Zathof uoči posete Kosovu: Nemačka jedan od najvažnijih partnera Prištine u razvoju i EU integracijama

Državni sekretar u Ministarstvu za privrednu saradnju i razvoj Nemačke Johan Zathof ocenio je da Nemačka ostaje jedan od najvažnijih partnera Kosova u razvoju i evropskoj integraciji. Kako je naglasio u intervjuu za Telegrafi, od rata naovamo, nemačka podrška je bila značajna - od obnove osnovne infrastrukture do današnjih projekata za održivu energiju, inovaciju, urbani razvoj i stručno obrazovanje.

Zathof je, uoči svoje posete Kosovu, naglasio značaj partnerstva Berlina i Prištine, pominjući primere kao što su Inovacioni i trenažni park u Prizrenu, energetske projekte, kao i podršku dualnom obrazovanju.

On je u intervjuu Telegrafiju takođe, kao pozitivnu, ocenio ulogu kosovske dijaspore u Nemačkoj kao snažan most saradnje između Kosova i Berlina.

„Deo mog programa posete je, naravno, i tema dijaspore. Naše zemlje su na poseban način povezane kroz nju. Kosovska dijaspora u Nemačkoj sastoji se od preko pola miliona ljudi - jaka i trajna veza između naša dva društva. Zato sam posebno zainteresovan da razgovaram sa predstavnicima institucija, privatnog sektora i civilnog društva, ali i sa preduzetnicima koji su se vratili na Kosovo. Migracija i dijaspora igraju važnu ulogu i u našoj razvojnoj saradnji sa Kosovom. Želim da steknem jasniju sliku o ulozi koju dijaspora trenutno ima u razvoju Kosova i o potencijalu koji ona ima da doprinese održivom razvoju zemlje“, kazao je Zathof.

Kada je u pitanju ekonomska saradnja Kosova i Nemačke, državni sekretar je naglasio da je savezno ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj Nemačke je sarađivalo usko, sa poverenjem i uspehom sa Kosovom 26 godina.

„Dok smo 1999. godine pomagali Kosovu humanitarnom pomoći u izbegličkim kampovima, danas smo uz njega na putu ka Evropskoj uniji i u napredovanju održivog razvoja zemlje. Razvojna saradnja Nemačke je doprinela obnovi Kosova. U periodu posle rata, kada je bilo nestašice hrane, pomogli smo u stvaranju lanaca snabdevanja i radili smo na proširenju i poboljšanju njihovog kvaliteta. Zajedno smo gradili škole, obučavali nastavnike i obrazovne institucije, razvijali dalje nastavne planove i programe i izrađivali i sprovodili nove strategije. Posle proglašenja nezavisnosti, podržali smo Kosovo u izgradnji javne administracije i od tada smo nastavili da jačamo državne institucije. Zajedno smo započeli i završili mnoge procese reformi sa dugoročnim ciljem približavanja EU. Današnje teme saradnje pokazuju koliko je Kosovo daleko stiglo i koliko je uspešna i dalje naša saradnja. Danas, naša razvojna saradnja fokusira se na razvoj ekonomije Kosova, klimatska pitanja, održivu energiju, urbani razvoj i modernizaciju administracije“, rekao je Zathof.

Dodao je da su u Berlinu ponosni na zajedničke uspehe poslednjih godina, a kako kaže, jasan primer je održivi urbani razvoj.

„Prvi put posle rata, zahvaljujući našoj saradnji, obezbedili smo neprekidno snabdevanje pijaćom vodom za oko 825.000 stanovnika regiona glavnog grada Prištine - što predstavlja 40 posto stanovništva zemlje. Takođe, omogućili smo prvi funkcionalni sistem kanalizacije na Kosovu, sa potencijalnim obuhvatom za oko 950.000 stanovnika. Pored toga, proširili smo uslugu prikupljanja otpada u gotovo svim domaćinstvima u zemlji. Tako je stopa prikupljanja otpada porasla sa 70,9 posto u 2017. na 96,0 posto u 2023. godini, sa više od 70.000 novih domaćinstava obuhvaćenih i sa smanjenjem broja ilegalnih deponija sa 2.246 na 373. Poboljšanja u tarifama prikupljanja, proširenje pristupa odvajanju otpada za preko 30.000 domaćinstava i jasno izveštavanje opština poboljšali su finansijsku i ekološku održivost sistema. Ipak, trenutno se reciklira manje od 10 posto materijala koji se mogu ponovo koristiti. Zato podržavamo Kosovo u povraćaju ovih dragocenih resursa i u usklađivanju upravljanja otpadom sa standardima EU i zahtevima budućnosti“, navodi nemački funkcioner.

Podsetio je i na ulaganja Berlina u energetskom sektoru.

„U energetskom sektoru, uspeli smo da obezbedimo povoljno i pouzdano grejanje tokom zime za 70.000 stanovnika Prištine, izgradnjom prvog sistema daljinskog grejanja u zemlji. Takođe, izgradnjom dalekovoda visokog napona dužine 240 kilometara između Tirane i Prištine, Kosovo je bolje integrisano u regionalnu i evropsku elektroenergetsku mrežu - čime se povećava stabilnost mreže i sigurnost snabdevanja. Kroz energetsku sanaciju 31 opštinskog objekta, zajedno smo postigli smanjenje od 40 posto potrebe za energijom iz fosilnih izvora. Takođe, 1.500 mera za energetsku sanaciju privatnih stambenih zgrada, finansiranih (zajednički) iz javnih kreditnih linija ili programa podrške, donelo je smanjenje potrošnje energije od ukupno 25 MWh godišnje“, ističe Zathof.

Naglasio je da se od perioda obnove, privatni sektor na Kosovu razvio dinamično - od uglavnom neformalne ekonomije ka sve konkurentnijem i poslovima prijateljskom okruženju.

„Posebno mladi preduzetnici, tehnološki startapovi i mala i srednja preduzeća podstiču inovaciju i orijentaciju ka izvozu, pozicionirajući Kosovo kao obećavajuće tržište u regionu. Iako postoje strukturne razlike u poređenju sa tržištem EU, fleksibilnost Kosova, digitalna sklonost i spremnost za reforme stvaraju atraktivne uslove za investicije i partnerstva - i mi podržavamo Kosovo u tom pravcu. Radimo na prilagođavanju stručnog obrazovanja potrebama tržišta rada. Danas je Kosovo mnogo spremnije u oblasti stručnog obrazovanja nego ranije. U dvanaest stručnih profila, učenici sada završavaju trogodišnje programe dualnog obrazovanja. Analize pokazuju da se očekuje da preko 85 poso njih bude zaposleno od strane preduzeća gde su se obrazovali. Potražnja za programima dualnog obrazovanja značajno je porasla poslednjih godina. Drugi primer naše saradnje je Inovacioni i trenažni park u Prizrenu (ITP), izvrstan model onoga što je danas moguće na Kosovu kroz razvojne politike. Uspešna transformacija bivšeg Kfor kampa je prava priča o uspehu! Ovaj projekat je razvijen i finansiran zajednički od strane obe naše zemlje. Danas, ITP zapošljava oko 430 ljudi, uglavnom iz regiona Prizrena. Sa 60 aktivnih preduzeća i preko 2.000 studenata upisanih na univerzitetu unutar parka, ovaj kompleks se pretvorio u živ i dinamičan centar. Radimo zajedno da ga dalje razvijemo i pozicioniramo kao regionalni centar inovacija“, istakao je Zathof.

Budući da će tokom svog boravka na Kosovu posetiti neka od projekata finansiranih od strane nemačke Vlade, Sathof je kazao da mu je žao što neće moći da obiđe sve partnere i projekte kosovsko-nemačke zajedničke razvojne saradnje.

„Jedan od prvih projekata koje ću posetiti je već pomenuti Inovacioni i trenažni park (ITP). U ovom parku sastaću se ne samo sa kosovskim preduzećima, već i sa stranim investitorima. Oni su pioniri koji veruju u viziju koju ovaj park predstavlja i koji danas grade i razvijaju svoje kompanije tamo. Njihove priče i uspeh su inspiracija za druge strane investitore da dođu u ITP - i na Kosovo. U Obiliću, zajedno sa državnim proizvođačem energije KEK, posetiću teren gde će se izgraditi prvi javni fotonaponski park. Na gomilama pepela od izgorelog uglja podići će se solarna elektrana kapaciteta 100 megavata, koja se podržava i finansira od strane Nemačke i Evropske unije. Šta može bolje da simbolizuje početak energetske tranzicije na Kosovu? Uveren sam da je Kosovo na pravom putu sa investicijama u obnovljive izvore energije. Zemlja ima veliki potencijal za fotonapon, solarno grejanje i energiju vetra. Ovi izvori energije su već često jeftiniji nego proširenje sagorevanja uglja - čak i bez uključivanja troškova emisije ugljenika. Zato ohrabrujem Kosovo da hrabro i odlučno sledi put dalje od uglja i ka obnovljivim energijama. Ovo je takođe suštinski deo daljeg približavanja standardima EU u oblasti energije i klimatske politike. Pored toga, posetiću projekte u oblasti upravljanja otpadom i tretmana voda. Jer gradovi koji su nastanjivi, čisti i zdravi ostaće centralna oblast naše saradnje“, naglasio je nemački funkcioner.

Kada su u pitanju prioriteti nemačke podrške u budućnosti, Zathof naglašava da su to razvoj ekonomije Kosova, zaštita klime, održivo snabdevanje energijom, urbani razvoj i modernizacija administracije.

„Projekti unutar ovih oblasti se razmatraju svake dve godine u okviru zajedničkih vladinih pregovora. U tom okviru, Nemačka obično daje obaveze za nove projekte ili za nastavak uspešnih projekata koji su u sprovođenju. Naši najviši zajednički ciljevi su integracija Kosova u Evropsku uniju i održivi ekološki, socijalni i ekonomski razvoj zemlje. U postizanju ovih ciljeva, nastavićemo da podržavamo Kosovo kroz našu razvojnu saradnju“, istakao je Zathof.