Istraživanje NVO Aktiv: Srbi na Kosovu gube poverenje u Rusiju kao zaštitnika

Rezultati istraživanja „Analiza trendova 2023: Stavovi srpske zajednice na Kosovu” nevladine organizacije Aktiv pokazuju da su "beznađe" i "besperspektivnost" u pogledu bezbednosti i svakodnevnog života ključne reči kada se govori o stanju srpske zajednice na Kosovu.

Istraživanje sprovedeno od juna do avgusta 2023. godine Miodrag Milićević, izvršni direktor te organizacije ocenio je kao "najpesimističniji izveštaj u skorije vreme".

Kao ključne nalaze Milićević je istakao da više od 95 odsto ispitanika smatra da se situacija na Kosovu ne odvija u dobrom smeru, 69 odsto da je politička nestabilnost ključni problem na kosovu, 83 odsto ne veruje nijednoj političkoj partiji, te da postoji pad poverenja u Rusiju kao zaštitnika srpske zajednice na Kosovu.

„Osim materijalnog stanja, svi ostali segmenti života su jako ugroženi i pad je u odnosu na 2022. i  2021 godinu evidentan, i odnosi se na bezbednostnu, ekonomsku i političku situaciju, rekao je Milićević i dodao da je dramatično to što je 90 odsto ispitanika na severu izjavilo da su oni ili pripadnici njihovih porodica bili direktno ugroženi.

Kada se govori o rešenju situacije, 40 odsto ispitanika smatra da je zajednica najprihvatljiviji model rešenja, dok 18,9 odsto smatrada će ZSO biti formirana, a broj onih koji veruju da je razgraničenje prihvatljiva opcija je  tri puta veći.

„Život za Srbe po ocenama svih anketiranih će biti mnogo gori za tri godine,“ rekao je on i dodao da je ta percepcija približno identična kod Srba južno i severno od Ibra.

Najveći problemi su vezani za političku stabilnost, 69.2 odsto je reklo da je to najveći problem na Kosovu, dok je na drugom mestu problem bezbednosti sa 64,6 odsto. i napomenuo da je ovo istraživanje sprovedeno pre događaja u Banjskoj koji su dodatno ubrzali proces migracije.

„Alarmantan rezultat je i to što 83,5 odsto ne veruje ni jednoj političkoj partiji niti političaru. Ukoliko sagledamo to kojim političkim opcijama veruju, govorimo o procentu od 2 odsto, dok albanskim političkim opcijama takođe ne veruju,“ istakao je Milićević.

Dok najveći stepen poverenja imaju u Vladu Srbije i Kancelariju za Kosovo i Metohiju sa 2,46 odsto, Vlada Kosova je sa 1,61 odsto na posledenjem mestu.

Kada se govori o podršci pregovorima u Briselu, 40 odsto ispitanika ga ne podržava, 49 odsto nema stav dok ih 18 odsto podržava, i ti rezultati se uglavnom poklapaju sa prethodnim godinama.

Najprihvatljiviji scenario sporazuma bi za Srbe bio ZSO sa dok je na drugom mestu održavanje trenutnog stanja.

Istraživanje je pokazalo i da se Srbi na Kosovu najviše informišu preko tradicionalnih medija iako se povećava broj onih koji prate internet portale, dok se beleži pad u poverenje u društvene mreže. Najviše veruju srpskim medijima na Kosovu, pa tek onda medijima sa nacionalnom frekvencijom u Beogradu.

Bezbednost i politička nestabilnost najveći problemi Srba na Kosovu

„Najkritičniji deo izveštaja je procena bezbednosti gde je preko 70 odsto ispitanika izjavilo da se situacija izuzetno pogoršala“ rekao je Milićević i dodao da je  na severu veći broj onih koji imaju takav stav, a dve ključne stavke koje su se pogoršale su međuetnički incidenti i politička stabilnost.

Od ukupnog broja ispitanih, 61,4 odsto tvrdi da im je bezbenost bila direktno ugrožena, a 83,8 odsto ispitanika je reklo da je neko iz neposredne blizine napustio Kosovo, što je direkta posledica pada bezbednosti u srpskoj zajednici.

„Ako bi trebalo jedna reč da imenuje sve trendove to je besperspektivnost u smislu stabilnosti političke situacije i dijaloga koji se vodi pod okriljem Brisela i u pogledu daljeg života na Kosovu,“ rekao je docent na Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić.

Surlić tvrdi da Srbi na Kosovu „ne vide proces dijaloga kao nešto što menja njihovu stvarnost u praksi i svakodnevnom životu“ i dodaje da se time šalje jasna politička poruka da elite pregovaraju na nagovor svetskih, ali da suštinski nema benefita ni štete.

Zamenik centra za bezednosnu politiku Bojan Elek je istakao da je glavna valuta koja nedostaje na Kosovu poverenje i dodaje da je pokazatelj beznađa veća opredeljenost za razgraničenje.

„Ljudi na Kosovu glasaju za produženu ruku vlasti u Srbiji iako nema poverenje u političke opcije, što potvrđuje njenu ugroženost“ rekao je Elek.

Istakao je i da je zabrinjavajuće što je istraživanje rađeno pre incidenata u Banjskoj i što je uprkos tome je pokazalo porast u osećaju nebezbednosti i dodao da je bezbednost na severu Kosova nakon povlačenja Srba iz institucija u „slobodnom padu“.

Direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj Dragiša Mijačić je istakao „da se nešto jako loše dešava u okviru spske zajednice na Kosovu i da je pokazan veliki stepen povezanosti tog trenda i ponašanja kosovske vlade i bezbednosnih struktura Kosova.“

„Na to treba i kosovska vlada i međunarodni činioci treb ada obrate pažnju,“ zaključuje Mijačić.

Istraživanje je brojalo 536 ispitanika, 36 pitanja, i rađeno je putem ankete, fokus grupa i intervjua.