Krenuli smo u spasavanje Srba iz Orahovca, a general Delić je predvodio kolonu

U Leskovcu će u subotu u kasarni “Vojvoda Petar Bojović” biti otkriven spomenik na kome se nalazi 235 imena poginulih pripadnika Vojske Jugoslavije i policije koji su nastradali tokom 1998. i 1999. na Kosovu.

Među imenima na spomeniku su i ona od junaka koji su bili deo 459. mehanizovane brigade, o čijem junaštvu je već ispričano mnogo priča.

Ovo je ipak jedna od preostalih neispričanih priča, o čoveku čiji se inicijali (na mestu iznad vozača) i dalje nalaze unutar tenka T-55 oznake - 19079, koji se sada nalazi na mermernom postolju u Leskovcu.

Zoran Stojanović se još kao tinejdžer obreo u kasarni u Prizrenu, decembra 1997. godine, gde je  položio zakletvu kao pripadnik 549. mehanizovane brigade. Jedan od članova posade tenka T-55, nišandžija, koji je od 11. aprila 1998. do 11. avgusta iste godine delio dobro i zlo sa svojom posadom i saborcima iz brigade u pomenutom tenku. Sve do dana, kada je tenk pogođen raketnim bacačem od strane OVK terorista, kada je komandir kapetan Željko Martinović izgubio život, dok su ostali članovi posade prošli sa lakšim i težim povredama.

“Sećam se tog dana. Uvek ću ga se sećati. Praktično smo od 11. aprila 1998. bili u konstantnim okršajima sa OVK, ne znam da li je bilo dana odmora. Tog dana – 11. avgusta, pitali su nas, nakon toliko meseci u akciji, želimo li par dana da se odmorimo. Pristali smo, u tenku nas je zamenila druga posada. Nakon 20 minuta, bili smo u kamionu na putu ka kasarni, kada smo čuli da je tenk pogođen. To smo mogli da budemo mi”, priseća se Zoran. 

Nakon toga smo raspoređeni u drugi tenk, objašnjava Stojanović.

"Kao deo 549. mehanizovane brigade ostao sam do decembra 1998. godine, kada sam se vratio kući". 

Priseća se između cigareta, dok pričamo, kako je to sve izgledalo pre toliko godina, a pogotovo je zapamtio situaciju u julu 1998. u Orahovcu. Tada je u napadima terorista ubijeno najmanje sedmoro Srba, kidnapovano više od 110. 

“Sećam se generala Delića koji sa puškom leži ispred našeg tenka u izrovanoj ulici, kada smo krenuli da spasavamo Srbe iz Orahovca. Krenuli smo u razbijanje blokada koju su teroristi postavili, zaista je pokazao koliki je junak dok je svuda pucalo oko nas. Kada smo otklonili blokade, i probili se u Orahovac, preostali Srbi su stavljali cveće na naš tenk. Nakon toga smo nastavili sa borbama i probijanjem prema Mališevu i mnogim drugim mestima”, kaže Zoran i nastavlja.

“Zaista za generala Delića imam samo reči hvale, i za te mesece koje smo proveli zajedno, kao i za to što se izborio da se podigne spomenik kako bi sećanje na junaštvo 549. mehanizovane brigade ostalo zapamćeno. Odavno je trebalo odati ovako priznanje našim borcima”.