Izveštaj "Nacije u tranziciji": Na Kosovu "hibridni" režim

izveštaj Fridom haus o stanju demokratije
Izvor: Reporteri

Prema najnovijem izveštaju organizacije "Fridom haus" o nivou demokratije, Kosovo je zabeleželio napredak u demokratskom upravljanju, kao i u nezavisnosti pravosuđa, Glas Amerike.

Izveštaj "Nacije u tranziciji 2022" ocenjuje stanje demokratije u regionu koji se proteže od centralne Evrope do centralne Azije i odnosi se na period od 1. januara do 31. decembra 2021. godine.

Kako se navodi, pri izradi izveštaja koristi se nekoliko kriterijuma: nacionalno demokratsko upravljanje, izborni proces, civilno drušvo, nezavisnost medija, lokalna demokratska uprava, pravosudni okvir, korupcija.

Napravljene su i kategorije, pa tako postoje: konsolidovane demokratije, polukonsolidovana demokratija, prelazni ili hibridni režimi, polukonsolidovani autoritarni režimi, konsolidovani autoritarni režimi.

Prema ovogodišnjem izveštaju, na skali od jedan do sedam poena, Kosovo je zabeležilo napredak sa 3,14 poena koliko je imalo u prethodnom izveštaju, na 3,25.

Povećanje je zabeleženo u kategoriji demokratskog upravljanja, koja je u prošlogodišnjem izveštaju iznosila 2,50 poena, dok je ove godine 3.

Ocene za nezavisnost pravosuđa su takođe povećane na 2,75, za razliku od prethodnog izveštaja gde je Kosovo imalo ocenu 2,50.

Kako se navodi, sve ostale ocene ostale su nepromenjene u odnosu na prethodnu godinu.

Dodaje se i da je Kosovo u izveštaju "Fridom hausa" okarakterisano kao hibridno, odnosno tranzitno.

Prema istraživanju Fridom hausa - većina od sedam zapadnobalkanskih zemalja (Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija) i dalje se nalaze u kategoriji hibridnih režima ili vlada u tranziciji, osim Hrvatske, koja je označena kao polukonsolidovana demokratija.

U delu izveštaja u kom se pominje Zapadni Balkan vidi se da su četiri zemlje, Albanija, Hrvatska, Crna Gora i Severna Makedonija, u ukupnom skoru stagnirale – uprkos tome što su Hrvatska i Crna Gora u pojedinim oblastima istraživanja napredovale ili nazadovale.

Slovenija, koja u izveštaju nije grupisana kao balkanska država, označena je zemljom u kojoj je zabeleženo najdrastičnije nazadovanje u poslednjih godinu dana. Uprkos tome, zadržala je status konsolidovane demokratije.

Opšti zaključak izveštaja je da demokratija u području od centralne Evrope do centralne Azije slabi tokom poslednjih 18 godina, a rat Vladimira Putina, označen je kao drski pokušaj zbacivanja slobodno izabrane vlade druge države i mogao bi da ubrza antidemokratske trendove širom Evrope i Evroazije.

Preovlađajući tip vladavine u 29 zemalja obuhvaćenih izveštajem je hibridni režim u kom, naizgled demokratske institucije, primenjuju nedemokratske prakse. Primer: zemlji koja održava redovne izbore može da manjka kontrole nad pobednicima glasanja, koncepta vladavine prava ili, pak, da nije u stanju da zaštiti prava i slobode svih građana. Jermenija se pridružila toj kategoriji država, čime se broj hibridnih režima, sa četiri iz 2004. povećao na 11.

Zaključuje se da je svega šest od 29 država ostalo u kategoriji konsolidovanih demokratija, što je manje u odnosu na osam iz 2004. Reč je o Češkoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Slovačkoj i Sloveniji.

Čak i u tim državama koje su članice NATO-a i Evropske unije - efekti neliberalizma i korupcije u 2021. godini doprineli su pogoršanju učinka.