Klokoći: Kosovo troši oko 51 milion evra godišnje na penzionere u inostranstvu

Isplata penzija građanima koji već dugo godina žive van Kosova oštećuje budžet za više od 50 miliona evra godišnje, ukazuju predstavnici Civilnog društva, poručujući da kosovska vlada treba da prekine sa tom praksom, budući da, kako tvrde, nije po zakonu.

Sa druge strane, bivši ministar rada i socijalnog staranja Skender Rečica kaže da svi građani Kosova stariji od 65 godina, bez obzira gde žive, mogu da primaju penziju na osnovu zakona ako ispunjavaju zakonske kriterijume.

Šta Zakon kaže o državnim penzijskim planovima?

Obe penzijske šeme, kao što su starosna i doprinosna, zasnovane na Zakonu usvojenom 2014. godine, imaju isti uslov starosne dobi, a to je 65 godina. Potrebno je da penzioneri budu stanovnici Kosova i da imaju identifikaciona dokumenta izdata od strane nadležnog organa Kosova.

Pod rezidentom se, prema zakonu, podrazumeva fizičko prisustvo penzionera više od 183 dana u bilo kom vremenskom periodu u roku od 12 meseci u godini.

U međuvremenu, za penzionere koji plaćaju doprinose potrebno je da prilože dokaz o 15 godina radnog staža pre 1999. godine i da nisu korisnici nijedne druge penzije koja se isplaćuje iz državnog budžeta.

Međutim, u izmenama i dopunama ovog zakona, koje su donete 2023. godine, dodat je stav da se „isplata penzija obustavlja ako penzioner nije stanovnik Kosova”.

Prema rezultatima popisa stanovništva, koje je 19. decembra objavila Agencija za statistiku Kosova (ASK), na Kosovu živi 173.875 građana starijih od 65 godina.

Međutim, 202.500 je broj ljudi, prema podacima ove agencije, koji su u novembru ove godine dobili penzije iz državnog budžeta.

Starosnih penzionera koji primaju 120 evra mesečno je 154.167, a 48.333 lica su penzioneri koji primaju od 218 do 318 evra, u zavisnosti od stepena obrazovanja.

Iz poređenja podataka popisa stanovništva i podataka ASK proizilazi da je 28.625 korisnika više nego što ima stanovnika ove dobi, kaže za Radio Slobodna Evropa Selatin Klokoći iz nevladine organizacije Demokratija plus.

„Ako izračunamo u proseku 150 evra mesečno, uzimajući u obzir vrednost osnovne penzije i vrednost doprinosne penzije, ispada da ti ljudi mesečno ostvaruju nezakonito preko 4,2 miliona evra ili za godinu dana preko 51 milion evra“, kaže Klokoći, dodajući da zakon jasno predviđa da korisnici bilo koje od ovih penzija moraju biti rezidenti ili da borave šest meseci u godini na Kosovu.

Dakle, to nisu stanovnici, već žive van Kosova, kao što su Srbija, Nemačka, Švajcarska, Švedska i druge zemlje Evrope i sveta.

„Dakle, ovo je kršenje zakona jer isti građanin ne može biti stalni stanovnik, stanovnik, u dve države“, naglašava Klokoći.

Ali neki korisnici, poput Izeta Dušija, brane svoja prava.

Duši ima oko 80 godina, iz grada Vučitrna, ali već 32 godine živi u Švedskoj.

Duši ističe da sa više od 20 godina rada u prosveti u opštini Vučitrn i ima penziju od 220 evra mesečno za koju kaže da mu pripada po zakonu.

Takođe, dodaje da je obaveza da se svakih šest meseci javlja na proveru.

„Novac koji dobijam trošim na putne karte za Kosovo svakih šest meseci, da bih se pojavio u kancelariji za penzionisanje“, kaže on.

Primaoci penzija su u obavezi da se svakih šest meseci javljaju najbližim kancelarijama Odeljenja za penzije koje rade u okviru Ministarstva finansija, rada i transfera (MFPT).

Iz te institucije kratko su saopštili da „svaki penzioner ima uslov da bude stanovnik Kosova, najmanje 183 dana (šest meseci) u toku godine i da bude obavešten svakih šest meseci radi provere“.

Kako se mogu identifikovati nerezidenti?

Ovo pitanje se ponovo pojavilo nakon objavljivanja popisnih podataka, naglašavajući potrebu za strožijim nadzorom i pravednim sprovođenjem zakona.

Klokoći kaže da preciznija primena zakona, kao što je terenska inspekcija, omogućava identifikaciju lica koja nisu stalni stanovnici Kosova i imaju nezakonitu korist iz penzionih šema.

„Sporazumi o saradnji između MFPT, Granične policije i Međunarodnog aerodroma Priština bi pomogli da se identifikuju lica koja dolaze na Kosovo samo da bi bila obaveštena jednom u šest meseci“, naglašava on.

Skender Aslani, bivši direktor Odeljenja za penzije u Ministarstvu finansija, slaže se sa ovim, iako smatra da je to težak i problematičan proces.

„Ovo je problem jer imamo Makedoniju, Albaniju, gde se koriste lične karte. Nekad su snimljeni, a nekada nisu. Drugo, imamo srpsku zajednicu, oni imaju dokumenta da žive na Kosovu, imaju imovinu, imaju adrese, ali žive u Srbiji i dolaze i dobijaju obaveštenja svakih šest meseci. Nije lako izaći na kraj sa ovim poslom“, kaže on.

Aslani ističe da se i u njegovo vreme razmišljalo o pronalaženju rešenja za ovo pitanje, ali to je bilo nemoguće materijalizovati.

„Nemoguće je brzo pronaći rešenje jer im administrativno uputstvo dozvoljava da dođu i budu obavešteni dva puta godišnje“, naglašava on.

Druga mogućnost je, prema Klokoću, je organizovanje kampanje podizanja svesti za informisanje lica koja postupaju na nezakonit način.

„Zabrana sredstava za ljude koji žive van Kosova stvorila bi uslove za povećanje penzija onima koji žive na Kosovu“, kaže on.

Ali bivši ministar rada i socijalnog staranja Skender Rečica ima drugačije mišljenje.

On kaže da za kršenje zakona ne treba kriviti penzionere, jer su tu mogućnost stvorile same institucije Kosova.

„Oni ispunjavaju zakonske kriterijume: dolaze i prijavljuju se dva puta godišnje“, kaže on.

Bilateralni sporazumi o socijalnom osiguranju

Jedino rešenje je, prema Rečičevim rečima, da Vlada Kosova postigne bilateralne sporazume o socijalnom osiguranju sa drugim zemljama, posebno sa onima u kojima je koncentrisana kosovska dijaspora.

„Kada govorimo o međudržavnim sporazumima, ako je građanin Kosova napunio 65 godina i živi u regionu ili u državama Evropske unije, i tamo može da prima socijalnu pomoć. Međutim, kada postoji bilateralni sporazum, penzija primljena na Kosovu se odbija od beneficija koje se primaju u drugoj zemlji, kao što je Švajcarska. Na ovaj način građanin dobija deo sa Kosova, a deo iz druge države, ali ne može da prihvati dve pune penzije“, kaže on.

Resorno ministarstvo saopštilo je da „Kosovo već ima takve sporazume sa Švajcarskom, Belgijom, Albanijom i Holandijom“.

Sredinom decembra pokrenut je i novi sporazum sa Slovenijom, dok je Vlada u pregovorima o sličnim sporazumima sa Austrijom, Turskom, Severnom Makedonijom i Crnom Gorom, saopštilo je ministarstvo.

Pored penzionera koji primaju penzije iz budžeta, Vlada Kosova je od 2021. godine počela da dodeljuje mesečne dodatke deci sa kosovskim državljanstvom uzrasta od 0 do 16 godina.

Čak i u ovoj kategoriji, rezultati registracije ASK-a su pokazali veći broj isplata od broja dece sa prebivalištem na Kosovu.

Prema ovim podacima, na Kosovu živi preko 372.000 dece ovog uzrasta, dok je u julu ove godine u Ministarstvu finansija za Radio Slobodna Evropa rečeno da je broj korisnika dostigao oko 404.000 dece.