Milovanović: Dužni smo da kroz pismo branimo naš nacionalni identitet

Profesor na Učiteljskom fakultetu iz Prizrena sa sedištem u Leposaviću Boško Milovanović kaže za Kosovo onlajn da je Savet za srpski jezik koji je preporučio Vladi Srbije da interveniše kod Unmika i drugih međunarodnih institucija kako bi se ćirilica na prostoru Kosova zaštitila, prepoznao veoma ozbiljan trenutak ugroženosti ćiriličkog pisma na Kosovu.

„Savet je uputio zahtev Vladi da reaguje da bismo očuvali identitet. Kada vam neko narušava toponime, nazive mesta, hidronime, nazive reka, nazive institucija, on direktno utiče na kulturni identitet jednog naroda. Rušenje nacionalnog identiteta najpre kreće od jezika a onda i pisma“, ističe Milovanović, koji navodi da je Savet za srpski jezik mlado telo ali da su u njemu eminentne ličnosti srpskog jezika - Sreto Tanasić, akademik (ANURS), profesor Miloš Kovačević, profesor Aleksandar Milanović... 

Milovanović sugeriše da se po pitanju očuvanja ćirilice na Kosovu, treba obratiti Unesku i Sudu za ljudska prava u Strazburu. Kako navodi, kada se vlada jedne nacije obrati Unesku, onda se taj zahtev šalje dalje Savetu Evrope koji ga razmatra.  

„Treba se obratiti njima jer su upravo oni uslišili prava Albanaca na Kosovu i Metohiji pre 1999. godine i siguran sam da kada bi Srbi tražili svoja prava na Kosovu koja su Albanci imali pre 1999, da oni to nikada ne bi prihvatili jer bi to bilo apsolutno uvažavanje nacionalnog identiteta tog naroda. Ove dve institucije su prava adresa iz razloga što postoje mehanizmi koji nadgledaju njihove odluke, bez obzira što one kasnije mogu da budu i negativne za nas. Ali, što bi rekao Njegoš: 'Vreme je majstorsko rešeto' i vreme će pokazati da smo bili u pravu jer verujemo u istinu koja je uvek na strani tlačenika“, navodi Milovanović. 

On ističe da su toponimi nešto što je najvidljivije i da su kosovske vlasti promenili mnoge, pa je Vučitrn postao Vuštri, dok je Kosovskom Pomoravlju promenjen naziv mesta rođenja Kneza Lazara Prilepac, koji se sada zove Prepelnice.

„Manje vidljive su sve odluke koje Srbi traže pred sudovima Kosova i svim kosovskim institucijama, a koje se nama obraćaju na latiničnom pismu. Dužni smo da kroz pismo branimo naš nacionalni identitet, jer dok ovde postoji naše pismo, to je potvrđivanje našeg identiteta i kontinuiteta jednog naroda na ovom prostoru i uveren sam da to što su oni zamislili nema neku perspektivu“, kaže Milovanović.