Kan: Za srpske medije na Kosovu glavni problem pristup informacijama na srpskom jeziku

Za srpske medije na Kosovu glavni problem je pristup informacijama na srpskom jeziku, naročito u parlamentu, gde tokom sednica prevod nije uvek dostupan, pa je veoma teško da izveštavaju o tome šta je rečeno, ocenila je u intervjuu za Radio Goraždevac specijalni izvestitilac UN za zaštitu i unapređenje slobode mišljenja i izražavanja Irene Kan.

"Problem je i pristup zakonima i drugim dokumentima koji su na srpskom jeziku dostupni sa vremenskim zakašnjenjem u odnosu na to kada su objavljeni na albanskom. Predstavnici srpskih medija smatraju da zato nisu u stanju da na vreme izađu u susret potrebama svoje zajednice", rekla je Kan, koja je tokom posete Prištini sa predstavnicima vlastima i tužiocem razgovarala i o ubijenim i nestalim novinarima, a sastala se i sa predstavnicima medija na albanskom i srpskom jeziku.

Na konstataciju da je pored jezika, problem i komunikacija jer političari u Prištini nisu spremni da daju intervjue medijima na srpskom jeziku, dok i srpski političari ne komuniciraju sa određenim medijima, Kan je navela da postoji puno problema, ali i ukazala da, kada je reč o jeziku, postoji Poverenik za jezike u kancelariji premijera Kosova, tako da se, ipak, čini neki napor u vezi s tim problemom.

Takođe, dodaje da postoji Poverenik za pristup informacijama, kao i da je čula od predstavnika i medija na srpskom i medija na albanskom jeziku pozitivne komentare o njegovom radu, odnosno da se popravila situacija kada je reč o slobodnom pristupu informacijama.

“Kada je reč o dostupnosti političara medijima, potpuno ste u pravu. Svuda, i u Beogradu, i u Prištini, političari bi trebalo da odgovaraju građanima, uloga medija u tome je veoma važna, da omogućavaju građanima da čuju šta političari rade”, rekla je Kan.

Prenela je da je predstavnicima skupštine sa kojima se srela u Prištini savetovala da usvoje etički kodeks, te da se nada da će se to dogoditi, dok je u Beogradu, u parlamentu razgovarala o tome da parlamentarci imaju veoma visoku zaštitu slobode političkog govora, ali da moraju da je koriste odgovorno i da budu otvoreni za sve medije.

“Čula sam da neki političari ne žele da govore za određene medije, što nije dobro. Oni moraju biti odgovorni i otvoreni za sve ukoliko žele da budu u javnom prostoru, bez obzira iz koje medijske kuće dolaze pitanja, sve dok ih ti mediji tretiraju na fer način”, rekla je Kan.

Kada je reč o slučajevima neistraženih i neprocesuiranih ubistava i nestanaka novinara na Kosovu, Kan je rekla da je pokrenula tu temu u razgovoru sa vlastima na Kosovu, jer je svako ubistvo novinara veoma opasno, jer utiče na sve novinare, šalje poruku, naročito kada smo svi suočeni sa nekažnjivošću tih zločina, kada istrage nisu završene, kada nema suđenja.

“Takvo stanje stvari je u suštini poruka da nekažnjeno možete ubiti novinara i na taj način zaustaviti slobodu govora. Zato je veoma važno, a naglasila sam to na Kosovu, da dođe do istraga, da se one završe i da se osigura pravda. Ovi slučajevi datiraju od pre 20 i više godina, ima 17 nerešenih slučajeva. Postoji specijalni tužilac, ali sa njim se nisam srela. Pokrenula sam tu temu sa drugim tužiocem i ovu temu ću staviti u svoj izveštaj”, rekla je Kan.

Govoreći o utiscima nakon sastanaka sa dve medijske zajednice, kaže da na RTK postoji drugi program na srpskom jeziku, tako da ima neke saradnje između albanskih i srpskih medija.

“Takođe, ima i onih koji se smatraju nezavisnim srpskim medijima, nemaju veze sa Beogradom i osećaju se veoma izolovano. Medijsko tržište je zasićeno, ima više medija nego što mogu komercijalno da prežive. Uzimajući u obzir veličinu zajednice, veoma je teško izgraditi model na bazi resursa te zajednice. Tim medijima je potrebna neka vrsta podrške međunarodne zajednice, oni je dobijaju, ali ta podrška mora biti održiva”, dodala je ona.

Na pitanje o govoru mržnje, konstatuje da postoji bolna istorija i da mora mnogo da se radi na izgradnji svesti, jer se ne može sve rešiti zakonima i propisima.

“Potrebni su zajednički programi za albansku i srpsku zajednicu, da se ljudi okupe, da se bave problemima jednih i drugih, da bi bili u mogućnosti da žive zajedno. To je ono što bih nazvala ‘radovi u toku’. Mora još mnogo toga da se učini na izgradnji razumevanja među i unutar različitih zajednica”, zaključila je Kan.