Izveštaj OEBS: Prekomerna upotreba pritvora predstavlja problem na Kosovu

Predstavljanje izveštaja OEBS
Izvor: Kosovo Online

Misija OEBS-a predstavila je izveštaj o praćenju primene mere pritvora u sudovima na Kosovu. Podaci pokazuju da 38 odsto pritvorenika na Kosovu nije osuđeno, a čini se da se ovaj procenat povećava i da branioci, tužioci i pravosuđe treba da budu svesni da je pritvor krajnja mera i da se ne treba izricati rutinski.

Kao konačni arbitar o primerenosti pritvora, sudije bi trebalo da pažljivo ispitaju i utvrde zahteve tužilaštva u skladu sa međunarodnim standardima ljudskih prava.

Izveštaj se zasniva na analizi 70 predmeta tokom 2022. i 2023. godine širom Kosova, uključujući 96 okrivljenih, između januara i decembra 2022. godine, pred sedam osnovnih sudova na Kosovu, u pogledu usklađenosti sa međunarodnim standardima ljudskih prava i pravičnog suđenja.

Međunarodni standardi ljudskih prava naglašavaju da pritvor treba da bude izuzetak, ne pravilo, međutim, analiza izveštaja OEBS-a pokazuje da u praksi nije tako.

Šef Misije OEBS-a na Kosovu Majkl Devenport rekao je da prekomerna upotreba mere pritvora predstavlja problem i šire, ne samo na Kosovu.

„Na osnovu praćenja i podataka koji su prikupljeni smatrali smo, imali smo zabrinutost, da ogromna većina prijava u tužilaštvu ticala se posebno mere pritvora. Tužioci su retko tražili manje restriktivne mere, kao alternativu. Druga stvar je da su skoro svi zahtevi tužilaštva o određivanju mere pritvora prihvaćene od strane suda. Prema međunarodnim standardima ljudskih prava pritvor treba da bude, odnosno da se na njega gleda kao na poslednju meru“, rekao je Devenport prilikom predstavljanja izveštaja, dodajući da zajednički cilj treba da bide pozitivna promena u pravosudnom sistemu na Kosovu.

Što se tiče žalbi, čini se da u većini slučajeva Apelacioni sud potvrđuje prvostepena rešenja o pritvoru, navodi se u izveštaju. Takođe, i dalje postoje ranije prijavljene zabrinutosti u vezi sa redovnim kršenjem rokova za žalbene postupke.

Ministarka pravde Kosova Aljbuljena Hadžiu tvrdi da se čini da se sistem pravosuđa suočava sa dva ralizičita aspekta – jedan koji dolazi iz građanskog društva koje traži određivanje mere pritvora i drugi je postojanje organizacija koje se bave ljudskim pravima.

„Za neka krivična dela koju su propisana u Krivničnom zakoniku Kosova koje se odnose na organizovani kriminal, korupciju, seksualno nasilje... smatram da je pritvor jedna pravična mera. Međutim, naše društvo i institucije su dužne da garantuju da sva lica treba da uživaju osnovna prava i slobode i da se u skladu sa tim postupa na dostojanstven način“, rekla je Hadžiu.