Dokument koji oblikuje narednu eru svemirskih misija: Šta sve podrazumeva Artemis?

Republika Srbija će u sedištu Nase u Vašingtonu danas pristupiti sporazumu Artemis Akords kojim se unapređuju bezbednost, transparentnost i međunarodna koordinacija u civilnom istraživanju svemira, uključujući misije na Mesecu, Marsu i drugim nebeskim telima, prenosi Juronjuz Srbija.

Srbiju će na ceremoniji predstavljati ministar spoljnih poslova Marko Đurić, koji boravi u poseti SAD, a ceremoniji prisustvuju i zamenik administratora Nase Met Anderson, kao i pomoćnik državnog sekretara SAD za okeane, međunarodna pitanja životne sredine i nauke Vesli Bruks.

Sporazum Artemis postavlja okvir za saradnju država dok čovečanstvo ulazi u novu eru istraživanja Meseca i svemira izvan njega, a Srbija je 69. zemlja koja će mu pristupiti.

Novo poglavlje je već u toku zahvaljujući programu Artemis, čiji je cilj da prvi put nakon misije Apolo pošalje ljude na površinu Meseca, ali i da izgradi prvu lunarnu bazu, pre nego što se fokus usmeri na pilotiranu misiju ka Marsu.

Sporazum Artemis pruža okvir za države koje sarađuju u ovom ambicioznom poduhvatu i obuhvata skup načela koja definišu zajedničke principe, smernice i najbolje prakse za bezbedno istraživanje Meseca, a u budućnosti i drugih delova svemira, kako čovečanstvo bude produžavalo trajanje svemirskih misija i širilo domet svojih istraživanja prema Marsu.

Sporazum Artemis zajednički predvode Nasa i Stejt department Sjedinjenih Američkih Država, a dokument potpisuju države na nacionalnom nivou, a ne pojedinačne organizacije, pri čemu zemlje sporazum prihvataju dobrovoljno.

Najširi i najraznovrsniji program istraživanja svemira u istoriji

„Artemis će biti najširi i najraznovrsniji međunarodni program ljudskog istraživanja svemira u istoriji, a Artemis sporazum predstavlja mehanizam kojim će biti uspostavljena ova jedinstvena globalna koalicija. Potpisivanjem se ujedinjujemo sa partnerima kako bismo istraživali Mesec i uspostavljali ključne principe koji će stvoriti bezbednu, mirnodopsku i prosperitetnu budućnost u svemiru u kojoj će uživati celo čovečanstvo“, izjavio je tadašnji administrator Nase Džim Brajdenstin 2020. godine, kada su sporazumi uspostavljeni.

Poreklo Artemis sporazuma

Jedan od ključnih principa Artemis sporazuma jeste potvrđivanje značaja poštovanja Sporazuma o svemiru iz 1967. godine, koji je tadašnja Jugoslavija potpisala, ali nikada nije ratifikovala.

Pored toga, sporazumi potvrđuju značaj Sporazuma o spasavanju i vraćanju astronauta iz 1968. godine, koji naglašava odgovornost država da bezbedno vrate astronaute i opremu na Zemlju. Takođe se pozivaju i na druge međunarodne sporazume iz oblasti svemirskog prava, poput Konvencije o međunarodnoj odgovornosti za štetu izazvanu svemirskim objektima iz 1972. godine i Konvencije o registraciji objekata lansiranih u svemir iz 1975. godine. Jugoslavija je bila potpisnica svih ovih sporazuma.

Artemis sporazum prvi put je predstavljen i potpisan u oktobru 2020. godine od strane osam država, dok su se predstavnici zemalja potpisnica prvi put sastali uživo na Međunarodnom astronautičkom kongresu u Parizu 19. septembra 2022. godine.

Kada je reč o obimu primene, sporazum se odnosi na aktivnosti u orbiti, na površini i ispod površine Meseca, Marsa, kometa i asteroida. Obuhvata i stabilne orbitalne tačke poznate kao Lagranžove tačke u sistemu Zemlja–Mesec, kao i objekte koji putuju između tih nebeskih tela i lokacija.

Šta predviđa Artemis sporazum?

U dokumentu sporazuma Nasa navodi sledeće ključne principe:

Mirnodopsko istraživanje svemira

Države se obavezuju da sve aktivnosti u okviru programa Artemis sprovode isključivo u mirnodopske svrhe i u skladu sa međunarodnim pravom.

Transparentnost

Zemlje potpisnice treba da svoje aktivnosti obavljaju transparentno kako bi se sprečili nesporazumi i sukobi. To podrazumeva i dobronamerno deljenje naučnih informacija sa javnošću i međunarodnom naučnom zajednicom.

Ovo načelo važi čak i za konkurentske projekte, a države se podstiču da međusobno koordiniraju objavljivanje istraživanja i naučnih radova.

U sporazumu se navodi: „Potpisnice Artemis sporazuma obavezuju se da javno objavljuju naučne informacije, omogućavajući celom svetu da nam se pridruži na putovanju programa Artemis“.

Interoperabilnost

Države učesnice treba da razvijaju sisteme koji mogu da funkcionišu zajedno sa postojećom infrastrukturom, čime se unapređuju bezbednost svemirskih operacija i dugoročna održivost misija.

Pomoć u vanrednim situacijama

Potpisnice se obavezuju da pruže pomoć astronautima i osoblju u svemiru ukoliko se nađu u opasnosti ili nevolji.

Registracija svemirskih objekata

Države koje učestvuju u programu Artemis treba međusobno da odrede koja će od njih registrovati određeni svemirski objekat.

Očuvanje svemirske baštine

Potpisnice su se obavezale na očuvanje ljudskog nasleđa u svemiru. To uključuje mesta od istorijskog značaja, poput lokacija na kojima su sletali astronauti ili robotske letelice, kao i artefakte, svemirske brodove i druge tragove ljudske aktivnosti na nebeskim telima.

Svemirski resursi

Potpisnice potvrđuju da je eksploatacija i korišćenje resursa sa Meseca, Marsa, asteroida i drugih nebeskih tela od ključnog značaja za bezbedno i održivo istraživanje svemira.

Takođe se obavezuju da o aktivnostima vezanim za eksploataciju svemirskih resursa obaveštavaju generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, javnost i naučnu zajednicu.

Usklađivanje aktivnosti i sprečavanje sukoba

Države članice obavezale su se da sprečavaju štetne međusobne uticaje i postupaju uz dužno uvažavanje interesa drugih učesnika.

To podrazumeva i uspostavljanje takozvanih „bezbednosnih zona“ između država, koje mogu da postoje dok traju određene operacije, a potom da budu ukinute.

Orbitalni otpad

Zemlje potpisnice obavezale su se da tokom planiranja misija predvide bezbedno, pravovremeno i efikasno uklanjanje svemirskog otpada.

Takođe su saglasne da treba ograničiti stvaranje novog dugotrajnog ili potencijalno opasnog orbitalnog otpada, uključujući bezbedno uklanjanje svemirskih konstrukcija nakon završetka misija.

Koje zemlje su potpisnice Artemis sporazuma

Srbija postaje 69. potpisnica Artemis sporazuma, a ostale su: Angola, Argentina, Jermenija, Australija, Austrija, Bahrein, Bangladeš, Belgija, Bocvana, Brazil, Bugarska, Kanada, Čile, Kolumbija, Kipar, Češka Republika, Danska, Dominikanska Republika, Ekvador, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Indija, Irska, Izrael, Italija, Japan, Jordan, Letonija, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malezija, Malta, Meksiko, Maroko, Holandija, Novi Zeland, Nigerija, Norveška, Oman, Panama, Paragvaj, Peru, Filipini, Poljska, Portugalija, Republika Koreja, Rumunija, Ruanda, Saudijska Arabija, Senegal, Singapur, Sjedinjene Američke Države, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska, Švajcarska, Tajland, Ukrajina, Ujedinjeni Arapski Emirati, Urugvaj i Velika Britanija.