Maćedonci: Samit Natoa u Tirani prilika za približavanje Kosova Alijansi

Ministar odbrane Kosova u tehničkom mandatu Ejup Maćedonci izjavio je da neučestvovanje Kosova na Samitu Natoa u Ankari nije povezano ni sa kakvim „isključivanjem“, već sa činjenicom da Kosovo nije članica Alijanse i da Zapadni Balkan ove godine nije bio u fokusu razgovora.

Maćedonci je rekao da na samitu učestvuju 32 države članice Natoa, dok se partnerske zemlje pozivaju samo kada su teme samita povezane sa njima, preneo je Kosovo pres.

Prema njegovim rečima, Kosovo nikada nije bilo pozvano da učestvuje u radu Samita Natoa, naglasivši da su predstavnici Kosova dobijali pozive samo za aktivnosti organizovane na marginama tih velikih međunarodnih događaja.

Dodao je da je prošle godine na jednom takvom događaju, u okviru Konferencije o ženama, miru i bezbednosti, bila pozvana bivša predsednica Vjosa Osmani, dok je ove godine poziv upućen vršiocu dužnosti predsednika Aljbuljeni Hadžiju, koja zbog obaveza nije mogla da prisustvuje.

„Poznato je da Kosovo nije članica Natoa i da su 32 zemlje članice obavezne i pozvane da učestvuju na Samitu Natoa, dok se u posebnim slučajevima pozivaju partnerske zemlje ukoliko su povezane sa temama samita. Na ovom samitu Zapadni Balkan nije bio u fokusu razgovora, već druge teme i to je razlog zašto nijedna druga zemlja Zapadnog Balkana, koja nije članica Natoa, nije bila pozvana. Dakle, još jednom naglašavam, Kosovo nikada nije bilo pozvano da učestvuje na Samitu Natoa. Na marginama samita, kao što sam rekao, prošle godine bila je pozvana bivša predsednica Osmani, a ove godine vršilac dužnosti predsednika. Sa gospođom Hadžiju stalno razgovaramo o našem učešću u različitim aktivnostima koje su povezane sa Natom, vojskom i odbranom. U ovom slučaju verujem da je njen raspored bio razlog zbog kojeg nije mogla da prisustvuje. Reč je o posebnoj aktivnosti koju organizuje Atlantski savet, gde je poziv bio za sastanak, odnosno zajednički ručak i okrugli sto. Smatram da je procenjeno da ne učestvuje ni na tom okruglom stolu, s obzirom na to da nije bila deo rasprava na samitu, već samo aktivnosti na njegovim marginama“, izjavio je Maćedonci.

Govoreći o narednom Samitu Natoa, koji će biti održan u Tirani, on je izrazio optimizam da će Kosovo imati priliku da bude prisutno na nekoj od aktivnosti tokom njegovog održavanja.

Naglasio je da institucije Kosova nastavljaju diplomatske napore za približavanje Alijansi, dok Ministarstvo spoljnih poslova kontinuirano komunicira sa državama koje nisu priznale Kosovo kako bi bile uklonjene prepreke na putu ka članstvu.

Komunikacija sa državama koje nisu priznale Kosovo 

„Svakako je veoma važno to što je naredni samit planiran u Tirani iz više razloga. Naši odnosi sa Republikom Albanijom su izuzetni i posebni, kako u oblasti odbrane, tako i u svim drugim oblastima. Verujem da će Ministarstvo odbrane Albanije, odnosno institucije Republike Albanije, pošto se Samit Natoa održava na nivou šefova država, raditi na tome da Kosovo bude prisutno na nekoj aktivnosti u Tirani tokom samita. Mi nastavljamo da ulažemo velike napore kako bismo približili Kosovo Natou, posebno u oblasti odbrane i bezbednosti. Verujem da činjenica da se Samit Natoa prvi put održava na Zapadnom Balkanu, a posebno u Albaniji, pruža mogućnost da unapredimo približavanje Kosova Natou. Međutim, to ne zavisi samo od naših napora, iako oni ne smeju da prestanu niti prestaju. Ministarstvo spoljnih poslova neprekidno kontaktira i pronalazi načine za komunikaciju sa državama koje nisu priznale Kosovo kako one ne bi ostale prepreka našem članstvu u Natou. I ja kao ministar odbrane kontinuirano nastojim da pronađem načine komunikacije sa tim državama“, rekao je Maćedonci.

U intervjuu je govorio i o učešću Ministarstva odbrane i KBS u međunarodnoj vežbi „Borbena moć 2026“, koju je organizovala Hrvatska vojska na vojnom poligonu Slunj.

On je naveo da su KBS prvi put učestvovale u toj vežbi zajedno sa snagama Hrvatske, Sjedinjenih Američkih Država, Slovenije i drugih partnera, izvodeći operacije i gađanja bojevom municijom.

Pripadnici KBS u Hrvatskoj izvodili borbena dejstva

„Prvi put smo pozvani na godišnju vežbu koju organizuje Ministarstvo odbrane Hrvatske i na kojoj učestvuju savezničke i partnerske zemlje, uglavnom članice Natoa. Vežba se zvala 'Borbena moć 2026' i održana je u Slunju, na izuzetno velikom i kvalitetnom vojnom poligonu u Hrvatskoj, gde se organizuju međunarodne vežbe. Kosovske bezbednosne snage su prvi put tokom juna učestvovale na toj vežbi koju organizuje Hrvatska vojska. Bili smo aktivan deo vežbe, izvodeći operacije. Bili smo među snagama koje su delovale na terenu, izvodile borbena dejstva i gađale pravim oružjem i bojevom municijom. Imao sam čast da na poziv potpredsednika Vlade i ministra odbrane Hrvatske Ivana Anušića prisustvujem Danu visokih zvanica, gde smo iz neposredne blizine pratili integraciju vatre“, rekao je Maćedonci.

Govoreći o navodima da pripadnici napuštaju KBS, ocenio je da situacija nije zabrinjavajuća.

Za jedno mesto u KBS šest kandidata

„Ne vidimo pitanje broja oficira koji napuštaju KBS kao zabrinjavajuće, jer istovremeno imamo stalan priliv novih oficira, podoficira i vojnika u KBS. Dakle, to nije van uobičajenih okvira. Tokom poslednjeg konkursa za prijem vojnika u Kosovske bezbednosne snage imali smo šest kandidata za jedno mesto. Dakle, šest mladih prijavilo se za jednu vojničku poziciju u Kosovskim bezbednosnim snagama, što je napredak u odnosu na period od pre dve ili tri godine, kada smo imali tri do četiri kandidata za jedno mesto. Verujem da je veliki efekat imao način na koji smo unapredili informativnu kampanju, ali i mogućnosti koje KBS nude mladim ljudima“, dodao je Maćedonci.

Govoreći o nedostatku generala na pojedinim rukovodećim pozicijama, o čemu je bilo reči prethodnih dana, ministar odbrane u tehničkom mandatu objasnio je da je proces imenovanja odložen zbog institucionalnih procedura.

„Imali smo nekoliko upražnjenih generalskih pozicija, a razlog zbog kojeg nisu popunjene jeste to što nismo imali funkcionalne institucije. Poznato je da je za postavljanje generala, što je najviši čin, potrebno da imamo vladu sa punim mandatom, ali i predsednika koji može da donese takvu odluku. Sada smo, u trenutku dok razgovaramo, pri kraju tog procesa, jer postoji komisija koja trenutno radi i vrši izbor kandidata za generale. Zatim komandant, u skladu sa pravilnikom, ima pravo da za svaku poziciju predloži po jedno ime za unapređenje u čin generala. Nakon toga ja ću taj dokument proslediti premijeru, a od njega ide predsedniku na odobrenje. Nastavljamo tu proceduru. U ovom trenutku komisija je završila izveštaj. Sa komandantom radimo na tome da bude završen i njegov izveštaj, nakon čega ću ga proslediti premijeru i predsednici“, naveo je Maćedonci.