Hor „Car Dušan“ i pevačka grupa „Mladost“ čuvaju izvorne kosovske pesme od zaborava

Izvorne kosovske pesme dragoceni su deo kulturnog nasleđa srpskog naroda. Kroz njih su sačuvane uspomene na važne događaje, opisana borba za opstanak, opevane prirodne lepote, ali i velike ljubavi. Članovi hora „Car Dušan“ iz Štrpca i pevačke grupe „Mladost“ iz Gotovuše trude se da očuvaju izvorne pesme svoga kraja i kroz nastupe ih predstave široj publici.

Hor „Car Dušan“ iz Štrpca na svom repertoaru, osim duhovnih i patriotskih pesama, poslednjih godina neguje i izvorne kosovske pesme.

Horovođa Aleksandra Spasić ističe da su u njima opevane životne prilike vekovima unazad.

„Kosovo i Metohija je sredina jako bogata melosom i možemo se pohvaliti neiscrpnim bogatstvom. Svaka pesma ima namenu i razlog kada se izvodi, imamo pesme vezane za prela, posela, igranke, imamo radničke pesme koje su vezane za radove u polju, svadbene pesme koje su i dan-danas aktuelne i popularne. Narod je umeo da opeva sve ono što su bile životne prilike kroz vreme i vekove unazad, a i danas. Jedna velika građa je u pitanju. Imamo ljude koji se bave istraživanjem, zapisivanjem i analizom tih pesama. Nama je čast i zadovoljstvo da ih izvodimo“, kazala je Spasić.

Ističe i da Sirinićki kraj ima veliki broj pesama o kojima se malo zna, a da na pronalasku izvornih pesama ovog kraja već godinama rade eminentni stručnjaci iz Beograda, kroz radionice sviranja na kavalu i pevanja uz kaval.

„Veliki je broj pesama i svakodnevno to otkrivam i saznajem, živim ovde. Sa saradnicima sa kojima godinama sarađujemo sa Etnomuzikološkog odseka iz Beograda, Sanjom Ranković i Mirjanom Zakić, kao i Milošem Nikolićem koji vodi kaval svake jeseni, saznajem da imamo jako veliki broj pesama koje su trenutno u nekom zapećku i gledamo da ih vratimo na repertoar tako što ćemo ih preneti na mlađe generacije, decu koja se bave pevanjem i oni će to uraditi kroz svoje znanje i iskustvo. Zanimljivo mi je da je ovaj kraj na neki način nepravedno zapostavljen što se tiče melosa, iako se verovalo da su pesme poput „Gusta mi magla padnala“, koje su najpopularnije i najizvođenije, imamo jako veliki broj pesama koje su vrlo melodične i imaju zanimljive tekstove i pečat su vremena u kome se živelo i radilo, i koje su govorile o nekim teškim vremenima i prilikama i pod turskom vlašću i u vreme okupacije. Narod je znao da to obeleži i ostavi budućim generacijama kao legat koji će kroz pesmu da bude živa istorija opevana“, rekla je Spasić.

Ističe da su kosovske pesme veoma tražene na njihovim nastupima i da ih članovi hora rado izvode.

„Drago mi je da kosovsko-metohijska pesma živi, jer dolaze neka nova vremena i neke nove muzike su sada popularne i forsiraju se, međutim, deca, omladina pa i žene iz gradskog hora vole da ih izvode i gledamo kada smo van KiM-a, u centralnoj Srbiji, Bosni i Hercegovini, uglavnom su nam tražili kosovsko-metohijske pesme, što je meni izuzetno drago i izazov je za mene bio da ih stavim na repertoar. To će biti horska obrada tih pesama u dvoglasu i troglasu, kako budemo u mogućnosti, neće biti u izvornom smislu kako se peva, jer je sirinićka pesma poznata po tome da je jednoglas u pitanju i peva se uz kaval i to je ono što mi negujemo uz naše radionice, ali hor će to raditi na neki drugačiji način i nadam se da će se publici to sviđati“, kazala je Spasić.

Članovi pevačke grupe „Mladost“ iz Gotovuše pravi su čuvari izvornih pesama Sirinićkog kraja. Slaviša Dobrosavljević ističe da mu je drago što su uspeli neke pesme da sačuvaju od zaborava.

„Kasno smo počeli sa društvom, pre nekih dvadesetak godina, a trebalo je ranije da uradimo jer bismo prikupili dosta materijala, a sada je dosta pesama otišlo u zaborav. Ipak, dosta smo sačuvali i otrgli od zaborava, ali, nažalost, nemamo podmladak koji bi to nastavio. Moram najpre da pomenem pesmu „Devojčice plavojčice“ koju smo otpevali na našem prvom nastupu, a zatim su usledile i druge pesme, „Zaspalo mi kalinče“, tradicionalna pesma, zatim „Ovce čuvam tri godine“, „Što se beli Šar planina“, „Oj kad će prođem Šar planinu“. Pesma „Zaspalo mi kalinče“ tradicionalno se izvodi za praznik Bele poklade, i to samo u Gotovuši, i gde god smo nastupali svi su bili jako zainteresovani za pesmu, pa i istoričari iz Sirinićke župe su se angažovali oko nje. Kažu da je to obredna pesma, kalina označava sunce, i pesma kaže „Dig se, dig se, kalino“, što označava da se sunce zimi malo pojavljuje, i poziva se na buđenje sa proleća, kada počinju i prolećni radovi“, kazao je Dobrosavljević.