Jug Bogdan i sinovi sahranjeni u Gornjoj Brnjici kraj Gazimestana?

Brnjica
Izvor: Večernje novosti

U Gornjoj Brnjici, selu udaljenaom samo nekoliko kilometara od Prištine, ispred kapele na groblju, nalaze se nadgrobni spomenici na kojima su urezani krstovi, ali se ne vide imena. Prema predanju tu su sahranjeni Jug Bogdan i njegovi sinovi, devet Jugovića, koji su poginuli u boju na Kosovu. Te priče nikada nisu zvanično potvrđene, ali ni demantovane, pišu Večernje novosti.

Do nekada većinski srpskog sela, dolazi se putem koji sa okolne magistrale vodi do sredine sela, a onda se račva na nekoliko bogaza ka okolnim zaseocima. Jedan od njih, preko mostića prema brdu, na kojem se uzdižu dva velelepna restorana, vodi do srpskog groblja ograđenog metalnom ogradom, sa zaključanom kapijom.

Vodič nam je apsolvent medicine u Kosovskoj Mitrovici koji ne želi da govori za novine, ali dok od komšinice iz kuće ispod one u kojoj živi sa majkom i stricem uzima ključ od groblja - potvrđuje naša saznanja, odnosno priče koje nikada nisu zvanično potvrđene, ali ni demantovane: da su upravo ovde, kraj kapele, sahranjeni Jug Bogdan i devet Jugovića.

"Tu priču sam čuo još kao dete, a sećam se i da su uoči bombardovanja 1999. ovde započeta, pa prekinuta neka istraživanja", objašnjava mladić dok pokazuje prvi u redu od desetak grobova sa kamenim pločama na kojima su urezani krstovi, za koje se veruje da su grobovi Jugovića.

Spomenici na kojima se više ne vide natpisi odolevaju zubu vremena, ali saznajemo da su pre dve decenije bili u znatno boljem stanju.

A, verovanje da upravo ovde počivaju kosovski junaci naš vodič potkrepljuje i velikim brojem kamenih ploča pokraj kapele koje su, sluti, belezi drugih stradalih u legendarnom boju. Jer, Gazimestan se, kao centar Kosovske bitke, nalazi na samo tri do četiri kilometra, a zbog brojnosti Turaka je logično da se ginulo i na znatno širem prostoru.

Budući lekar, inače, namerava da po diplomiranju ostane u zavičaju, bez obzira na to što je u Gornjoj Brnjici, od nekadašnjih pedesetak srpskih kuća, sada nastanjeno jedva desetak domova, sa samo 16 meštana.

"Nekada su se ovde, o Svetom Stefanu, sekla 24 slavska kolača, a praznovani su i Sveti Nikola i Sveti Jovan", veli osamdesetogodišnja Verica Cvejić, koja tek posle dužeg dozivanja izlazi u dvorište jedne od tri srpske kuće u glavnoj ulici.

U prve dve, vidno zapuštene, nismo zatekli nikoga, mada su bašte ispred njih uredno obrađene.

"Nikada nisam odlazila iz sela i nisu me dirali, dok mi sada povremeno udaraju u kuću, a iskrivili su i banderu sa koje dobijam struju", ističe Verica kojoj se petoro dece, mahom zbog posla, skućilo u centralnoj Srbiji.

A, baš naspram njene kuće je formirano novo albansko groblje, sa novim spomenicima koje, do 1999., Albanci svojim pokojnima nikada nisu postavljali.

Vile i restorani

Iako se u Gornju Brnjicu od 1999. doselilo na desetine albanskih porodica, preostali Srbi kažu da oni dolaze uglavnom samo vikendom. Velelepne kuće i dva mondenska restorana na brdu nadomak sela su sagradili Albanci, povratnici iz inostranstva. Lokali su, posebno subotom i nedeljom, prepuni gostiju jer je Priština udaljena svega nekoliko kilometara.