Kosovski institut za pravdu: Rad Apelacionog tužilaštva je u praksi nula

Kosovski institut za pravdu (KIP) predstavio je izveštaj “Pasivno Apelaciono tužilaštvo“ rekavši da je rad tog tužilaštva u praksi jednak nuli, prenosi Koha.

Ehat Miftaraj iz tog instituta rekao je da Apelaciono tužilaštvo ima dobre kvantitativne učinke, ali u odnosu na sprovođenje zakona je slabo.

“Apelaciono tužilaštvo je među institucijama sa 100 najboljih rezultata u radu sa predmetima koje dobiju. Iako je kvantitet u tužilaštvu dobar, drugačije je u odnosu na kvalitet koji ovo tužilaštvo ima u odnosu na sprovođenje zakona, a to je jednako nuli. Na osnovu praćenja, ispada da su tužioci pretvorili svoje kancelarije u poštu koja svoj rad zasniva na šablonskim praksama“, ocenio je Miftaraj.

Istraživač u Kosovskim institutu za pravdu Lavdim Bajraktari je napomenuo da ono što u ovom slučaju razlikuje Apelaciono tužilaštvo od osnovnih tužilaštava i Specijalnog tužilaštva jeste to što je rad tog tužilaštva uglavnom usmeren na analizu žalbi koje sastavljaju oštećeni, optuženi i njihovi branioci na prvostepene presude, a ovo tužilaštvo upućuje podnesak Apelacionom sudu kojem može predložiti odobrenje, odbijanje žalbi ili izmenu presude. Međutim, stvarni uticaj ovih predloga Apelacionog tužilaštva na presude prvostepenog suda, prema Bajraktarovim rečima, gotovo je potpuno irelevantan.

“U samo jednoj od 100 presuda Apelacionog suda koje su analizirane za ovo istraživanje, ispada da je predlog Apelacionog tužilaštva pomenut i uzet u obzir u obrazloženju presude. U svim obrazloženjima drugih presuda, predlozi pelacionog tužilaštva su nepostojeći“, rekao je Bajraktari.

Prema Bajraktariju, proizilazi da su odluke Apelacionog suda u gotovo svim slučajevima zasnovane na žalbama Osnovnog tužilaštva, oštećenih i okrivljenih, a predlog Apelacionog tužilaštva je gotovo u potpunosti nebitan.

Takođe, Bajraktari je rekao da zabrinjava činjenica da tužioci ovog tužilaštva u velikoj većini slučajeva ne prisustvuju sednicama Apelacionog suda.

Prema njegovim rečima, uprkos činjenici da neučestvovanje tužilaca Apelacionog tužilaštva u javnim raspravama koje održava Apelacioni sud nije proceduralna prepreka za održavanje ročišta, zastupanje na tim ročištima ostaje jedna od jedinih mogućnosti da apelacioni tužioci pokažu da je njihova kreativnost u što boljoj raspravi pred sudijama da su žalbeni zahtevi prvostepenih tužilaca osnovani.

“Od 438 ročišta koja je KIP pratio tokom 2018. i 2019. godine, apelaciono tužilaštvo je bilo zastupljeno u samo četiri odsto njih“, rekao je Bajraktari.

Dodao je da je nivo žalbi koje je podneo državni tužilac i koje odobrava Apelacioni sud i dalje veoma nizak, pozivajući se na statistiku Izveštaja međuinstitucionalnog mehanizma za praćenje, prema kojem, nivo žalbi tužilaca koji je usvojen od strane Apelacionog suda je niža je od 10 odsto.

Bajraktari je nabrojao i neke od preporuka koje je KIP dao u ovom izveštaju, među kojima su i da Apelaciono tužilaštvo treba da izgradi proaktivniji pristup u odbranu žalbi državnog tužioca u Apelacionom sudu i učešće tužilaca Apelacionog suda na ročištima drugog stepena.