Janković: Region i dalje suviše patrijarhalan za veći broj žena u politici

U kosovskom političkom ambijentu dominira sistemska segregacija kao vid diskriminacije, posebno srpskog stanovništva na severu, smatra poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Kako dodaje, u trenutnoj atmosferi na severu Kosova ne može se govoriti o dobronamernosti društva prema žena, kako u politici, tako ni u ostalim sferama života, dok, ocenjuje, kosovska predsednica Vjosa Osmani nije učinila ništa da poboljša položaj lepšeg pola.

„Na meti su svi, a naročito žene. Do te mere su žene, posebno devojke i devojčice, meta ekstremista, što smo imali priliku da vidimo i u medijima, da su Srbi sa severa bili prinuđeni da se samoorganizuju, da snimaju i prijavljuju Kosovskoj policiji verbalne, pa i fizičke napade, koji se kreću od nepristojnih komentara do seksualnog uznemiravanja. Pojačana policijska represija i hapšenje Srba, dovođenje organizovanih grupa da sede po kafićima u Mitrovici i provociraju stanovnike, posebno žene – to je atmosfera u kojoj ne možemo da govorimo o „dobronamernosti“ društva prema ženama, kako u politici, tako ni u svim drugim sferama života. To je politika pritisaka na srpsko i drugo nealbansko stanovništvo. Ne mislim da je Vjosa Osmani, koju spominjete, učinila bilo šta da poboljša položaj žena na severu Кosova i u srpskim enklavama, što mislim da važi i za celo društvo“, navela je Janković za Kosovo onlajn.

Ona je istakla da problemi žena koje se bave politikom nisu isti kao i kod muškaraca, jer je ženama značajno teže da učestvuju u političkom životu u celom svetu, pa i na Zapadnom Balkanu.

Kako dodaje, razlozi za to su različiti, ali glavni je dominantna patrijarhano-konzretvativna matrica koja obeležava kulturu svakodnevnog života.

„Ta matrica  se posebno tiče očekivaih  uloga muškaraca i žena, koje one u najvećoj meri i ispunjavaju, tako da su žene više opterećene kućnim poslovima, brigom o deci i starijim ili bolesnim članovima porodice i drugim tradicionalnim „ženskim“ zaduženjima. Sve to, uz mnoge druge društveno-kulturne barijere, ograničava njihovo učešće u političkim i drugim društvenim aktivnostima“, naglašava poverenica.

Prema njenim rečima, ženama nedostaje čak i podrška najbližih, što dovodi do toga da nisu dovoljno ohrabrene da se bave politikom, zbog čega mnoge odustaju od svojih želja i ambicija.

One koje nisu odustale, kaže Janković, po pravilu su pod znatno većom lupom od muškaraca i moraju mnogo više da dokazuju svoje znanje, stručnost i sposobnost.

„I kao po pravilu, ženama se se značajno oštrije sudi za sve što urade“, ističe naš sagovornik.

Prema njenom mišljenju, ceo region je i dalje suviše patrijarhalan za veći broj žena u politici.

„Patrijarhat je toliko žilav u našem regionu, a to važi i za skoro ceo svet, da mi se ponekad učini da ga nikada nećemo srušiti. Ali to su samo povremeni trenuci slabosti koje svi imamo, jer verujem da je učešće žena u politici važno  zbog drugačije perspektive, koje će konačno biti podloga za drugačiji Zapadni Balkan – stabilniji i čvršći oslonac čitave evropske arhitekture. Samo treba naći način kako da se glasovi žena pretoče u politike koje vode istinskom pomirenju naroda i ljudi koji su godinama zarobljeni u interesima politika regionalnih i globalnih igrača. Da bi naši momci i devojke ostali da žive u ovim našim balkanskim lepotama i gradili pravednija i bolja društva, moramo stvoriti drugačiju atmosferu u kojoj i ravnopravnost žena ima važnu ulogu. Jer, ono što je dobro za žene, dobro je i za čitavo društvo“, zaključila je Janković.