Identifikacija nestalih: Kosovo još bez forenzičkog arheologa

Kosovski Institut za sudsku medicinu još nije uspeo da angažuje forenzičkog arheologa, koji bi trebalo da pomaže u identifikaciji mesta na kojima se sumnja da su sahranjeni ubijeni tokom rata na Kosovu, piše Telegrafi.

Na poziciji koju su ranije imali zvaničnici Euleksa, još nema zamene nakon prenosa ovlašćenja na kosovske vlasti.

U nedostatku forenzičara, vlasti u Prištini se suočavaju sa izazovom da precizno identifikuju mesta na kojima bi ubijeni mogli biti sahranjeni.

Zamenik direktora Instituta za sudsku medicinu Ditor Haljiti kaže da forenzički arheolog analizira površinu tla kako bi proverio da li je to područje ranije pretrpelo promene ili je narušeno.

„Forenzički arheolog je stručni profil koji analizira teren tla ili zemljišta gde god da dođe u smislu procene da li ima promena, da li postoje dokazi da je taj deo zemljišta bio narušen, poremećen u prošlosti, dakle gde se može proceniti da se tu možda nešto krije“, kaže Haljiti.

Institut za sudsku medicinu je ustanova u kojoj se naučno identifikuju ostaci pronađeni na različitim lokacijama nestalih osoba iz rata na Kosovu.

Prvo, kada kosovska policija ili tužilaštvo identifikuju konkretnu lokaciju na kojoj se sumnja da se nalaze posmrtni ostaci, onda od suda traže nalog za ekshumaciju i istraživanje te lokacije.

Kada se dobije nalog suda, antropolozi u saradnji sa vladinom Komisijom za nestale, Kosovskom policijom i Euleksom izlaze na teren i provere informacije da li su tačne.

Ukoliko se utvrdi da su podaci tačni, Institut za sudsku medicinu prvo procenjuje da li se radi o masovnoj grobnici ili o pojedinačnoj, a zatim posmrtne ostatke pronađene na toj lokaciji šalje u Laboratoriju za sudsku medicinu, gde se vrši početna verifikacija posmrtnih ostataka. 

Forenzičar Valjon Hiseni objasnio je dalju proceduru.

„Čim ostaci stignu u Laboratoriju, prvo ih pregledamo. Gledamo da li imamo posla sa ostacima kostiju, da li su ljudski ili životinjski, jer često dobijamo ostatke za koje se tvrdi da su ljudi, a u stvari su životinjski ili suprotno“, kaže Hiseni.

Dodaje da pregledaju skeletne ostatke, počevši od biološkog profila, što znači određivanje starosti i telesne visine. 

„Zatim opisujemo povrede, ostaje kost. Dakle, da li su povrede antemortem – nastale pre smrti, da li su one perimortem – nastale tokom smrti i direktno povezane sa uzrokom smrti ili su povrede nastale postmortem – da se mogu oštetiti prilikom ekshumacije“, kaže.

Prema njegovim rečima, osim biološkog profila i opisa telesnih povreda, stručnjaci IML-a uzimaju i uzorke za DNK analizu i sudski antropolog u Antropološkoj sobi utvrđuje koji deo kosti je najpotrebniji, a koji služi za rad DNK analiza.

„Prikupljanje uzoraka zahteva specijalnu izradu tih ostataka kostiju i oni se šalju u ICPM laboratoriju u Hagu, gde se radi DNK analiza“, dodaje.

Hiseni kaže da izveštaj o identifikaciji u Hagu obično kasni od tri do šest meseci, u zavisnosti od toga koliko je kost oštećena i koliko brzo može da se izvuče DNK profil.

Trenutno se, kako navodi, u kosovskoj mrtvačnici nalazi oko 300 posmrtnih ostataka, za koje se sumnja da su iz poslednjeg rata na Kosovu.

„Ali to ne znači da su to kompletna tela, jer imamo i posmrtne ostatke koji su verovatno samo kost i koji identifikuju pojedinca i računaju se kao pojedinac. U protekle dve godine urađeno je i radi se sa maksimalnim intenzitetom na rasvetljavanju sudbine ovih posmrtnih ostataka, gde smo započeli odgovarajuću analizu – znajući da su u prošlosti radile i razne organizacije, bio Haški tribunal ili Kfor, Unmik, a sada i Euleks. I, to je opsežan rad na istraživanju sve dokumentacije i lokacija na kojima dobijamo ove koštane ostatke, gde često treba da uzimamo dodatne uzorke iz ovih slučajeva. Oni su poslati na analizu u Hag i čekaju rezultate“, rekao je Hiseni iz IML-a.

Institut za sudsku medicinu zapošljava oko 57 ljudi podeljenih u tri odeljenja. Odeljenje za sudsku medicinu, Odeljenje za laboratorije i Odeljenje za sudsku medicinu. U okviru Odeljenja za sudsku medicinu ima posebno Odeljenje za nestala lica, koje zapošljava 10 ljudi. Uključuje antropologe i forenzičare.

Kuštrim Gara iz Vladine komisije za nestala lica kaže da je tokom 2024. godine, od 124 DNK izveštaja koje je Kosovo dobilo iz Haga, njih 26 su se nalazila na spisku nestalih lica.

„Od 124 prijave koje smo dobili, reč je o 38 novih identifikacija, međutim, treba napomenuti da od ovih 38 novih identifikacija, 26 pripada licima koja se nalaze na listi nestalih lica. Dakle, i drugi slučajevi se mogu uključiti u predmete koje tretiramo kao slučajeve u okviru potvrde identiteta“, navodi Gara.

Prema njegovim rečima, prioritet tokom ovih godina je rešavanje pitanja neidentifikovanih posmrtnih ostataka.

„U većini slučajeva prihvatamo i ovaj Izveštaj, koji onda klasifikujemo kao potvrdu identiteta, a ne identifikaciju koja je direktno povezana sa slučajevima koji se i dalje nalaze na listi nestalih lica“, kazao je.

Kosovska agencija za statistiku je u svom poslednjem popisu stanovništva prvi put uključila kao statistiku štetu od poslednjeg rata na Kosovu. Prema ovim podacima, koji obuhvataju period od 28. februara 1998. do 11. juna 1999. godine, kao posledica rata na Kosovu, poginulo je 11.417 ljudi, nestalo je 1.407 ljudi, povređeno je 6.682, a zatvoreno 3.312 ljudi ljudi su pretrpeli torturu, nasilje i psihičke posledice.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo na Kosovu, kao posledica rata na Kosovu, 1.636 ljudi se i dalje smatra nestalim, dok Vladina komisija za nestala lica kaže da se 1.595 lica i dalje vodi kao nestalo, piše Kaldžo.