Dačić: Srbija već dve godine beleži povećan broj migranata na granici sa Bugarskom

Broj ilegalnih ulazaka iz Bugarske je u stalnom porastu, rekao je ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić u intervjuu APA. Pristupanje Bugarske i Rumunije Šengenu bi dovelo do delimičnog pomaka u migracionim tokovima koji bi zatim vodili preko Rumunije u Mađarsku, a Dačić je naglasio da i Srbija želi da postane članica Šengena, pišu Salzburške vesti.

Bugarski ministar unutrašnjih poslova Kalin Stojanov rekao je na regionalnom ministarskom sastanku u Laksenburgu, u Donjoj Austriji, krajem juna da je na spoljnoj granici njegove zemlje sa Turskom "izuzetno tiho" mesecima. Migracioni pritisak je smanjen jer se migrantima pokazalo da im je teško da pređu tursko-bugarsku granicu. Ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner (OVP) takođe je pohvalio napore balkanske zemlje i ukazao na masovno smanjenje privođenja na granici Austrije i Mađarske.

Dačić se u pisanom intervjuu pozvao na podatke srpske granične policije, prema kojima Srbija već dve godine beleži većinu ilegalnih prelazaka granice na bugarskoj granici. Rumunija je relevantna samo kao zemlja odredišta za migrante iz Severne Makedonije, ali su brojke u tom pogledu mnogo manje nego u zemljama destinacije Mađarskoj, Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini.

"Ako Bugarska i Rumunija uđu u šengenski prostor, nesumnjivo će doći do promene rute. Od iregularnih migranata koji u Bugarsku dolaze iz Turske, neki će se preseliti u Rumuniju, a ne u Srbiju, a zatim u Mađarsku", naglasio je Dačić.

Dačić je takođe jasno stavio do znanja da vidi ulogu svoje zemlje u okviru novog pakta EU o azilu i migracijama. Ovim je predviđeno da će migranti ubuduće biti sveobuhvatno proveravani pre prelaska spoljne granice EU i da će se u blizini granice stvoriti i zatvoreni objekti.

Na pitanje da li bi Srbija bila spremna da uđe u sporazum sa trećim zemljama sličan onom između Italije i Albanije, srpski ministar unutrašnjih poslova je izrazio rezervu.

"Srbija do sada nije dobila nijedan predlog ni od jedne zemlje članice EU u vezi sa preseljenjem tražilaca azila na njenu teritoriju", rekao je.

U tom kontekstu, istakao je da je Srbija tranzitna zemlja za iregularne migrante i da ne žele da podnose zahtev za azil u Srbiji. U prvoj polovini 2024. samo 118 ljudi je zatražilo azil, što odgovara oko jedan odsto svih iregularnih migranata. Jednoj osobi je odobrena supsidijarna zaštita.

Dačić je jasno stavio do znanja da njegova zemlja želi da ispuni sve uslove za punopravno članstvo u EU, a takođe i za ulazak u Šengen. Kao članica, Srbija bi imala pun pristup svim instrumentima i sredstvima EU za sprečavanje ilegalnih prelazaka granice i obezbeđivanje povratka migranata u zemlje porekla.

Dačić je takođe nagovestio da će njegova zemlja prihvatiti klauzulu solidarnosti u postupanju sa migrantima, čemu se protive neke zemlje EU. Princip solidarnosti za raspodelu migranata među državama članicama je jedan od stubova novog pakta o azilu i migracijama, naglasio je.

S tim u vezi, osvrnuo se na status Srbije kao tranzitne zemlje i na činjenicu da, kao nečlanica, trenutno ne ispunjava uslove za finansijsku podršku predviđenu novim paktom EU za one države koje prihvataju migrante.