Danas se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta

Holokaust
Izvor: Facebook

Širom sveta danas se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta – jedan od najvećih zločina protiv čovečnosti u istoriji.

Na dan kada je 1945. godine oslobođen najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi – Aušvic-Birkenau iznova se ukazuje na značaj negovanje kulture sećanja, kako se ovakav zločin više nikada ne bi ponovio.

Drugi svetski rat odneo je preko šest miliona nedužnih žrtava, pripadnika jevrejskog naroda, a neka od masovnih stratišta nevinih žrtava su Aušvic, Treblinka, Mauthauzen, Dahau, Majdanek Jasenovac, Staro Sajmište, Jajinci, logor „Crveni krst” u Nišu…

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 2005. godine Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koja se rukovodila potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama.

Ambasador Nemačke u Prištini Jern Rode poručio je da je Holokaust najmračnije poglavlje nemačke istorije.

"Svake godine, 27. januara (godišnjica oslobođenja Aušvica), obeležavamo najmračnije poglavlje nemačke istorije: Holokaust. Nehumani pokušaj zatiranja čitavih naroda podseća nas na nezamislivo strašna dela za koja su ljudi sposobni. Nikad više!", poručio je Rode.

Iz Ambasade Izraela na Kosovu poručili su da se danas i uvek svi sećamo šest miliona ubijenih Jevreja:

"Čitave porodice istrebljene iz jednog razloga: bile su jevrejske. Danas, na Međunarodni dan sećanja na Holokaust, odajemo počast šest miliona ubijenih Jevreja tokom Holokausta. Obećavamo da ćemo ih se sećati danas i uvek".

Misija Oebs saopštila je da danas odaje počast žrtvama nacističkog progona, razmišljajući o bolnim poukama iz jednog od najmračnijih poglavlja ljudske istorije i nastojeći da iz njih uči, kako za sadašnjosti i budućnosti.

Ogromne patnje i patnje koje je pretrpelo šest miliona Jevreja, kao i milioni drugih nevinih ljudi, ne mogu se preceniti ili mnogo gore - zaboraviti.

Dan sećanja na Holokaust je vreme za učenje iz prošlosti i zajednički rad na mirnijoj budućnosti.

"Na Dan sećanja na Holokaust odajemo počast otpornosti onih koji su preživeli nezamislive užase Holokausta i sećamo se onih koji su stradali, uz nepokolebljivo obećanje da se takvi zločini nikada ne ponove. „Dok nastojimo da učimo iz prošlosti, hajde da iskopamo put ka svetu gde tolerancija trijumfuje nad mržnjom i gde nas ove lekcije vode u izgradnji budućnosti obeležene saosećanjem, jedinstvom i zajedničkom težnjom za mirom“, rekao je predsedavajući Oebsa, ministar spoljnih poslova Malte Ian Borg.

U saopštenju se navodi i da su nedavni napadi Hamasa u Izraelu 7. oktobra i ljudska patnja u nasilnom sukobu na Bliskom istoku „služe kao oštar podsetnik da odjeci istorijskih zločina ostaju sa nama“.

"Dok nastavljamo da svedočimo sukobima koji nanose neizmernu patnju bezbrojnim nevinim životima, sveprisutna pretnja diskriminacije i netolerancije i dalje postoji, bacajući senke nesigurnosti širom našeg sveta. U tom kontekstu podsećamo se na duboku važnost da nikada ne dozvolimo da tragične pouke Holokausta izblede iz našeg kolektivnog sećanja”, dodao je Borg.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Srbije Tomislav Žigmanov poručio je da sećanje na nedužne ljude, koji su ubijani i nad kojima je sproveden genocid samo zato što su druge nacije i vere, kao žrtve najtežeg oblika diskriminacije, treba da bude opomena i obaveza svih da se svakodnevno zauzeto bore da se ovakvi zločini nikade ne zaborave.

"Da odlučno odbacujemo sve strategije njihovog negiranja i da u korenu sasecamo svaki oblik mržnje i nasilja, koji su u osnovi svakog zločina“, poručio je Žigmanov.

Ukazao je da je dužnost i obaveza svih kao odgovornih članova društva da pokolenjima osiguramo budućnost u kojoj vladaju mir, tolerancija, razumevanje i prihvatanje različitosti.

"I da se borimo protiv govora i zločina iz mržnje, predrasuda, svakog oblika diskriminacije i netolerancije na različitost“, dodao je Žigmanov.