Konferencija o stanju u pravosuđu na severu Kosova: Povratak sudija i tužilaca veoma važan

Konferencija „Pravosuđe na severu Kosova: Izazovi, institucionalna zastupljenost i perspektive povratka“, koju je organizovala nevladina organizacija Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC) uz podršku Unmika, održana je danas u Prištini. Na okruglom stolu je istaknuto da je napuštanje institucija 2022. godine ograničilo pristup pravdi i da je povratak sudija, tužilaca i administrativnog osoblja veoma važan i hitan.

Konferencija je okupila predstavnike pravosudnih institucija, Sudskog i Tužilačkog saveta Kosova, advokature, međunarodnih organizacija i organizacija civilnog društva, sa ciljem otvaranja stručnog dijaloga o funkcionisanju pravosuđa na severu Kosova nakon odlaska sudija, tužilaca i administrativnog osoblja iz srpske zajednice 2022. ggodine.

Šef Odeljenja za pravosuđe Unmika Andrea Lako istakao je da je integracija glavni prioritet Unmika.

„Pravosuđe koje predstavlja raznolikost Kosova, ne samo poboljšanje pristupa sudstvu za sve zajednice, već i za podsticanje poverenja, jačanjem međuetničkih odnosa i doprinos stabilnosti, dugoročnoj stabilnosti. Nadam se da će današnje diskusije uticati na praktičan način za put koji je pred nama i da ojačamo naše obećanje za jedan nezavisan i transparentan pravosudni sistem“, rekao je on.

Izvršni direktor ACDC Dušan Radaković u svojoj uvodnoj reči kazao je da je povratak sudija i tužilaca iz srpske zajednice na severu u institucije veoma važno, dok je Briselski sporazum o pravosuđu okarakterisao kao jedan od najboljih od svih sporazuma.

„Jedna osoba, nebitno koje nacionalnosti, da bi postala sudija, minimum je osam i više godina. Ako bi se u ovom trenutku razrešile sudije i tužioci, to bi značilo da u narednih šest do osam godina ne može biti srpski sudija postavljen ni u jednom sudu. Iz pravne perspektive je vrlo važno da se ovaj proces što pre realizuje. Mislim da je važno, jer bi proces povratka sudija, tužilaca, administrativnog osoblja možda povukao inicijativu za određeni broj policajaca da se vrate. Povratak kroz pravosuđe bi možda inicirao povratak određenog broja ljudi i vratio vrlo loše poverenje zajednica na severu u institucije“, kazao je on.

Radaković je dodao da je prošlog vikenda bilo polaganje pravosudnog ispita, i da već duže vreme taj ispit položi samo jedna osoba iz srpske zajednice ili nijedna.

On je kazao i da će sledećeg meseca debata sa istim pitanjem biti organizovana u Severnoj Mitrovici.

Zamenik predsedavajućeg Tužilačkog saveta Kosova Dardan Vunići istakao je da je odlazak sudija i tužilaca sa severa ograničio pristup pravdi.

„To utiče i na smanjenje poverenja građana u institucije. Ipak, institucije, naročito Sudski savet i Tužilački savet su demonstrirali održivost, institucionalnu održivost uprkos svim izazovima. Ali, posledice se odražavaju na razna zakašnjenja i Tužilački savet je stvorio mehanizme i pronašao je puteve kako da deluje. Poslali smo dodatne tužioce iz drugih tužilaštava, tako da se ne blokira Osnovno tužilaštvo u Mitrovici. Trenutno imamo samo pet koji su ostali. Neki su umrli u međuvremenu, neki su se penzionisali i to se sad odražava na rad tužilaštva“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, integritet, nepristrasnost, nezavisnost i meritokratija su osnovne komponente koje čine jednog tužioca da se razlikuje od drugih.

Kako je dodao Vunići, ostavke sudija i tužilaca bi uticale na njihov integritet kada bi odlučili da se vrate na posao.

„Oni su dali ostavku zbog političkih razloga. Da li će to uticati na njihov povratak, kažem da. Ipak, o tome ćemo govoriti u Tužilačkom savetu i tretiraćemo na najbolji mogući način to pitanje. Uvek ćemo poštovati Ustav Republike Kosovo. Osnovno tužilaštvo u Mitrovici ima svega 13 tužilaca, 11 su domaći, kako je bilo u sporazumu, i dvoje su prebačeni iz drugih tužilaštava. Neki od tužilaca su izrazili spremnost da rade u Severnoj Mitrovici i mislim da smo postigli jedan izvanredan rezultat naspram zahteva i broja predmeta i danas je to tužilaštvo u jako dobrom stanju, što se tiče broja predmeta, rešenih predmeta i rezultata na kraju godine“, kazao je Vunići.

Zamenica predsedavajućeg Sudskog saveta Kosova Arjeta Sadiku istakla je da zastupljenost zajednica u pravosudnim institucijama nije privilegija, već ustavna garancija za stručni, sveobuhvatni sistem pravosuđa.

„U Vrhovnom sudu je 15 odsto sudija iz nevećinske zajednice. Generalno, na nivoima pravosuđa Republike Kosovo, svoju funkciju vrše sudije i administrativno osoblje iz nevećinskih zajednica, uključujući i srpsku zajednicu. Govorim na nivou zemlje, na svim nivoima sudskog sistema ili pravosuđa. I trenutni sastav Sudskog saveta Kosova predstavlja taj ustavni standard. Od 11 članova saveta, trojica su iz nevećinske zajednice, odnosno srpske, bošnjačke i turske. Ove činjenice dokazuju da je pravosuđe Republike Kosovo izgrađeno na profesionalnosti, stručnosti, jednakosti i sveobuhvatnosti svih zajednica, u skladu sa Ustavom i zakonom“, navela je Sadiku.

Advokatica Jovana Filipović kazala je da se na terenu suočavaju sa mnogim problemima koji se tiču kašnjenja i nepoštovanja prava na suđenje u razumnom roku.

„Predstavnici Sudskog i Tužilačkog saveta barataju brojkama i statistikom do kojih su došli matematičkim putem. To ne znači da ti podaci nisu tačni, ali problem je što se na terenu, u praksi i u svakodnevnom radu, suočavamo sa mnogim problemima koji se tiču kašnjenja, nepoštovanja prava na suđenje u razumnom roku, a naročito kada govorimo o predmetima hitne prirode u kojima moramo da odlučujemo u hitnim postupcima. U trenutku kada je funkcionisalo veće Apelacionog suda u Severnoj Mitrovici, to je bilo izuzetno brzo. Predmeti su se, čak i u parničnim postupcima koji nisu bili hitne prirode, vraćali Osnovnom sudu u roku od šest meseci, što je zaista bila idealna situacija. Nakon toga je usledila korona, a posle tog perioda gomilanja predmeta usledio je i izlazak iz institucija, za koji od početka tvrdim da je bio potpuno pogrešan način da se ukaže na neki problem. Sada vidimo da građani izuzetno nemaju poverenja u pravni sistem“, rekla je Filipović.

Kako je kazala, svi imaju problem sa jezičkom barijerom.

„Što se tiče jezičke barijere, problem imaju svi – od nas advokata, pa do građana koji dožive nervni slom kada treba da odu da izvade obično uverenje da nisu osuđivani. Problem je u samom pristupu. Na šalterima nema oznaka na srpskom jeziku. I sam pristup kada uđete u sud... meni se često dešava da uopšte ne žele da mi zavedu žalbu ili tužbu“, kazala je Filipović, uz podsećanje da je i srpski jezik službeni na Kosovu.

Viši istraživač Kosovskog pravnog instituta Gzim Šalja poručio je da zastupljenost zajednica u institucijama nije samo institucionalna formalnost, već neophodnost funkcionisanja.

„Nažalost, zbog jednog jedinog slučaja koji se koristio kao razlog političkih mešanja, mi smo se vratili nazad u tom procesu. Proces koji je izgrađen sa velikim trudom, kompromisom i sa velikom predanošću, i kome su bile potrebne godine da postigne tu stabilnost, odjednom je oštećen u temelju. Političko mešanje je ostavilo pravosuđe bez sudija, tužilaca i ostalog osoblja iz srpske zajednice. Posledice nisu bile simbolične, već konkretne. Administracija pravde, naročito na severu, je postala teška, sudski postupci su zakasnili, građani su imali velike prepreke i ono najteže, što se desilo sad, ali je i najteže da se popravi, jeste poverenje, naročito srpske zajednice u sistem pravde“, naglasio je Šalja.

Poručio je da su pravosudne institucije pokušavale da održe funkcionalnim taj sistem na severu Kosova.

„Sud i tužilaštvo nisu zatvoreni, ali u njihovim kapacitetima moramo osigurati da u bilo kojim okolnostima postoje i da pružaju pravdu za građane. Ali, moramo priznati da funkcionisanje nije isto. Nije isto kao na nivou zastupljenosti, jer srpska zajednica ne vidi sebe u okviru tog pravosudnog sistema. I to utiče i na efikasnost i na efektivitet, Nekako upravljamo tim stvarima u sistemu tužilaštva i pravosuđa, ali kako upravljati poverenjem građana srpske zajednice kad oni vide da unutar sistema pravosuđa nemaju svoje građane, građane srpske zajednice — sudije, tužioce ili drugo osoblje“, poručio je.

Pohvalio je pristup Sudskog saveta Kosova i Tužilačkog saveta Kosova jer su ostavili otvorena vrata za sudije i tužioce da, kad god oni žele, mogu da se vrate.

Nakon uvodnih obraćanja usledila je diskusija među panelistima koji nisu bili saglasni sa tvrdnjom Vunićija da su sudije i tužioci napuštanjem svojih funkcija zbog kako je on istakao, politike, izgubili integritet, nakon čega je on napustio konferenciju.