Debata o stanju u kosovskim zatvorima; Srbljak: Zabranjuju se srpski lekovi, onkološki pacijent ostajao bez terapije

Direktor Kosovske popravne službe Ismailj Dibrani izjavio je danas, tokom debate o stanju u korektivnim ustanovama na Kosovu, da se svaki pritvorenik tretira dostojanstveno, bez obzira na nacionalnost ili počinjeno krivično delo. Međutim, advokat Bojana Srbljak ukazala je na problem neadekvatne medicinske terapije, posebno pominjući slučaj njenog klijenta koji je onkološki bolesnik, a kojem je terapija kasnila.

Dibrani je rekao da rad institucije koju vodi nadgleda deset domaćih i međunarodnih organizacija.

„U zatvorima na Kosovu se svako lice, bez obzira na nacionalnost i nezavisno od krivičnog dela koje je počinilo, tretira dostojanstveno, u skladu sa međunarodnim pravom, zakonima i uputstvima na snazi u našoj državi“, tvrdi Dibrani.

On je istakao da se svaka žalba porodica pritvorenih osoba koja stigne do korektivne službe tretira ozbiljno.

„Pri svakoj istrazi ili slučaju, posmatrači koji dolaze iz Euleksa prisutni su od početka istrage do njenog kraja. Nema tajnih istraga. Svaka istraga je otvorena onoliko koliko to zakon dozvoljava“, rekao je Dibrani i dodao da je kancelarija Kosovske popravne službe svakog petka otvorena za primedbe članova porodica pritvorenih osoba.

Advokat Bojana Srbljak istakla je da je fokus prilikom poseta korektivnim ustanovama trebalo staviti na pojedinačne i konkretne probleme zatvorenika.

Posebno je ukazala na problem dostupnosti lekova iz Srbije.

„U poslednje dve godine lekovi sa srpskom deklaracijom ne primaju se u kazneno-popravnim ustanovama na Kosovu. Nemamo zvaničnu uredbu koja kaže da su lekovi sa srpskom deklaracijom zabranjeni. Porodica dođe iz centralne Srbije, donese lekove, a oni ih vrate uz obrazloženje da ne mogu da ih prime jer imaju srpsku deklaraciju“, navela je ona.

Trebalo bi, kaže, da dobije zvaničnu uredbu, ukoliko postoji, da ti lekovi ne mogu da se prime.

Napomenula je da su pojedini lekovi sa drugim deklaracijama, slovenačkom, hrvatskom ili nekom drugom, višestruko su skuplji.

„Imate određene lekove za dijabetes koji sa srpskom deklaracijom koštaju pet ili šest evra, dok sa drugom deklaracijom dostižu cenu od 45 ili 50 evra. Ti lekovi se ne obezbeđuju pritvorenicima. U mojim slučajevima znam da se ne obezbeđuju“, rekla je Srbljak.

Istakla je da je njen klijent onkološki bolesnik i da je njegova terapija kasnila.

„On se više puta obraćao direktoru kako bi mu bila dostavljena medicinska dokumentacija. Mislim da je pravo svakog pritvorenika ili osuđenika, bez obzira na poziciju u kojoj se nalazi, da ima jasnu dokumentaciju o svom zdravstvenom stanju. Na svaki zahtev, čak i pisani, nikada nije dobio odgovor. U jednom trenutku dobio je samo sažetak dokumentacije, u kojem su taksativno navedene njegove posete lekarima i pregledi. Više puta sam se obraćala i upravi i Korektivnoj službi sa zahtevom da mi se dostavi kompletna medicinska dokumentacija. Dobila sam isti izveštaj koji je dobio i on. Nakon toga sam ponovo tražila kompletnu dokumentaciju, jer iz tog izveštaja vidim da mu je stanje pogoršano, ali nemam ostale nalaze na osnovu kojih mogu da zaključim u kakvom je sada stanju. Nikada nisam dobila odgovor. Pisala sam i određene zahteve Vrhovnom sudu, ali to još stoji i čekamo odluku“, ispričala je Srbljak.

Takođe je navela da je zatražila pomoć i od Ombudsmana, ukazujući na grubo kršenje ljudskih prava, kada je njen klijent iz naprednog nivoa vraćen u osnovni zbog navodno „prokrijumčarenih lekova“.

„Navodno su mu pronađeni lekovi. On je težak bolesnik koji ima konstantne bolove i mora da pije lekove protiv bolova, bilo to u tri ili pet sati ujutru. Vraćen je na osnovni nivo uz obrazloženje da je prokrijumčario lekove i da je kod njega pronađena veća količina. Sami znate da ulazak porodice, advokata ili bilo koga drugog prolazi kroz veoma stroge procedure. Ja ne mogu da unesem ni hemijsku olovku ni papirne maramice. Lekove koje je imao dobio je od lekara u ustanovi. Njegovo objašnjenje bilo je – koga da zovem u pet ujutru kada imam nesnosne bolove i kome da se obratim? Povodom svega toga podnela sam pritužbu ombudsmanu i tražila da utvrdi stanje na terenu. Rečeno mi je da će biti formirana komisija koja će otići u posetu i da ću dobiti njen izveštaj. Nakon mesec dana nikada nisam dobila izveštaj komisije. Stigao mi je samo mejl ombudsmana u kojem piše da je žalba odbijena jer nije utvrđeno kršenje ljudskih prava“, rekla je Srbljak.

Istakla je da je njen klijent duže vreme bio bez terapije, uz obrazloženje da ustanova nije u mogućnosti da mu obezbedi terapiju zbog visoke cene.

„Vi sami znate da, ukoliko ustanova nema mogućnosti da leči teško bolesne osuđenike ili pritvorenike, ona je u obavezi da im dozvoli lečenje sa slobode i u centrima koji su sposobni da im obezbede adekvatno lečenje. Držati onkološkog bolesnika bez terapije ravno je ubistvu“, rekla je Srbljak.

Takođe je ukazala na problem prava na telefonski poziv, koji se, kaže, konstantno ponavlja.

„Sudija za prethodni postupak tvrdi da je zahtev odobren, zove se uprava, koja kaže da nije i da čekaju sudiju. Očigledno nemamo funkcionalan odnos između sudije za prethodni postupak i uprave. Neko kasni. Uskraćuju se zakonom zagarantovana prava koja pritvorenik mora da ima, a nemamo objašnjenje zbog čega“, naznačila je Srbljak.

Spomenula je i problem korišćenja kantine.

„Ovde se pominje problem kantine. Ne kažem da im se uskraćuje, ali se dugo čeka na korišćenje kantine, koja je, koliko znam iz iskustva, ranije bila regulisana u roku od 24 do 48 sati nakon uplate. Sada se dešava da se na raspolaganje novcem čeka mesec, mesec i po, nekad i dva meseca. Šta je problem? Nemamo odgovor. Problem postoji, ne rešava se, a nemamo odgovor ni od Korektivne službe ni od kazneno-popravne ustanove. Niko ne odgovara na to“, navela je Srbljak.

Šćipe Malja iz kancelarije Ombudsmana istakla je da ta institucija ima kutiju za žalbe u svakoj korektivnoj ustanovi i da njeni službenici u svakom trenutku mogu da obave posete.

Ona je takođe rekla da je, na žalbu porodice pritvorenog lica, obišla zatvor u Dubravi i razgovarala sam osobom koja se nalazi u pritvoru.

„Možda mi je nešto promaklo u vezi sa ovim slučajem, ali sam stranku intervjuisala sama, jer je Srbin, a ja govorim srpski. Otvoreni smo da sa porodicom podelimo sve informacije koje imamo, a koje smo mogli da prikupimo prilikom posete Dubravi. Kao što sam obećala porodici pre početka ovog okruglog stola, sledeće nedelje ću se, nakon završetka fizikalne terapije, potruditi da ponovo posetim pritvorenika. O zabrinutostima sam razgovarala sa odgovornim licima u Dubravi. Dobili smo potvrdu da je upotrebljena sila, što je neprihvatljivo. Porodica je rekla da njihov otac i suprug nema pravo na telefonski poziv. Kontaktirala sam direktora pre sastanka i on je rekao da za to nema pozitivan odgovor suda. Direktor je preuzeo odgovornost da taj zahtev ponovo prosledi, iako imate advokata“, rekla je Malja.

Ekspertkinja na projektu dr Bora Beli istakla je da je sa velikom pažnjom praćen dosije jednog od pacijenata srpske nacionalnosti u zatvoru visoke bezbednosti u Dubravi.

„Možemo detaljno da vidimo njegov zdravstveni karton. Potvrđeno je da mu je zdravstvena pomoć pružena pravovremeno. Takođe se navodi da je 27. aprila pacijent prijavio zdravstvene tegobe i da je pregledan od strane lekara u toj ustanovi, nakon čega je ustanovljeno da treba da bude prebačen u Klinički centar. Zbog poverljivosti ne mogu da dam dijagnozu pacijenta, ali je on tretiran u specijalističkoj ordinaciji, gde je ostao tri dana. Nakon izlaska sa tog odeljenja morao je redovno da prati zdravstveno stanje, odlazi na kontrole i fizikalne terapije. On je 4. maja prebačen u pritvor u Dubravi. U toj instituciji započete su terapije i sve je dokumentovano u dosijeu – broj terapija, način realizacije i stanje pacijenta. Na osnovu toga, stanje pacijenta bilo je stabilno, pružanje usluga korektno i nije bilo prekršaja u zdravstvenom aspektu“, rekla je ona.

Na debati su govorili i članovi porodica uhapšenih Srba, koji tvrde da su uslovi u pritvoru nehumani i da se prema pritvorenim licima loše postupa. Međutim, želeli su da ostanu anonimni iz straha da bi se tretman prema njihovim članovima porodice mogao dodatno pogoršati.

Debatu o stanju u kosovskih zatvorima organizovali su Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC) i Ombudsman Kosova.