Meštani srpskih sredina na centralnom Kosovu zabrinuti za bezbednost dece usled sve učestalijih incidenata

Dobrotin i Gornja Gušterica, sela sa većinski srpskim stanovništvom u opštini Lipljan, u poslednjim mesecima našli su se više puta na meti vandala. Obijene i opljačkane crkve, grafiti na banderama, vrtiću, ali i ambulanti, incidenti su koji su duboko uznemirili meštane ovih naselja, a kako navode, više se ni u svom rodnom mestu ne osećaju bezbedno, dok najviše strahuju za bezbednost dece na putu od škole do kuće.

Nakon obijanja crkve Svetog Dimitrija i ispisivanja etnički motivisanih grafita na vrtiću i ambulanti, ekipa portala Kosovo onlajn posetila je Dobrotin i razgovarala sa meštanima, predstavnikom sela, zaposlenima u školi, ali i istaknutim istoričarem iz tog mesta Aleksandrom Gudžićem.

Gudžić je, govorći o bogatoj istoriji sela, naveo da se Dobrotin  prvi put u pisanim tragovima kao naselje i mesto pominje u poveljii Despota Đurađa Brankovića 30-ih godina 15. veka, a ono što se sa sigurnošću zna jeste da je Dobrotin kao naselje postojao još u 4. veku, u vreme Rimskog carstva i vladavine Konstantina Velikog i carice Jelene.

„To potvrđuju primerci rimskih novčića pronađenih u Dobrotinu 60-ih godina prošlog veka. Novčiće je pronašao Miodrag Gudžić i danas znamo da su ti novčići kovani u periodu od 308. do 341. godine. 308. godine je iskovan prvi novčić Konstantina Prvog i carice Jelene, a poslednji novćić iskovan je 341“, naveo je on.

Danas je, kako kaže, to etnički čisto srpsko selo, dok se stanovništvo isključivo bavi poljoprivrednom, ali je i zavisno od finansiranja države Srbije.

„Bilo je momenta nakon Berlinskog kongresa kada je u Dobrotinu živelo pet albanskih kuća, i to su uglavnom bile izbeglice koje su se nakon velike istočne krize i srpsko-turskih ratova odeslili sa prostora Prokuplja i okoline u Dobrotin. Selo je pretežno agrarno, ljudi se isključivo bave poljoprivredom, nema nekakvih industrijskih postrojenja u samom selu. Što se tiče socijalne strukture, stanovništvo u Dobrotinu uglavnom zavisi od novčanih dotacija države Srbije, ili su uposleni u kosovske institucije“, navodi Gudžić.

U posleratnom period Dobrotin je, podseća istoričar, doživeo najveći broj etnički motivisanih napada na centralnom Kosovu.

„Od granatiranja Dobrotina negde u avgustu-septembru 1999. godine, pa do bacanja ručne bombe, ekspolozivnih naprava, svakodnevnih napada na Srbe. Tih prvih posleratnih godina Dobrotin je možda doživeo najviše etnički-motivisanih napada od svih mesta na centralnom Kosovu“, naveo je on.

Trend etnički motivisanih napada smanjio se nakon 2004. godine i Martovskog pogroma, da bi se ponovo pojačao poslendjih meseci što, kako ističe Gudžić, izaziva zabrinutost kod stanovnika.

„Svedoci smo tu i tamo pojedinačnih etnički motivisanih provokacija i incidenata da bi u poslednjih mesec dana se desilo od pljačke crkve, zatim ispisivanja etnički motivisinih uvredljivih grafita i to je nešto što navodi na zabrinutost“, naveo je on.

Da su meštani zaista zabrinuti uverili smo se kroz razgovor sa njima. Dok čekaju da deca završe sa nastavom u školi, oni ističu da su upravo za njihovu bezbednost najviše zabrinuti.

Kako navode, frekfencija saobraćaja je velika, a provokacije su svakodnevne.

„Moramo oprezno da se krećemo, jer svakodnevno ima incideneta, normalno je da se oseća strah među meštanima, nesigurno je“, rekao je Čedomir Trajković.

Dušan Ćirković očekuje reakciju Kosovske policije i bezbedniji život za meštane.

„Situacija je napeta, meštani su uplašeni, ali smo hrabri i ostaćemo na svojim ognjištima. Očekujemo neku reakciju policije, da ovde ustanovi svoje patrole, jer se ovde brzo vozi, velika je frekfencija saobraćaja. Očekujemo da policija postavi svoje službenike da, između ostalog, kontrolišu i brzinu“, kaže Ćirković.

Dodaje da je do sada život u Dobrotinu bio dobar i da su imali dobre odnose sa  komšijama Albancima, ali da je sve veća tenzija. Ipak izražava nadu u bolje sutra.

Njegov komšija Slaviša Živić ipak sumnja da će život meštana biti bolji i lakši.

„Nikako nije bezbedno, kada moramo da vodimo decu u školu i da stahujemo kako se vozi i kako se ponašaju, šta da očekujemo? Nadam se nekom boljem životu, da će se nešto promeniti, ali čisto sumnjam, za sada nema boljitka. Ranijih godina je bilo mirnije ovde u Dobrotinu, ali sada, s obzirom na sve incidente, ljudi žive u strahu“, ističe Živić.

Da je zabrinutost prisutna kod roditelja, primetila je i učiteljica u Osnovnoj školi „Knez Lazar“ u Dobrotinu koja broji 43 đaka, Ivana Živić Dabić. Međutim, na njima je, kako navodi, da pruže svoj maksimum kako deca ne bi osećala strah na svakom koraku i kako bi imala što bezbrižnije detinjstvo.

„Da budem iskrena, kod dece ne primećujem srah i neku promenu. Mislim da deca ne znaju šta se dešavalo, sigurna sam da od strane učitelja ne znaju, ali primećujem da mnogo više roditelja sada dolazi da sačeka decu, nego ranije. Ranije su učenici trećeg i četvrtog razreda bili samostalni i išli su kući sami, a sada primećujem da roditelji dolaze po njih“, kazala je Živić Dabić.

Za predstavnika sela Dragana Ćurčića činjenica da su u kratkom vremenskom periodu napadnute tri ključne institucije je zabrinjavajuća. On je apelovao na nadležne organe da pojačaju mere bezbednosti u Dobrotinu.

„Zabrinjavajuća je činjenica da su se u vrlo kratkom vremenskom periodu desila tri incidenta, u Kojima su bile napadnute naše tri ključne institucije - ambulanta, oštećen je vrtić i crkva Svetog Dimitrija. Naravno da je narod uznemiren i ponižen napadom na verski objekat. Navodno je pronađen počinioc koji je na albulanti napravio štetu, dok za crkvu nemamo nikakve nikakve informacije. Imamo kontakte sa Lokalnim odborom za javnu bezbednost. Zamolio bih predstavnike zakona i reda da, u skladu sa svojim ovlašćenjima, pojačaju mere bezbednosti u selo Dobrotin, kako prema objektima, tako i prema građanima“, poručio je Ćurčić.

Pored Dobrotina, na meti vandala u poslednjem periodu su i susedna sela Gornja i Donja Gušterica. Crkva Svete Nedelje obijena je i opljačkana samo dva dana nakon što se isto desilo sa crkvom u Dobrotinu.

Sveštenik Vladan Vukomanović istakao je tada da su pored verskih objekata, na meti vandala često i kuće pravoslavnih žitelja.

Meštanin Donje Gušterice Dejan Ristić istakao je da su meštani tih sela usled učestalih napada zabrinuti za bezebednost dece.

„Sama pomisao da neko ima smelosti da obije crkvu, navodi nas da pomislimo šta se sve može dešavati po kućama. Primetno je da je povećan broj patrola Kosovske policije, tako da se nadamo da neće opet dolaziti do ovakvih dešavanja. Ranije je bilo obijanja prodavnica, pljački. Velika je zabrinutost, jer je ovo srpska sredina i meštani su zabrinuti za bezbednost svoje dece. Nadamo se da ćemo i dalje živiti u miru, to je prioritet  meštana“, istakao je Ristić.

Pored pomenutih incidenata, meta vandala bilo je i pravoslavno groblje u Skulanevu kada su nepoznati počionici razbili deo ograde kako bi sa groba Ivice Talića skinuli srpsku zastavu, i to u dva navrata.

Na sve učestalije incidente u srpskim sredinama na centralnom Kosovu reagovala je, između ostalih i Kancelarija za Kosovo i Metohiju koja je istakla da se nastavlja talas zastrašivanja Srba, te da napadi nisu slučajni niti nasumični.