Ispovest Milanke Terzić: Mitropolit Amfilohije se bezgranično borio za raseljene s Kosova

Kada smo sa Kosova, iz okoline Istoka i Peći, juna 1999. godine izbegli u Crnu Goru, odmah smo se javili njegovom visokopreosveštenstvu mitropolitu Amfilohiju, koji je dolazio u naše svetinje na Kosovu i kojeg smo tako upoznali, prenose Novosti reči Milanke Terzić, koja je 12 godina provela u Crnoj Gori kao raseljeno lice i koja se priseća upokojenog mitropolita.

"Nedelju dana smo bili na kiši i vetru, bez krova nad glavom, a on nam je donosio hranu i ložio vatru u dvorištu odmarališta iz kojeg su nas isterali", kaže ova žena.

Po njenim rečima, mitropolit se bezgranično borio za raseljene koje su isterivali iz jednog po jednog odmarališta. Seća se scene kada je sa rođakom, kojoj je sin ubijen u Peći, otišla do manastira Podmajine kod Budve gde je  toga dana bio i mitropolit.

Mitropolit Amfilohije je bio svestan veličine i vrednosti naših svetinja na Kosmetu, pogotovu Dečana i Pećke patrijaršije u kojoj je ustoličeno 46 srpskih patrijaraha.

On je  pronašao masakriranu trideset šestogodišnju Maricu Mirić koju su Albanci silovali, a pored koje je sedela njena majka sa izvađenim okom. Maricu je sahranio u Pećkoj Patrijaršiji kao što je to činio sa brojnim ubijenim Srbima pronalazeći ih širom Kosmeta, pričaju raseljeni Srbi iz metohijskih sredina podsećajući da je mitropolit na konju išao po Kosmetu sa flašom vina u ruci i tamjanom.

"Video je da nas dve nismo upalile sveće. Pozvao me je da to učinimo i da se pomolimo Bogu. Ja sam tada zaplakala rekavši da nemamo novca ni za sveće. Pogledao me je onako smireno i pametno mi rekao: idite zapalite sveće. Crkva nije prodavnica, platio je danas neko za vas, a vi ćete sledeći put za nekog“, priča Milanka koja je sa porodicom raseljena iz okoline Istoka na Kosmetu provela dvanaest godina kao raseljeno lice u Crnoj Gori. Kroz suze govori da je mitropolit puno pomagao raseljenim licima sa Kosmeta znajući njihove nedaće i činjenicu da su izbegli iz svojih domova bez igde ičega.

I sam je kaže bio vezan za Kosmet koji je poznavao bolje nego oni koji su živeli i koji žive na njemu.

"On je sam po sebi bio Kosmet. Svaka njegova priča, njegova pesma bila je smislena i puna emocija.Na svakom veselju ili okupljanjima voleo je da otpeva ’Ječam žela’  i ’Onamo, namo za brda ona’“, priseća se sagovornica Novosti, velikog čoveka i duhovnika koji joj je kaže ulio nadu i dao snagu da izdrži najteže raseljeničke dane.