Minić: Kroz rad sa mladima na fakultetu doprinosimo opstanku srpskog naroda na Kosovu

Obrazovanje i vaspitanje moraju ići ruku pod ruku, jer bez međusobnog poštovanja, saradnje i razumevanje, nijedno znanje neće biti dovoljno za izgradnju humanijeg i pravednijeg društva, poručeno je danas na skupu „Strategija vaspitanja i obrazovanja u savremenim uslovima“ u Leposaviću.

Naučni skup održan je na Učiteljskom fakultetu iz Prizrena sa privremenim sedištem u Leposaviću, čiji je dekan profesor dr Vesna Minić istakla da im rad sa mladima na fakultetu u današnjim uslovima i okolnostima sa kojima se susreću daje dodatnu motivaciju da opstanu i istraju. 

„Živimo u vremenu ubrzanih promena - tehnoloških, društvenih, ekonomskih, kulturnih, vaspitnih i obrazovnih. Te promene sa sobom nose nove izazove, ali i nove mogućnosti za unapređenje obrazovnog sistema. Upravo zbog toga je od ključnog značaja da se kontinuirano preispituje postojeća praksa, otvaraju nova pitanja, nude inovativna rešenja i uspostavlja dijalog među istraživačima i praktičarima iz oblasti vaspitanja i obrazovanja”, rekla je Minić.

Dodala je da je skup i prilika da se sagleda na koji način se može oblikovati obrazovni sistem, koji neće samo prenositi znanja, već će razvijati kritičko mišljenje, podsticati kreativnost, osnažiti empatiju i odgovornost kod učenika svih uzrasta.

„Obrazovanje i vaspitanje moraju ići ruku pod ruku. Bez razvijenih vrednosti međusobnog poštovanja, sposobnosti za saradnju i razumevanje drugih, nijedno znanje neće biti dovoljno za izgradnju humanijeg i pravednijeg društva. Zato je tema ovog skupa ne samo aktuelna već i strateški važna. Ovo je i prilika da ukažemo i na značaj naše misije, a to je da školujemo i vaspitavamo mlade ljude koji će obrazovati, vaspitavati najmlađi naraštaj našeg društva. U tome nam je velika društvena odgovornost i obaveza, ali istovremeno i čast što nam je ta prilika ukazana. Mi to prepoznajemo i trudimo se da budemo na visini zadatka i maksimalno pružimo svoj doprinos. U okolnostima u kojima živimo i radimo na prostoru Kosova i Metohije, uz brojne probleme sa kojima se svakodnevno susrećemo, rad sa mladima na fakultetu nam pruža još veću motivaciju da istrajemo i pružimo doprinos prosvećivanju i opstanku srpskog naroda na ovim prostorima“, rekla je Minić.

Rektor Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici profesor dr Nebojša Arsić je u uvodnoj reči istakao da se nada da će univerziteti na Kosovu dalje moći da rade u istom obrazovnom sistemu.

„Pokušavamo da pojačamo aktivnosti na drugom aspektu našeg svakodnevnog rada, a to je nauka, koja ostaje u senci nastave. Univerzitet ovakvim aktivnostima mora da pokaže da nije samo nastavna nego i naučna ustanova. U senci svih tih aktivnosti je zapostavljena ona veoma bitna komponenta kojom se bavi ovaj fakultet, a to je obrazovanje i vaspitanje“, rekao je Arsić.

Pozvao je mlade da ne izbegavaju učiteljsku profesiju.

„Nažalost, po jednom drugom planu posledice će biti teške i velike i moramo da damo sve od sebe da to popravimo. Nekada, kada sam ja išao u školu, učitelj je bio Bog, danas je drugačije, danas mladi ljudi izbegavaju da se bave ovim pozivom i nadam se da će i država sve veći akcenat da stavlja na jačanje učiteljskih fakulteta“, naveo je Arsić.

Profesor sa Filološkog fakulteta u Beogradu Miloš Kovačević istakao je značaj i očuvanje srpskog jezika i ćirilice u teškim vremenima za srpski narod.

Ocenio je da srpski jezik nikada nije bio u gorem položaju, „od Vuka do dana današnjeg“.

„Da je to tako, spomenuto je i na savetu za jezik u Vladi Srbije, gde su pomenute neke od centralnih tema koje nikako ne možemo da rešimo. Jedna od njih je i srpski jezik na Kosovu i Metohiji. Vidite i sami da se to ne poštuje, tipičan primer su table sa nazivom imena gradova, Leposavića, Kosovke Mitrovice, koji nisu napisani na ćirilici. Problem očuvanja jezika na Kosovu je očigledan, ali nije samo ovde, taj problem postoji i u Beogradu, što je još gore. Danas govoriti o statusu srpskog jezika, odnosno u unapređenju nastave srapkog jezika dvostruko je izazovno“, naveo je Kovačević.

Na skupu su govorili i profesor sa Geografskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Valjarević i Branko Ristić sa Učiteljskog fakulteta u Leposaviću.