Nevidljivi za sistem: Problemi Srba sa prebivalištem na Kosovu za dobijanje kosovskih dokumenata

Građani koji poseduju isključivo dokumenta Republike Srbije sa nazivima gradova na Kosovu nalaze se u sve nezavidnijem položaju. Ovi ljudi, često rođeni u centralnoj Srbiji, sa prebivalištem na Kosovu zbog braka, školovanja ili imovine, godinama pokušavaju da pribave kosovska dokumenta, ali se suočavaju s administrativnim preprekama, neujednačenom primenom zakona i odbijanjem nadležnih službi da priznaju srpske izvode iz matičnih knjiga.

Uprkos odluci Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova kojom je u novembru prošle godine omogućeno izdavanje dokumenata na osnovu srpske dokumentacije, mnogi i dalje ostaju „nevidljivi“ za sistem – bez državljanstva i ličnih karata, bez mogućnosti normalnog kretanja, zapošljavanja ili ostvarivanja prava na pomoć.

Rok za dobijanje kosovskih dokumenata na osnovu onih koje izdaju srpske institucije za gradove na Kosovu istekao je 30. aprila.

Mnogi građani, pretežno iz srpske zajednice, nisu uspeli da pribave kosovska dokumenta jer su posedovali, na primer, samo izvode iz matične knjige rođenih izdate od strane srpskih organa, koje kosovske institucije ne priznaju. Ipak, Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova je u novembru prošle godine donelo odluku kojom se omogućava upis u Centralni registar civilnog statusa Kosova i izdavanje dokumenata na osnovu tih srpskih izvoda. Nakon izdavanja dokumenata, sledi i aplikacija za državljanstvo, koja je predstavlja dug i često mukotrpan proces.

Ukoliko građani koji potražuju državljanstvo prikupe neophodnu dokumentaciju, najčešće zbog spajanja porodice, apliciraju za dokument o privremenom boravku, odnosno takozvanu “ličnu kartu za strance”. Između tog privremenog dokumenta i dobijanja državljanstva i lične karte, može proći i do pet godina, uz pregršt birokratije, ili ipak, deportacije.

Razlika u primeni zakona?

Programski direktor NVO ACDC Aleksandar Rapajić navodi da i pored ove uredbe koja je trajala tri meseca i preko koje je jedan određeni broj ljudi pridobio kosovska dokumenta, ostalo je još otvorenih problema.

„Prvo i najvažnije, to je dobijanje dokumenta kroz brak, za osobe koji su iz centralne Srbije, koje su se ovde venčale u prethodnim godinama i već dugo žive ovde, dobili su decu, imaju imovinu ovde. A drugi je problem, mladi koji su rođeni odmah posle rata i veliki broj njih, rođeni na teritoriji centralne Srbije zbog problema koji su ovde postojali, a sada su oni već napunili 18 godina, nisu regulisali svoj status i za njih i dalje teče taj problem da mora da prođu kroz proces za strance, što je prilično problematično za ljude koji ovde žive od svog rođenja“, rekao je on.

Međutim, Rapajić ističe da i dalje postoji ozbiljan problem za većinu ljudi koji su rođeni u centralnoj Srbiji, a nakon sklapanja braka preselili su se na Kosovo i prijavili prebivalište u mestima sa srpskom većinom. Iako su im izdati dokumenti Republike Srbije sa nazivima tih gradova, kosovske institucije ih ne priznaju, što stvara značajne poteškoće, pogotovo kada je u pitanju kretanje.

„Pa to je stvarno veliki problem, posebno da vidimo da kosovske institucije sve više ne prihvataju dokumenta na kojima pišu gradovi sa teritorije Kosova, tako da sve više problema ima da se pređe granica i da se završi dokumentacija. Već znamo da ne može da se putuje preko prištinskog aerodroma ili da se prelazi za Makedoniju, tako da je sve veći problem, koji mora biti rešen, jer obuhvata veliki broj građana“, ističe sagovornik.

Podseća da postoji dokument u Prištini, kojim se jasno definiše kakav je proces dobijanja kosovskih dokumenata. Ali postoji jedan problem koji kancelarije na severu veoma često koriste, a to je zadnja stavka u tom zakonu gde piše „ili bilo koji drugi dokument koji kancelarija smatra da je potreban“.

„To se tumači prilično široko i imamo situaciju da u ove četiri severne opštine, ali i u srpskim sredinama na jugu, te kancelarije traže mnogo više dokumentacije nego što se traže na ostatku Kosova. Deca koje su rođena van Kosova bilo bi dovoljno da se priznaju samim tim što imaju izvod rođenih, za srpsku zajednicu to je često iz Beograda ili Kragujevca, ali albanska zajednica se često rađa u Skoplju ili u nekim bolnicama na teritoriji Severne Makedonije. Za one koje se rode u bolnicama u Srbiji traže se još dodatna dokumentacija - otpusna lista iz bolnice, da je dete primilo vakcinu, dok, recimo, za bolnice iz Makedonije se to ne traži. To je ta razlika u primeni zakona koje postoji“, zaključuje Rapajić.

Građani u sivoj zoni – Život bez dokumenata i njegova ograničenja

Stefan Virijević je rođen u Novom Pazaru, ali je čitav svoj život proveo u Leposaviću, gde je i završio školovanje. Kako dalje dodaje, nije oženjen, pa zahtevanje dokumenata na taj način za njega još uvek nije moguće.

On svedoči da kada pokušao da se raspita i izvadi kosovska dokumenta, službenici u opštini Leposavić su mu rekli da to nije moguće, jer je rođen u Novom Pazaru, a potom da oba roditelja moraju da imaju kosovske lične karte.

„Nakon što su roditelji izvadili lične karte, službenici su mi rekli da ne postoji šansa da uzmem kosovska dokumenta, jer sam rođen u Novom Pazaru, i da moram da se odjavim odatle. Svaki put kada sam išao, sve su mi više papira tražili, sve je teže bilo da se ti papiri nabave“, govori on.

Iako je sakupio neophodna dokumenta, navodi da mu je zahtev obijen. Naknadno je pokušao ponovo da aplicira sa dodatnom dokumentacijom koju su zahtevali, ali ističe da do njih nije bilo moguće da se dođe.

„Pokušao sam i u opštini i na jugu, čak za vozačku dozvolu sam išao da pitam da li postoji privremeno rešenje za to, na šta su mi negativno odgovorili, dodajući da ne smem da se krećem bez tih dokumenata, što je mnogo otežalo sve“, istakao je on.

Virijević smatra da život bez ličnih dokumenata je kao da ne postojite u sistemu, jer je sve otežano – od pronalaska posla do kretanja.

„Donekle se osećam ugroženo, a postoji mnogo slučajeva kod nas, koji nemaju dokumenta, poput mladih parova i dece. Zaista je teško, većina vidi problem u tebi, a mi imamo problem i potrebu za dokumentacijom zbog kretanja i lakšeg života“, poručuje ovaj mladić.

Nakon više neuspešnih pokušaja aplikacije, dodaje da su sve teže okolnosti za opstanak.

„Mislio sam da će vremenom biti lakše, makar privremeno za nas koji ne možemo da dobijemo ta dokumenta, ali ako se i dalje bude ćutalo i niko ne pokrene nešto, ostaje nam da se prebacimo za Srbiju i sa tim dokumentima živimo ovde, pa da se borimo koliko možemo. To je poslednja solucija“, poručuje on.

Penzionerka Danica Jevtić iz Leposavića, koja se zbog braka preselila u centralnu Srbiju, pa se pre osam godina vratila u rodni kraj, ne može da izvadi kosovsku ličnu kartu. Kako je navela, nakon što je pribavila dodatnu dokumentaciju, službenici su joj rekli da joj ne garantuju da će ući u proces dobijanja ličnih dokumenata „jer je živela u Srbiji“.

„Podnosila sam mnogo puta, žrtvovala sam se mnogo puta i nisam uspela. Rekli su mi da više i ne pokušavam, jer ne mogu da dobijem ličnu kartu“, navodi ona.
Zbog nedostatka osnovne identifikacije, problemi su razni. Kako je istakla, odbijali su je više puta za konkurs pomoći oko imovine.

„Bila sam i kod predsednika ovog (Ljuljzima Hetemija), razgovarala sam sa njim, i rekao mi je ’biće’. Druga službenica mi je rekla da će da bude do aprila. Ja sam otišla pre mesec dana na lične karte, gde mi je rečeno ’ne može i nemoguće’“, nastavila je ona, objašnjavajući da su njene ćerke dobile državljanstva i dokumente u zemljama inostranstva, za samo par godina.

Šta nakon priznavanja sklopljenog braka?

Nakon verifikacije izvoda iz matične knjige venčanih, koje izdaje Republika Srbija, ili stupanja u brak po kosovskom sistemu, supružnicima koji nemaju kosovsku dokumentaciju a za istu žele da apliciraju, službenici opštine u kojoj prebivaju daju papir, na kome se nalaze šture informacije šta treba pribaviti od dokumenata i adresom Departmana za državljanstvo, azil i migraciju u Prištini.

Kako smo imali prilike da se uverimo, jedan od traženih dokumenata je i pasoš države iz koje podnosilac zahteva dolazi. Ukoliko je nosilac pasoša državljanin Republike Srbije, a ova putna isprava je izdata od strane Koordinacione uprave sa prebivalištem na jedan od gradova na Kosovu, njegov zahtev će biti automatski odbijen.

Od dokumentacije, prema ovim instrukcijama, neophodno je doneti i uverenje iz suda države čiji je podnosilac građanin, da se protiv istog ne vodi postupak, bračni sertifikat, identifikacioni kosovski dokument supružnika, izveštaj iz banke kojim se dokazuje da supružnik ima dovoljno sredstva za život, dokaz o odgovarajućem kućištu, zdravstveno osiguranje.

Prikupljenu dokumentaciju treba dostaviti pomenutom departmanu, nakon čega će oni izvršiti sigurnosnu proveru podnosioca, i na osnovu toga zaključiti da li će dobiti „ličnu kartu za strance“.

Između ovog privremenog dokumenta i ostvarenog državljanstva, a sa njim i važeće kosovske lične karte, potrebno je u proseku od tri do pet godina. Tokom ovog perioda, podnosilac zahteva mora jednom godišnje da se javlja Departmanu radi produženja privremenog dokumenta, uz ponovno podnošenje čitave dokumentacije.