Kosovska vlada još bez odluke o ponovnom uspostavljanju Instituta za istraživanje ratnih zločina

Ni nakon pet meseci od pokretanja inicijative za ponovno uspostavljanje Instituta koji će dokumentovati ratne zločine, kosovska vlada nije dodelila mandat grupi stručnjaka koja treba da uspostavi tu instituciju, prenosi Koha.

List podseća da je aktuelni ministar pravde Seljim Seljimi pre 10 dana najavio da će na sednici vlade 28. septembra biti izglasana ova grupa, ali se to nije desilo.

Ono što je još uvek nepoznato je i to ko će biti članovi ovog tima.

Prethodna grupa koju je formirala Kurtijeva vlada trebalo je da donese analizu za uspostavljanje instituta u septembru, ali to se nije dogodilo, jer su padom izvršne vlasti automatski sklonjeni i stručnjaci koji su bili politički uključeni, a sadašnja vlada nije nastavila rad.

Bivša članica ovog tima Fortuna Šeremeti kaže da je važno ne osnivati Institut samo radi političke koristi, bez prethodne analize i operativnih strategija.

„To je svojevrsni trougao koji treba popuniti, sa rešavanjem zločina, određivanjem štete, zatim se sagledavaju potrebe žrtava, tako da ponuđene reparacije budu u skladu sa potrebama. Nismo imali takvu strategiju, ali nije nemoguće stvoriti je. Teško je, izuzetno teško, ali iz ovog razloga kažem da je poslednji trenutak za tako nešto“, rekla je Šeremeti.

Institut za istraživanje ratnih zločina osnovan je u junu 2010. godine, a zatvoren je u julu 2018. godine, s obrazloženjem da nije dao rezultate.

Profesor krivičnog prava Ismet Saljihu, koji je vodio ovaj institut, kaže da je imao velikih problema sa budžetom.
Naglašava da je važno da država osnivanje novog Instituta shvati ozbiljno i sa materijalnim i sa ljudskim resursima, kako bi se postigli rezultati.

„U tom institutu treba da radi najmanje 15 ljudi, 5-6 doktora nauka, uglavnom pravnika, ali i ekonomista, sociologa i psihologa i treba napraviti operativni plan. Da se istraži celo Kosovo. Da bi se zločini registrovali, popis stanovništva se vrši u slučaju registracije, tako da se svaki zločin identifikuje i sistematizuje i objavi u knjigama, ali i digitalno, na dva jezika, na albanskom i engleskom, a po potrebi i delovi na srpskom jeziku“, rekao je Saljihu.

Prema oceni eksperata, nedostatak dokumentacije za zločine uzrokovao je osuđivanje malog broja počinilaca.

Sudovi na Kosovu su do sada, za krivično delo ratni zločin, osudili 35 Albanaca i četiri Srbina.