Katarini i Zoranu Iliću iz Gračanice dan uoči rođenja deteta stigla i vest da će dobiti svoj dom

Od kada sam saznao da je supruga Katarina u drugom stanju, neprestano sam molio Boga da nam i četvrto dete prve dane života ne provede u "kontejneru. Da i ono ne započne život u nehigijenskoj i neuslovnoj baraci od deset kvadrata, gde su mu od rođenja živeli braća Mihajlo (6) i Ilija (3), kao i sestra Helena (2). I molbe su mi uslišene!, kaže Zoran Ilić iz Gračanice, prenose Večernje novosti.

Dan pre nego što se njegova supruga Katarina u petak porodila i na svet donela sina Lazara Ilići su saznali da su prvi na rang-listi budućih vlasnika stanova u Suvom Dolu koji će biti završeni za 17 meseci, a koji je objavila Opština Gračanica.

Zoran Ilić, koji je interno raseljen iz okoline Lipljana sa suprugom i decom donedavno živeo u tzv. kontejnerskom naselju Padalište u Gračanici, a potom su iz tog kolektivnog centra premešteni u privremeni smeštaj koji su im obezbedili Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju i Opština Gračanica.

Ushićenje i veliku radost zbog dvostruke sreće delio je sa porodicom i prijateljima.

Radost zbog očekivane prinove i dolaska brata deli i troje malih Ilića, ali Zoranovu sreću što će posle višegodišnje patnje, kako je planirano, za manje od godinu i po dobiti siguran krov nad glavom - niko nije mogao da nadmaši. Ispričao nam je da će izgradnju stanova za najugroženije stanare kolektivnog naselja "Padalište" zatvorenog pre oko mesec dana, finansirati Ministarstvo za povratak, Danski savet, UNHCR i Opština Gračanica.

"Posle višegodišnje patnje i života nedostojnog čoveka konačno imamo razloga za sreću i radost. Jer smo u tom kontejnerskom naselju živeli u deset kvadrata bez vode, a često i bez struje. Morali smo da koristimo zajedničko kupatilo koje je bilo nehigijensko i to nam je, zbog dece, bio najteži deo života u Padalištu", kaže Zoran.

Sada su, kako kaže, u hotelu i to im je privremeni smeštaj dok ne dobiju ključeve svog stana. Zbog toga je zahvalan Kancelariji za KiM i Opštini Gračanica.

"Ovde u hotelu, gde boravimo dok se ne izgrade novi stanovi, imamo obroke i sve što nam je neophodno. Mene jedino brine što zbog invalidnosti nisam u prilici da radim, tako da živimo od socijalne pomoći i dečjeg dodatka", iskren je Zoran, koji se pre svega nada da će siguran krov nad glavom uticati da njegova deca imaju zdravo i bezbedno detinjstvo, a on i supruga će, kako kaže, učiniti sve da njihova tri sina i ćerka postanu dobri i čestiti ljudi.

On kaže da je u Padalište došao 2016. godine posle nesreće koju je doživeo i zbog koje nosi protezu u nozi.

"Moja supruga Katarina je, međutim, u ovom kolektivnom centru smeštena još od kada je sa porodicom 1999. godine izbegla iz Prištine. Ona je u nehumanim uslovima gde su nam "društvo pravili" gmizavci i bube provela gotovo polovinu života. Srećom, to se sada promenilo i sada zaista imamo veliku nadu u bolju budućnost", kaže Zoran.

Zahvalnost 

"Osim Opštini Gračanica, Ministarstvu za povratak i ostalim međunarodnim organizacijama koje će nam graditi stanove, posebnu zahvalnost dugujemo Kancelariji za KiM, koja nam je uvek pomagala. Posebno smo, takođe, zahvalni direktoru Kancelarije Petru Petkoviću, koji je obećao da će se naći rešenje za smeštaj za moju i većinu porodica iz dojučerašnjeg kolektivnog naselja u Padalištu i to obećanje ispunio", poručuje Ilić.