Gudžić: Kosovsko društvo želi da promeni istoriju time što ne vraća zemljište manastiru Visoki Dečani

Navršava se šest godina od kako je Ustavni sud Kosova doneo odluku da se manastiru Visoki Dečani vrati 24 hektara zemljišta. Uprkos apelima međunarodnih institucija, ali i svetskih sila, presuda do danas nije sprovedena. Politikolog Aleksandar Gudžić kaže za Kosovo onlajn da takvim postupanjem kosovsko društvo ne poštuje odluke institucija koje je samo formiralo.

"Ustavni sud je naložio Opštini Dečani da manastiru Visoki Dečani vrati 24 hektara zemljišta. Lokalne vlasti odbijaju da to učine i time pokazuju da kosovsko društvo i kosovske političke elite kako na centralnom tako i na lokalnom nivou ne poštuju institucije koje su sami formirali. Time potvrđuju sumnju da je Kosovo jedno preddemokratsko društvo gde vlada zakon sile i jačeg, a ne zakon pravne norme", istakao je Gudžić za Kosovo onlajn.

On dodaje da se Albancima nasilje uvek isplatilo, fizičko ili pravno.

"Bojim se da će oni nastaviti da odbijaju da sprovode odluke svojih institucija i da ne sprovode svoje zakonske norme i regulative, a koje se odnose na položaj Srba, položaj Srpske pravoslavne crkve i svega onog što ima veze sa Srbima i Srbijom", kaže Gudžić.

Podsetimo, nakon 16 godina sporenja oko vlasništva nad manastirskom zemljom u opštini Dečani, Ustavni sud u Prištini doneo je 19. maja 2016. godine, odluku kojom je potvrdio prethodnu odluku Vrhovnog suda iz 2012. o tome da manastir Visoki Dečani ima vlasništvo nad 24 hektara sporne zemlje.

Povodom izjava pojedinih političara i istoričara da su svetinje Srpske pravoslavne crkve na Kosovu "kulturno nasleđe Kosova", Gudžić za naš portal kaže da su one nenaučne i protiv istorije.

"Poslednja izjava ministra kulture je narativ koji je već decenijama prisutan u albanskom delu kosovske javnosti a to je da su srpske crkve i manastiri na Kosovu zapravo albanski, a da su ih Srbi u nekom periodu istorije okupirali. Ratovi devedesetih godina i 17. mart su pokazali da nije dovoljno proterati samo nekoliko stotina hiljada Srba, nije dovoljno uništiti 151 svetinju. Potrebno je u svesti običnih građana Kosova, pa bilo srpske ili albanske nacionalnosti utisnuti jedno novo sećanje, a to je da su crkve i manastiri albanski, jer Srbi ovde, pobogu nikada nisu živeli", kazao je on i dodao da se oni ponašaju kao da su Srbi drevni narod koji je davno iščezao.

Deo albanske političke i naučne javnosti, kako kaže, ponaša se kao da su Srbi iščezli sa Kosova, kao da su Rimljani ili Kelti, drevni narodi koji su nekada živeli na ovim prostorima.

"I najnovija izjava ministra kulture je nastavak nekih ranijih izjava poput Haradinajeve da je Novo Brdo zapravo drevni albanski grad Artana ili saopštenja istoričara iz Dečana da su Visoki Dečani albanska crkva i da su Srbi, kada su okupirali Kosovo, na temeljima te crkve gradili Visoke Dečane. To je jedna nenaučna konstrukcija koja ima za cilj obmanjivanje javnosti. Takve tvrdnje nisu naučno utemeljene i nemaju veze sa istorijom", ukazuje politikolog Gudžić.

Odluka o nevraćanju zemljišta manastiru Visoki Dečani, kao ni ostale odluke koje nisu sprovedene, kako smatra naš sagovornik, neće uticati na proces učlanjenja Kosova u Savet Evrope.

"Proces učlanjenja Kosova u Savet Evrope će trajati, ovo je tek početak. Do punopravnog članstva u tu instituciju proći će izvesno vreme. Države članice na Skupštini SE dvotrećinskom većinom odlučuju o članstvu, tako da je to dug proces, ali ne verujem da će u konačnom odlučivanju nevraćanje zemljišta manastiru Visoki Dečani uticati. Na kraju će na to uticati politika", zaključuje Gudžić.