Kastrati: Kosovo nije spremno za obavezni vojni rok

Bivši komandant KBS Kadri Kastrati ocenjuje da Kosovo trenutno nije spremno za obavezni vojni rok, pre svega zbog troškova i nedostatka potrebne infrastrukture. Ipak, kaže da bi želeo da Kosovo ima neki oblik vojne službe, makar i u kratkom trajanju.

Kastrati u intervjuu za Albanijan post ocenjuje da je još rano da Kosovo ima vojni rok.

„Razlog broj jedan je nedostatak budžeta, jer za realizaciju takvog projekta treba veoma veliki budžet. Mi još uvek povećavamo operativne kapacitete prema planiranju koje je urađeno 2011–2013. godine. To znači da Kosovo treba da ima najmanje 5.000 aktivnih pripadnika i 3.000 rezervista. Kosovske bezbednosne snage još nisu dostigle broj od 5.000 aktivnih pripadnika, dok regrutovanje 3.000 rezervista još nije ni počelo. Drugo, naoružanje, oprema i infrastruktura za ove profesionalne snage još nisu završeni. Zatim dolazi treća faza, koja je najskuplja: potrebno je nabaviti helikoptere, završiti infrastrukturu, obezbediti naoružanje velikog kalibra, kao što su artiljerija, protivvazdušna odbrana, protivtenkovsko naoružanje i oružje protiv oklopnih vozila, kao i mnogo druge potrebne opreme“, rekao je Kastrati.

Dodao je, da bi se uveo obavezni vojni rok, trebalo bi promeniti i organizacionu strukturu po opštinama.

„Svaka opština trebalo bi da ima najmanje jednu ili dve kancelarije sa osobljem koje bi se bavilo podacima o mladićima i devojkama koji navršavaju 18 godina. Oni bi potom bili pozivani na služenje vojnog roka. Zatim bi oni koji završe služenje, kao u Hrvatskoj, gde traje 75 dana, trebalo odmah da se vrate u sistem sa izveštajem o specijalizaciji koju su stekli, kako bi bili evidentirani u bazi podataka“, kazao je Kastrati.

Kako navodi, uvođenje vojnog roka je veliki projekat i Kosovo bi moralo ozbiljno da se pripremi za tako nešto.

„Mi još nemamo tu spremnost. Zamislite koliko mladića i devojaka svake godine puni 18 godina. Kosovo nema dovoljno infrastrukture da ih smesti. Svi bi morali da dobiju uniforme, ličnu opremu, prostor za smeštaj i osnovne uslove. Postoji mnogo drugih elemenata koji ovaj projekat čine izuzetno velikim i mislim da Kosovo trenutno ne može da ga realizuje“, naveo je on.

Ipak, on je često iznosio ideje kako bi to moglo da se uradi uz minimalne troškove.

„Ne kažem da izmišljam nešto novo, već sam to video u nekim državama. Na primer, ako se u opštinama napravi baza podataka u saradnji sa vojskom, mladi bi mogli da se obučavaju tokom vikenda. Od 7 do 19 časova mogli bi da budu prevoženi u centre za obuku, gde bi dobijali hranu i vodu i bili pripremani za različite situacije. Moramo da se pripremamo ne samo za odbranu od spoljne agresije, već i za prirodne katastrofe i druge vanredne situacije. Ovo je veoma široka tema i mislim da treba organizovati debatu sa stručnjacima i poznavaocima vojnih pitanja kako bi se dale konkretne ideje i predlozi. Ali obavezni vojni rok, kako ga je Aljbin Kurti pominjao od dolaska na vlast 2019. godine, prema mom mišljenju je 100 odsto politička propaganda. Mislim da je u aktuelnim okolnostima nemoguće da se realizuje“, rekao je Kastrati.

Kako je naveo, vraćanjem obaveznog vojnog roka popunjavaju se praznine nastale zbog nedostatka osoblja.

„Uzmimo Hrvatsku kao primer. Imala je obavezni vojni rok, zatim ga je ukinula, a sada ga je ponovo uvela, kao i Srbija. Razlog nije to što se te zemlje pripremaju za rat, već zato što se smanjuju spremnost i volja za služenje u oružanim snagama. Vraćanjem obaveznog vojnog roka one popunjavaju praznine nastale zbog nedostatka osoblja. Zakonom o obaveznom vojnom roku popunjavaju se mesta koja se više ne popunjavaju dobrovoljnim regrutovanjem. Služba u oružanim snagama nije laka. To je izuzetno zahtevan i težak poziv. Mladići i devojke biraju atraktivnija, lakša i manje rizična zanimanja. Uniforma zahteva disciplinu, posvećenost, patriotizam i samopožrtvovanje. Zbog toga mnogi mladi napuštaju ovu profesiju. Što se tiče Jugoslavije, ne mogu se praviti direktna poređenja sa današnjim vremenom. Jugoslavija je oko 70 odsto svojih resursa izdvajala za vojsku, što je danas nezamislivo“, kaže bivši vođa KBS.

Dodaje da Kosovo trenutno izdvaja oko dva odsto bruto domaćeg proizvoda za odbranu, dok Nato i Sjedinjene Američke Države traže da se taj procenat poveća na gotovo pet odsto, zbog velikih promena u globalnoj bezbednosnoj situaciji.

„Voleo bih da Kosovo ima takav oblik služenja, makar i u trajanju od 30 dana. To bi uticalo na patriotsko obrazovanje mladića i devojaka. Odbrana države nije odgovornost samo određene grupe ljudi. Svi treba da se osećaju pozvanim da brane slobodu, državu i imovinu koja je stečena krvlju“, kazao je on.

Upitan koje su glavne razlike u odnosu na način na koji bi takva služba mogla da bude organizovana na današnjem Kosovu, Kastrati kaže da danas tako nešto može da se uradi, ali mora da postoji iskrena politička volja.

„Nažalost, mnogi od ovih projekata služe za dobijanje glasova, a ne kao ozbiljne državne inicijative. Kao što sam ranije rekao, struktura opština mora da se promeni. U saradnji sa vojskom, mladi ne bi nužno bili obučavani samo za vojne zadatke. Mogli bi da se obučavaju i za civilne vanredne situacije, vatrogastvo ili druge oblasti javne bezbednosti. Takav projekat mora detaljno da se prouči. Vlada bi trebalo da zaduži nadležne institucije da izrade studiju i daju konkretne preporuke. Kada sam bio komandant Kosovskih bezbednosnih snaga, 2011. godine počela je studija strateškog pregleda sektora bezbednosti, kako bi se sagledalo šta je Kosovu potrebno u budućnosti. Tada je osmišljeno kako bi trebalo da izgleda vojska Kosova. Proučavani su i troškovi svega toga. Tek nakon dubinske studije mogu se izneti preporuke vladi, a potom izdati nalog za sprovođenje projekta vojsci, policiji ili Agenciji za upravljanje vanrednim situacijama. Ali dok imamo politički pristup koji takve izjave uglavnom koristi za političku korist, realizacija ovog projekta ostaje nemoguća“, navodi Kastrati.

Dodaje da bi neki oblik obaveznog vojnog roka trebalo da postoji, ali tek nakon detaljne studije i uz političku ozbiljnost.

„Uveren sam da mladići i devojke žele da služe svojoj zemlji. Kroz takvo iskustvo stekli bi veću zrelost u donošenju odluka i razvili drugačiji osećaj odgovornosti prema državi. Bolje bi razumeli šta znači obući uniformu Kosova i biti spreman da je braniš. Zbog toga je potrebna politička ozbiljnost. Zamislite terorističke napade kojima smo bili svedoci, bilo u Banjskoj ili na infrastrukturu. Kosovo se stalno suočava sa bezbednosnim izazovima, a mi još nismo pripremili mlade za takve situacije. Međutim, iako je naša ekonomija krhka, verujem da se mogu pronaći modeli sa manjim troškovima za realizaciju takvog oblika građanske i vojne pripreme“, zaključio je Kastrati.