briselu, a pre nekoliko dana i sa ambasadorima svih 33 zemlje koje doprinose trupama Kfora ovde u Prištini. I na našim političkim liderima je da odrede buduću putanju Kfora. Ono što mogu da kažem jeste da je posvećenost Natoa stabilnosti na Kosovu i u celom regionu trajna, a Kfor ostaje ključni stub angažovanja Natoa na Zapadnom Balkanu. Uspešan stub“, zaključio je Barduani.