Kosovo ne uspeva da identifikuje osobe sklone radikalizmu

Od 2012. godine procenjuje se da je broj ljudi sa Kosova koji su se pridružili ratovima u Siriji i Iraku bio oko 400 uključujući žene i decu, a procena je da Kosovo čini malo na identifikaciji radikalnih pojedinaca koji nameravaju da odu u rat, javlja RTK.

Stručnjaci za bezbednost kritikuju institucije zbog toga što nemaju sposobnost da spreče odlazak ovih ljudi u krizna područja.

Zamenik izvršnog direktora Instituta za pravdu Kosova Betim Musljiu kaže da su nadgledali sve slučajeve koji se odnose na teroristička i ekstremistička krivična dela u koja su umešane različite osobe sa Kosova u ratovima u inostranstvu.

Prema njegovom mišljenju, nekoordinisanost institucija ostaje glavni izazov za Kosovo.

“Do sada smo videli mnogo radnji u pogledu krivičnog gonjenja i nije da nije bilo rezultata. Ono što sada ostaje glavni izazov je međuinstitucionalna koordinacija radi podizanja svesti stanovništva, a posebno tih ranjivih grupa, koje mogu biti pogrešno indoktrinirane da postanu deo raznih ratova koji se vode u inostranstvu. U ovom slučaju je potrebna mnogo bolja koordinacija, jer do sada je dokazano da naši kapaciteti nisu bili na pravom nivou, tako da smo imali veliki broj ljudi koji su bili uključeni u ove ratove”, izjavio je Musljiu.

Bedžet Šalja, koji predvodi Komisiju za zaštitu ljudskih prava i sloboda, kaže za Kosovapress da se ne zna tačno koliko ljudi je ostalo da se bori u Siriji i Iraku.

On procenjuje da je od 2012. godine u tim zemljama bilo više od 400 ljudi, uključujući žene i decu.

Prema njegovim rečima, radikalizovani pojedinci imaju priliku da bez ikakvog traga napuste Kosovo.

“Kosovo nema kapacitet da uđe u tako složene operacije kao što je praćenje osumnjičenih ili vraćanje onih koji su tamo otišli da se bore. Da budem iskren, oni koji su otišli tamo, ne vraćaju se, vraćaju se samo oni koji su razočarani i zatvoreni, nalaze se u kampovima i nemaju interes da više borave tamo. Kao i oni koji su tamo najugroženiji, jer su im životi ugroženi...Kosovo nema kapacitete, ni profesionalne, ni materijalne, ni smeštajne za ovu kategoriju ljudi, kojima je na kraju teško verovati”, rekao je Šalja.

Između ostalog, Šalja kaže da je u aprilu prošle godine, kada se preko 100 ljudi vratilo, bilo rasističkih reakcija na njih i njihovu decu koja, nažalost, nisu “birala” da se rode tamo.

Stručnjak za bezbednost Nuredin Ibiši procenjuje da Kosovo ima kapacitet za rešavanje ovih slučajeva, jer zemlja ima bezbednosne institucije koje se bave tim problemom. Međutim, on smatra da to zavisi od odnosa između Kosova i zemalja u koje idu.

“Sa druge strane, kada napuštaju državu pitanje je i odnosa koji smo izgradili sa zemljama sa kojima se graničimo, ako govorimo o učešću naših građana u Iraku, a posebno u Siriji, sve zavisi od toga koliko saradnje imamo sa tim državama. Bilo da se radi o odnosima policije ili obaveštajnim podacima i razmeni informacija i upozorenjima na eventualnu povezanost i umešanost u terorističke akte”, kaže Ibiši za Kosovapress.

Prema njegovim rečima, ovaj problem je veoma osetljiv u ostalim zemljama, posebno u Francuskoj.

Kosovapress danima čeka odgovor Ministarstva unutrašnjih poslova i javne uprave, koji nije stigao.

Od 110 građana Kosova, koje je zvanična Priština vratila u saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama, 74 su deca koja su boravila u opasnim ratnim zonama.

Neka od ove dece, koja su se vratila iz Sirije, su bez roditeljskog staranja.