Novosti: Do zaštite svetinja uz pritisak SAD

Sudeći prema dosadašnjem odnosu kosovskih vlasti prema srpskim svetinjama na Kosovu, veliko je pitanje hoće li paraf kosovskog premijera Avdulaha Hotija, stavljen u Vašingtonu, nešto promeniti u praksi, pišu "Novosti".

Prištinska strana se u Beloj kući obavezala na to da će štititi i promovisati slobodu veroispovesti, kao i zaštitu verskih lokaliteta i sprovođenje sudskih odluka koje se odnosse na Srpsku pravoslavnu crkvu, ali to su joj nalagali i sopstveni propisi, pa se za to nije mnogo marilo.

Priština, inače, još od 2008. godine ima Zakon o specijalnim zaštićenim zonama, koji je obavezuje da osigura zaštitu pravoslavnih manastira, crkava i ostalih verskih, istorijskih i kulturnih mesta koja imaju poseban značaj za zajednicu kosovskih Srba.

Prema tom propisu, u zaštićenoj zoni treba da se „očuva monaški život sveštenstva, karakter i izgled zaštićenog mesta, istorijski, kulturni, arhitektonski ili arheološki kontekst...“.

Baš ovaj zakon zabranjuje da se unutar specijalnih zaštićenih zona grade tranzitni putevi, ali to nije bila brana da se u blizini manastira Visoki Dečani započne sa gradnjom magistralnog puta Dečani-Plav.

Drecun: Teško predvideti ponašanje Prištine

Šef skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju u prethodnom sazivu Milovan Drecun kaže, za Novosti, da je teško predvideti kako će se Priština ponašati po pitanju sprovođenja sporazuma iz Bele kuće ako izostane pritisak Amerike.

„SAD su pokazale da mogu presudno da utiču na političke processe na KiM i albanske stranke će to verovatno imati u vidu. Neće nikome biti u interesu da ne poštuje sporazum, ali sve će zavisiti od toga kako će se postaviti Amerika", navodi Drecun.

Rakočević: Etnokratija ne prepoznaje drugačije

Da je iluzorno očekivati da sporazum iz Vašingtona, u delu koji se odnosi na SPC, bude primenjen, smatra književnik i novinar sa Kosova Živojin Rakočević, koji objašnjava da na terenu nema kapaciteta za njegovu primenu, jer „etnokratija koja vlada u Prištini nakon ovoliko vremena i međunarodne podrške ne može da prepozna druge i drugačije“.

„Postoji stalna tendencija u kojoj bi trebalo da getoizirani Srbi, naša nauka, kultira, duhovnost i politika pristanu na tuđu slobodu i drugačiji kulturni model. Albanske vlasti, uključujući i one najliberalnije pojedince, ne mogu da prihvate nepodnošljivu težinu srpskog nasleđa na KiM. Kreirali su atmosferu koja se bazira na legalizaciji otimanja imovine SPC koju je sprovela Komunistička partija Jugoslavije i tu postoje dva stava: prvi – da crkve postanu kosovski muzeji i nasleđe ,naroda Kosova‘, a drugi je promena vlasništva, sličan onome u Crnoj Gori. Sada smo u trećoj fazi agresivne pseudonične propagande koja Albancima objašnjava da su im Srbi u srednjem veku otimali crkve i manastire“, smatra Rakočević.

On ukazuje i na to da su Albanci toliko vezani za Demokratsku stranku u SAD, da se sporazum doživljava kao nasilje Donalda Trampa i republikanaca:

„Ovde se sve, od restorana do auto – škola, kreće u kulturološkom rasponu od Džordža Robertsona (generalni sekretar NATO u vreme bombardovanja SRJ) do Veslija Klarka. Jedna auto-škola iz Kosova Polja zove se ,Vesli Klark‘“, zaključio je Rakočević.