Mulići: Sloboda medija na Kosovu formalno garantovana, u praksi ozbiljni izazovi

Izvršna direktorka Udruženja novinara Kosova Getoarbe Mulići izjavila je da je sloboda štampe na Kosovu formalno zagarantovana, ali da u praksi postoje ozbiljni izazovi, preneo je Telegrafi.

„Poslednjih godina svedoci smo povećanja političkog pritiska na medije, podeljenijeg javnog diskursa prema novinarima i tendencije delegitimizacije njihovog rada. Jedan od glavnih izazova je normalizacija verbalnih napada i diskreditacije, koja često dolazi od javnih ličnosti, a zatim se širi društvenim mrežama. To stvara okruženje u kojem se novinari osećaju nezaštićenim, posebno kada izveštavaju o osetljivim temama kao što su korupcija, upravljanje ili pitanja vezana za međuetničke tenzije“, rekla je Mulići povodom obeležavanja Svetskog dana slobode medija.

Veliki izazov je, kako kaže, i ekonomska situacija novinara.

„Mnogi novinari rade u nesigurnim uslovima, sa kratkoročnim ugovorima i niskim platama, što direktno utiče na uredničku nezavisnost i povećava rizik od cenzure. Takođe, onlajn napadi, posebno na novinarke, postali su mnogo agresivniji i češći“, ukazala je Mulići.

Zato je pozvala na snažniji institucionalni odgovor i promenu javnog diskursa.

„Prvo, institucije moraju dati jasan signal da su napadi na novinare neprihvatljivi. To počinje od jezika koji koriste zvaničnici, dok diskurs koji predstavlja novinare kao neprijatelje ili kao političke aktere suprotstavljenih stranaka mora biti zabranjen. Drugo, institucionalni odgovor mora biti jači. To znači brze i efikasne istrage u svakom slučaju pretnje ili napada, bolju saradnju između policije, tužilaštva i sudova, kao i stvaranje funkcionalnih mehanizama za zaštitu novinara. U tom smislu, Udruženje je dosledno isticalo potrebu za jasnim mehanizmom koordinacije i konkretnim protokolima za reagovanje“, navela je Mulići za Telegrafi.

Prema njenim rečima, podjednako je važno pitanje održivosti medija.

„Bez ekonomski nezavisnih medija, ne možemo imati slobodno novinarstvo. To zahteva transparentnost u finansiranju, bolju regulaciju javnog oglašavanja i podršku novinarstvu u javnom interesu. Istovremeno, društvo takođe mora da odigra svoju ulogu podržavajući profesionalno novinarstvo, odbacujući govor mržnje i razumevajući da su napadi na novinare zapravo napadi na pravo građana da budu informisani“, podvukla je Mulići.

Napomenula je i da trend napada na novinare ostaje usko povezan sa političkim dešavanjima i javnom klimom.

„Posmatramo ovu situaciju sa stalnom zabrinutošću. Iako se broj od 16 slučajeva napda do sada može činiti nižim u poređenju sa prošlom godinom, to ne znači nužno poboljšanje situacije. Naše iskustvo pokazuje da mnogi slučajevi ostaju neprijavljeni, posebno kada novinari ne veruju da će institucije reagovati ili kada ove napade smatraju ’delom posla’. Ako pogledamo - sa 16 slučajeva zabeleženih u roku od samo pet meseci, ovaj broj bi se lako mogao utrostručiti do kraja godine, posebno imajući u vidu političku klimu u zemlji i napete periode koji su obično povezani sa povećanim pritiskom na medije“, rekla je Mulići.

Primećuje i da nije neuobičajeno da novinari više budu meta i napadnuti nego sami politički akteri.

„Ovo se dešava zato što su oni posrednici koji otkrivaju pitanja od javnog interesa i često postaju ’lice’ kritičkog izveštavanja. Kada ovu ulogu prati nedostatak zaštite i klima koja toleriše napade, onda se stvara okruženje u kojem se pritisak na novinare normalizuje i ponavlja“, dodala je Mulići.