Dojče vele: Na Kosovu se širi konzervativni islam

U Prizrenu se danima vodi kampanja protiv lista "Nacionale" i novinara tog lista Vulneta Krasnićija, preko ogromnih bilborda koji su postavljani širom grada, a sa kojih se poziva na bojkot tog kosovskog portala, uz sliku novinara Krasnićija i poruku "Sloboda mišljenja prestaje tamo gde počinju uvrede", piše Dojče vele.

Kako navodi taj medij, slučaj novinara Krasnićija nije usamljen slučaj, a Prizren koji je, kako navode, poznat po svojoj raznolikosti, sada postaje poprište huškačke kampanje koja je u potpunosti suprotna njegovom duhu.

Novinar Krasnići je sredinom avgusta izveštavao o protestu pripadnika muslimanske zajednice u Prizrenu, koji su se usprotivili nastupu feminističke kanadske muzičarke Pičiz, koja je ujedno i idol LGBT zajednice.

Pičiz je sa svojim bendom nastupila na filmskom festivalu "Doku Fest" u Prizrenu 4. avgusta 2023. u odeći koja je više pokazivala nego skrivala, a pozivajući na protest, poručeno je da je njen nastup nespojiv s tradicijom i kulturom, da ugrožava decu i vodi u "degeneraciju", piše Dojče vele.

Protest je održan 11. avgusta ispred najpoznatije džamije u Prizrenu, odmah nakon molitve petkom, a na njemu se okupilo oko 200 ljudi.

Kada je Vulnet Krasnići pitao neke od njih koja je tačno šteta od nastupa kanadske umetnice i što znači "degeneracija" i kako navodi Dojče vele, masa se brzo okrenula protiv njega.

"Nasilni demonstranti su mi prišli, vređali su me i gurali. Tražili su od mene da ne postavljam pitanja i da ne izveštavam o protestu", rekao je Krasnići.

Njegov snimatelj Arber Arifi takođe je bio maltretiran i gurali su ga, a video-snimak pokazuje kako policajci samo posmatraju, a da nisu intervenisali.

Po drugi put ovog leta, ističe Dojče vele, zbog nasilja nad novinarima u vestima su se našle male grupe konzervativnih muslimana, a jedan novinar je nedavno pretučen u bolnici, jer je ironično izvestio da je ultrakonzervativni imam iz Prizrena od članova zajednice dobio "mercedes" kao poklon za penziju.

Poslednjih godina pretnje su dobili ili su fizički napadnuti brojni novinari, a pored napada zbog izveštavanja o političkoj korupciji, razlog je često bio to što su, prema mišljenju konzervativnih muslimana, navodno kršili verske vrednosti ili tradiciju.

Radikalni islam trenutno nije relevantna politička pretnja na Kosovu koje se izričito deklariše kao sekularno, a velika većina stanovnika sebe vidi kao umerene muslimane, navodi se u tekstu nemačkog medija.

Tradicionalno, žene ne nose hidžab ili nikab, već, ako uopšte nešto nose, onda samo marame vezane na potiljku.

Konzumiranje alkohola se ne osuđuje, a mnogi samo retko ili uopšte ne idu u džamiju.

Politikolog, novinar i dobitnica nekoliko novinarskih nagrada u SAD Arbana Džara istražuje islamsku radikalizaciju na Balkanu.

"Islam na Kosovu je liberalan i, da tako kažem, prozapadni. Pa čak ga i u tako blagom obliku malo ko u zemlji praktikuje, a ni vera se ne stavlja iznad identiteta ljudi. To je u jasnoj suprotnosti s nekim zemljama Bliskog istoka, gde vera nije kultura, već ideologija", kaže Džara.

Uprkos tome, Arbana Džara iza kampanje protiv Krasnićija naslućuje opasan fenomen.

"Od kraja rata 1999. radikalni islamski pokreti prodiru na Kosovo. Oni žele da promene geopolitičku i kulturnu orijentaciju zemlje i suprotstave se multikulturalnoj i liberalnoj atmosferi i prozapadnom nasleđu. To se pretvara u pretnju kada država počne da toleriše te tendencije", kazala je Džara.

Džara je kao novinarka godinama bila izložena kampanjama mržnje i pretnjama zbog svojih izveštaja o radikalnim islamistima na Kosovu. Pored toga, vređana je, između ostalog, i kao "jevrejska kurva", a u maju 2017. brutalno je napadnuta i pretučena ispred svoje kuće u Prištini, navodi Dojče vele.

Nekoliko meseci kasnije napustila je Kosovo nakon što je saznala da se na nju sprema atentat.

Još uvek nije jasno ko ju je napao 2017. godine.

"Ni nakon šest godina policija ništa nije preduzela, kao ni  tužilaštvo", rezignirano kaže Arbana Džara.

Stav vlasti je u suštini po tom pitanju kontradiktoran - one su s jedne strane poslednjih godina bile veoma oštre prema određenom delu spektra radikalnog islamizma.

Procenjuje se, naime, da se 400 građana Kosova pridružilo "Islamskoj državi" na Bliskom istoku.

Povratnici su u nekim slučajevima osuđivani na duge zatvorske kazne ili stavljani pod nadzor.

S druge strane pak, vlasti često ostaju neaktivne, navodi se u tekstu nemačkog medija.

Recimo, u slučaju napada na nepoželjne novinare vlasti često istražuju bezvoljno ili istrage uopšte ne sprovode.

Političari često ćute o takvim nepopularnim temama, kao što je i slučaj s temom LGBT, koju konzervativni muslimani sve više otkrivaju za sebe kako bi mogli da agituju.

Zvanično su prava kvir-osoba zaštićena kosovskim ustavom, ali one u stvarnosti jedva da imaju ikakvu zaštitu.

Ne samo da mnogi ljudi na Kosovu imaju predrasude prema tom delu populacije, već muslimanske zajednice i većina političara, bez obzira na njihovu orijentaciju, odbacuju homoseksualnost kao "nemoralnu", piše Dojče vele.

Kosovski premijer Aljbin Kurti odavno se založio za priznavanje istopolnih brakova.

Kosovo bi bila prva većinski muslimanska zemlja na svetu s takvim zakonom, ali, inicijativa je neslavno propala na proleće 2022.

Čak su se i mnogi članovi i poslanici Kurtijeve stranke Samoopredeljenje usprotivili iako partija nominalno zastupa leve i socijaldemokratske vrednosti i izvorno je osnovana kao pokret za građanska prava.

Na protestima u Prizrenu Vulnet Krasnići nije se suočio sa umerenim islamom.

Napadi na njega mogu se povezati i s činjenicom da je on deklarisani homoseksualac i da javno podržava LGBT prava.

U svakom slučaju, još uvek je šokiran akcijom i reakcijama.

"Slike napada izazvale su hiljade reakcija i komentara na Fejsbuku, od kojih je većina pozdravila napad. Doduše dobio sam i veliku podršku, ali nisam očekivao toliku količinu mržnje u komentarima na Fejsbuku", naveo je Krasnići.

I u njegovom slučaju kosovska vlada ćuti, a portparol Vlade Kosova ostavio je upit Dojče vele o kampanji mržnje protiv novinara i portala "Nacionale" bez odgovora do objavljivanja ovog članka.

Sam Krasnići kaže da se ne boji.

"Odustajanje nije opcija. Jedini način da pokažem napadačima da ih se ne bojim je da nastavim da radim", dodaje Krasnići.