Borisavljević: Mladi Srbi i Albanci teško do pomirenja, stalne tenzije i provokacije glavna prepreka

Između mladih Srba i Albanaca na Kosovu teško će doći do međusobnog razumevanja uprkos brojnim projektima koji decenijama pokušavaju da izgrade mostove, smatra Dušan Borisavljević iz Omladinskog saveta opštine Gračanica. Za Kosovo onlajn objašnjava da su glavne prepreke stalne tenzije i provokacije.

„Ako bi pitali mlade ljude šta misle jedni o drugima, svi koji imaju neke zajedničke probleme neće praviti razliku koje je ko etničke ili verske pripadnosti. Ali, usled dešavanja poslednjih par godina na Kosovu može se osetiti neka tenzija, pogotovo između mladih Albanaca i Srba. Videli smo to i sa provokacijama u Gračanici, napadima u Lapljem selu, i to je nešto što bi definitivno trebalo da prestane“, kaže Borisavljević.

Dodaje da se na Kosovu već više od dve decenije realizuju projekti usmereni ka pomirenju, ali da je njihov efekat pod znakom pitanja.

 „Projekti vezani za pomirenje i transformaciju konflikta traju već 25–26 godina. Danas postoje razni projekti koji se sprovode, ali da li su ti projekti doveli do pomirenja i da li će ikad dovesti, to ne mogu da znam. Ima projekata na kojima zajedno rade Srbi i Albanci i na kojima se druže, idu na seminare i posluju, ali kakva će dugoročna posledica tih projekata biti, to ne znamo“, napominje on.

Na pitanje da li se zajedno sa evropskim vrednostima mladi na Kosovu uče i međusobnom poštovanju i boljem suživotu Borojević odgovara da evropske vrednosti nisu jasno definisane nikome, pogotovo ne Srbima na Kosovu.

„Da li su evropske vrednosti da nemaš slobodu kretanja, da se ne koristi tvoj jezik... U poslednje vreme vidimo da su prave vrednosti potpuno nestale i da su se vratile te vrednosti koje su bile početkom 2000-tih godina. Postoje tenzije, netrpeljivosti, provokacije…, što stvarno nije dobro za mlade ljude koji trebaju da grade budućnost. Za mlade Srbe je stvarno teško“, kaže naš sagovornik.

Veruje da mladim Albancima jeste normalno da imaju Srbe među prijateljima, ali da je u poslednje vreme „postalo jako teško da se to prizna“.

„Ja sam išao na nekoliko radionca zajedno s a Albancima, imalo smo stvarno korektan odnos, ali ako ne postoji nešto što će da nas motiviše da idemo zajedno na te časove, nema prilike ni da se upoznamo. Srednjoškolci baš mislim da nemaju kontakta. Ne druže se u školama, nemaju ni potrebu za tim. To je ozbiljan problem“, naglašava Borojević.

Prema njegovim rečima, kontakti se češće ostvaruju kasnije, kroz rad u nevladinim organizacijama, volontiranjem ili zajedničkim interesnim oblastima.

Značajnu prepreku u premošćivanju razlika kod mladih, ocenjuje, igra i sadržaj u školskim udžbenicima, posebno kada je u pitanju istorija.

„Ako gledamo istoriju, svaka je drugačije napisana. Nikad nećemo imati istu istoriju, niti ćemo moći da se dogovorimo oko nje. Ne verujem da je krajnja namera da se podižu tenzije. Tek kad ljudi sazru, mogu da shvate da naša istorija jeste i njihova, i da ako postoje dve verzije, ne mora nužno da znači da moraju da se podudaraju. I tek kada to prevaziđu onda će shvatiti da u nekim stvarima možemo da budemo prijatelji. Ali, za sada, sa ovom tenzijom i presijom nad srpskim narodom, mislim da ne, jer je mnogo mladih ljudi primorano da napusti ovo mesto i to kod njih izaziva negativne emocije“, kaže Borojević.