Dronovi i oklopna vozila - iz kojih država je Kosovo poslednjih godina kupovalo naoružanje?

Poslednjih godina Vlada Kosova povećala je budžet za sektor odbrane - ove godine on je dostigao 207,8 miliona evra.

Kosovske bezbednosne snage (KBS) trenutno se nalaze u procesu transformacije u vojsku. Proces je počeo 2018. godine, nakon usvajanja zakonskih izmena, i očekuje se da će trajati deset godina.

Kosovo, sa populacijom od 1,5 miliona stanovnika, trebalo bi da ima više od 7.500 aktivnih vojnika i rezervista, kao i policijsku snagu od oko 9.000 pripadnika.

Sjedinjene Američke Države podržale su transformaciju KBS-a u vojsku od samog početka, ali ne i Nato, koji insistira da KBS ostane u okviru svojih prvobitnih nadležnosti, poput reagovanja na krize ili civilne zaštite, prenosi Reporteri.

U skladu sa standardima Natoa

Ministarstvo odbrane Kosova potvrdilo je za Radio Slobodna Evropa da je „svo naoružanje koje je Kosovo kupilo u poslednje četiri godine u skladu sa standardima Natoa. Uglavnom se radi o oružju kupljenom od Sjedinjenih Američkih Država, Turske, Nemačke i drugih zemalja“.

Portparolka Ljiridona Gaši nije otkrila koliko je ove godine potrošeno za naoružanje, ali je naglasila da je ova vlada investirala „više“ od prethodnih.

U septembru je KBS primio dronove kupljene od Sjedinjenih Država – model RQ-20 Puma LE. U avgustu je KBS dobio i oklopna vozila, takođe kupljena od SAD-a.

Prošle godine podnet je zahtev za kupovinu 200 protivoklopnih raketa Džavelin, a sada je u toku proces plaćanja.Kosovo je 2023. godine kupilo i flotu turskih dronova Bajraktar.

Premijer Kosova Aljbin Kurti, tada je obavestio javnost da je kupovina dronova Bajraktar realizovana tokom 2023. godine.

Još 2018. godine iz SAD su na Kosovo stigla vojna vozila tipa Hamvi. Vlada Kosova je tada potpisala ugovor sa američkom kompanijom AM Dženeral o kupovini 51 vozila ovog tipa.

Dve godine kasnije, Kosovo je kupilo još vojnih vozila od SAD-a, dok je 2021. godine američka vlada donirala Kosovu 55 ASV oklopnih bezbednosnih vozila.

Poslednjih godina Vlada Kosova povećala je budžet za sektor odbrane - ove godine on je dostigao 207,8 miliona evra.

KBS se redovno obučava u američkim i evropskim bazama, a takođe učestvuje u multinacionalnim vežbama kao što je „Difender Jurop“.

Krajem prošle godine Kosovo je potpisalo i sporazum sa Turskom o izgradnji prve fabrike municije.

Gaši iz Ministarstva odbrane kaže da se očekuje da ona bude funkcionalna „u roku od dve godine“. A kada je reč o vojnoj saradnji objavljenoj u martu između Kosova, Albanije i Hrvatske, navodi da se trenutno „izrađuje zajednički plan aktivnosti“.

Ipak, put Kosova ka Natou i dalje je dug, budući da četiri članice Alijanse ne priznaju njegovu nezavisnost.

Bivši ministar odbrane Albanije Fatmir Mediu predlaže stvaranje zajedničkih vojnih kapaciteta.

„Jedini način da se odgovori na ovakav politički pritisak Srbije u saradnji sa Kinom i Rusijom jeste da izgradimo tri važna elementa: vojni odvraćajući faktor zemalja Natoa na Balkanu, politički odvraćajući faktor kroz zajedničku analizu bezbednosnih pitanja i ekonomski odvraćajući faktor. Sve je to međusobno povezano“, poručuje Mediu.

Saradnja Kosova, Albanije i Hrvatske

Pozivajući se na iskustva baltičkih zemalja, Mediu ocenjuje inicijativu Albanije, Kosova i Hrvatske za saradnju u oblasti odbrane, nadajući se da će biti podignuta na viši nivo.

Ministarstvo odbrane Albanije, domaćin ceremonije potpisivanja sporazuma, saopštilo je da će u septembru 2025. godine vodič, koji je u završnoj fazi izrade, biti predstavljen ministarstvima Albanije, Kosova i Hrvatske na usvajanje.

Deklaracija koju su potpisali ministar odbrane u ostavci Kosova Ejup Maćedonci, ministar odbrane Albanije Piro Vengu i ministar odbrane Hrvatske Ivan Anušić, definiše četiri tačke saradnje: unapređenje odbrambenih kapaciteta i saradnje u relevantnim industrijama; jačanje interoperabilnosti kroz obrazovanje, obuke i vojne vežbe; reagovanje na hibridne pretnje i jačanje otpornosti; puna podrška evroatlantskim integracijama.

Kupovina odbrambenih kapaciteta označena je kao prva obaveza iz deklaracije. Prema rečima Maćedoncija, cilj je da se realizuje jedinstvena narudžbina, umesto da svi posebno podnose zahtev.

„Na primer, za jedan sistem naoružanja za koji su zainteresovane sve tri države da ga kupimo od SAD-a, da porudžbinu izvršimo kao jednu kupovinu, koristeći zakonodavstvo svake države, ali da količina i vreme isporuke budu određeni zajednički. Jer kada od SAD-a kupuješ veću količinu, ona košta manje i stiže brže“, izjavio je Maćedonci.