"Dan otvorenih vrata“ na Prirodno-matematičkom fakultetu

Dan otvorenih vrata na PMF-u
Izvor: Kosovo Online

Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, sada već tradicionalno, organizovao je danas manifestaciju „Dan otvorenih vrata“ sa ciljem da se srednjoškolcima, budućim brucošima, pokažu pogodnosti koje ova visokoškolska ustanova nudi za njihovo školovanje, stručno usavršavenje i karijerno profilisanje.

Za učenike srednjih škola danas je održan i kviz znanja, koji je na kreativan način približio potencijalne brucoše neke od postojećih smerova koji ovaj fakultet nudi, a pobednicima su uručene i vredne nagrade.

Posetioci su bili u prilici da vide kabinete i učionice svih katedri, da se bolje upoznaju sa predmetom sudija, a time i da učestvuju u različitim ogledima i eksperimentima, koje su stariji studenti, zajedno sa svojim profesorima, spremili i priredili.

Prodekan Prirodno matematičkog fakulteta Negovan Stamenković ukazao je da se budući studenti mogu opredeliti za jedan od šest smerova koje ova ustanova nudi – fizika, hemija, geografija, biologija, matematika i informatika.

„Ono što odlikuje PMF i razlog zašto organizujemo ovakvu manifestaciju, jeste da sve one benefite koje nudi naš fakultet ne mogu se dočarati rečima, pa je potrebno da naši budući studenti dođu i upoznaju se sa laboratorijama i uslovima rada na našem fakultetu. Tako steknu neku viziju šta ih očekuje ako budu naši studenti. Ja ću im otkriti našu tajnu – ako se opredele da budu naši studenti i studiraju na jednom od odseka koji naš fakultet nudi imaće pred sobom jednu sigurnu budućnost koja se ogleda u zapošljavanju. Kao dokaz navodim da u Srbiji ni na jednom Zavodu za zapošljavanje ne postoji diplomirani informatičar ili matematičar“, navodi on.

Studentkinja sa Katedre za hemiju Katarina Arsić kaže da je na današnjoj promociji fakulteta njene koleginice izvodile različite oglede koji su interesantni i zanimljivi.

„Nakon završenih studija hemije, nudi se širok spektar poslova koje možemo da radimo, poput rada u industriji ili pak rad u obrazovnim ustanovama. Ovom prilikom bih pozvala sve srednjoškolce koji ne znaju šta žele da rade u budućnosti, da dođu u PMF i postanu deo naše ekipe, i svoje obrazovanje nastave kao studenti hemije“, navodi Arsić.

Katedra za geografiju je novom akreditacijom modernizovana i budućim studentima se pruža šira baza za usavršavanje, kaže docent Nikola Milentijević.

„Što se tiče samog upisa geografije, pruža se mogućnost prilikom zaposlenja, a definisano je samim akademskim zvanjem na kraju studija. Diplomirani geografi imaju mogućnost rada, ne samo u školama, nego i drugim institucajama, poput lokalnih samouprava, turističkih agencija, organizacija, zavoda za statistiku. Prirodne nauke su u nekom zapećku koje je i država prepoznala, a smatram da će u budućnosti biti potreba za nastavnim kadrom“, poručuje on.

Helena Kontić, studentkinja Katedre za informatiku, navodi da je informatika na vrhuncu popularnosti, što je važno za sve studente i buduće brucoše.

Učimo mnoge programske jezike i bitno je da nije usko opredeljena nauka, tako da se možemo opredeliti tokom studija za nešto što više leži. Osim klasičnih programerskih predmeta, gde učimo softversko inžinjerstvo i programske jezike poput Jave, Sišarp i Pajton, možemo da se opredelimo za računarske sisteme. Vrlo popularno je i veb programiranje i dizajn, tako da svako može da nađe ono što mu leži, a vrlo je i perspektivno, jer lako možemo da se zaposlimo, bilo samostalno ili u firmama“, ističe Kontić.

Anđela Galić studira matematiku na PMF-u i isto savetuje budućim studentima, jer kako ističe, radi se u malim grupama, a i lakše se kasnije dolazi do zaposlenja.

„Volim matematiku zato što se u njoj rade različiti zadaci i ona nas u stvari uči da u svakom problemu postoji rešenje. Matematika je deficitarna nauka i omogućava nam zaposlenje po završetku, što je i pitanje svakog od nas koji upisuje fakultet“, rekla je Galić.

Asistentkinja Katedre za fiziku Miljana Milentijević izrazila je zadovoljstvo današnjom manifestacijom, jer je ovo način da se fizika približi srednjoškolcima.

„Prednost srudiranja fizike je rad koji se odvija u malim grupama, tako da su profesori i asistenti jako posvećeni svojim studentima. Na birou ne postoji fizičar koji nema posao, svi već imaju svoja zanimanja. Pored nastave, oni mogu da rade i u institutima i laboratorijama, kao i bolnicama. Nastava se pored teorijskog dela, odvija  i kroz laboratorijske vežbe, jer u svakom predmetu možemo teorijski da dokažemo i u praksi da pokažemo“, kaže Milentijević.