Istraživanje Ipsosa: Porast evroskepticizma u Srbiji

Na Kosovu i u Albaniji ubedljiva većina veruje da treba ići putem EU, pokazalo je istraživanje Ipsosa, prenosi Juronjuz Srbija. Sa druge strane, evroskepticizam u Srbiji raste, što je, ocenjuju stručnjaci, pre svega posledica predugačkog procesa pridruživanja.

Ta sudija pokazuje da se geopolitički stavovi građana Srbije značajno razlikuju od stavova drugih građana Zapadnog Balkana. 

Na pitanje u kom pravcu bi trebalo da se kreće spoljna politika zemlje, ubedljiva većina građana na Kosovu i stanovnika Albanije smatra da treba ići pravcem Evropske unije, dok su građani Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije nešto skeptičniji. Oko trećina građana tih zemalja naklonjena je Evropi. 

Kada bi danas bio održan referendum za pristup Evropskoj uniji u čitavom regionu izuzev Srbije, više od dve trećine stanovnika je za pristupanje EU.

U Srbiji je to tek 40 odsto, što je pad u odnosu na prethodne dve godine, s tim što bi gotovo trećina građana bila protiv članstva. S druge strane, više od polovine njih u Srbiji ne veruje u ozbiljnost namera EU da zemljama Zapadnog Balkana ponudi članstvo, dok je ostatku regiona poverenje u dobre namere Brisela nešto veće. 

Na pitanje koju državu smatraju najvećim saveznikom građani Srbije, skoro polovina njih, smatra da im je najveći saveznik Rusija. S druge strane, skoro svaki treći stanovnik Severne Makedonije, ali i Crne Gore kaže da je to njihov sused Srbija. U Bosni i Hercegovini se najviše uzdaju u Tursku, dok je Srbija na drugom mestu, a na Kosovu i u Albaniji ubedljiva većina njih veruje da im je najveći saveznik Amerika. 

Razlikuju se i stavovi država po pitanju koja zemlja im je najveća pretnja. Građani Srbije smatraju da je za njih to Amerika, u Severnoj Makedoniji najviše je onih koji kažu da je to Bugarska, kod Crne Gore je nešto podeljeniji stav. U Bosni i Hercegovini smatraju da je najveća pretnja Amerika, odmah zatim Rusija, dok je Srbija na trećem mestu, dok u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i u Albaniji ubedljivo smatraju da im je Srbija najveća pretnja.

Prema oceni kopredsednika Igmanske inicijative Aleksandra Popova, evroskepticizam u Srbiji posledica je pre svega dva faktora: predugačkog procesa pridruženja i poruka koje se plasiraju u javnost preko medija.

"Ovde ima nekoliko faktora, ali i dva ključna faktora koji su uticali na ovakve stavove. Jedno je što predugo traje ovaj proces priključenja Evropskoj uniji, setimo se samo Soluna 2003. godine i mape puta iz Soluna. Bilo je predviđeno da u toj deceniji, zapravo u prvoj deceniji ovog veka, maltene sve zemlje Zapadnog Balkana, tada je to bila jugoistočna Evropa, da budu primljene u Evropsku uniju. Međutim, evo, mi smo u 2024. godini, i ne samo Srbija, nego i druge zemlje i Crna Gora, koja je najviše odmakla na tom putu, baš smo podaleko od EU. Dakle, to je ono što se zove zamorom zbog prijema Evrope, a i zamorom regiona čekanjem da uđe u Evropsku uniju", smatra Popov.

Dodaje da je, s druge strane, u Srbiji dugo vremena putem medija Zapad označavan kao neko ko ne želi previše dobroga Srbiji.

"Posebno u poslednje vreme imamo velika iskakanja oko prijema Kosova u Savet Evrope i oko donošenja rezolucije o Srebrenici. Tako da to stalno podgreva neko antievropsko raspoloženje, ali ujedno se i putem medija stvara prorusko raspoloženje", rekao je za analitičar i podsetio da je Srbija jedna od retkih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji.