Osmi mart – Međunarodni dan žena u Leposaviću: Žene bile i ostale stub porodice

Cvećare u Leposaviću su proteklih dana prepune svežeg cveća, koje se može videti i na uličnim tezgama. Velika je potražnja zbog praznika namenjenog pripadnicama nežnijeg pola - Međunarodnog dana žena. Većina se odlučuje da za taj dan, u znak pažnje, pokloni cvet, buket, saksijsko cveće, pa čak i 101 ružu. 

Nekada su dominirali karanfili, a danas su to ruže, orhideje, lale..., lepo upakovane sa ukrasnim aranžmanima. Svake godine, a tako i ove se prisećamo kroz istorijske činjenice ko su bile hrabre žene koje su se borile za ženska prava. 

Vlasnica cvećare Biljana Barać skoro dve decenije je u ovom poslu, kaže da je aranžmane prilagodila za svačiji budžet. 

„Potražnja je ove godine malo veća tako da smo malo više nabavili cveća i veći je asortiman, kako rezanog tako i saksijskog, kupuje se podjednako, jer je to prikladan poklon, a cene su različite da svaki budžet može da podnese. Aranžira se i ukrašava od jednog cveta do nekih velikih aranžmana, pa čak i do 101 ruže”, kaže Barać. 

Dodaje da su najtraženije ruže za razliku kada je ona bila dete i uglavnom kupovala za poklon karanfile. 

„Uglavnom je to ruža, ali trenutno su aktuelne i lale, orhideje, od saksijskog orhideje i sve ostalo kućno sveće. Kupuju svi, od dečice koja kupuju za mame, bake, učiteljice, vaspitačica, drugarice”, ističe Barać. 

Jovana Radojević je od prošle godine započela ovaj posao. Kao i njena prethodnica, slaže se da su ruže u potražnji, a da su i cene pristupačne. 

„U ponudi imamo veliki izbor sobnog saksijskog i rezanog cveća, a što se tiče potražnje najzastupljenije su ruže i karanfili, međutim velika potražnja je za sobnim cvećem. Cene su od 150 dinara, pa naviše, u zavisnosti od veličine aranžmana. Mušterije naručuju unapred najviše bukete i aranžmane u kutijama i boksevima. Najveća potražnja je za ružama i karanfilima”, rekla je Radojević. 

Profesor istorije Dobrivoje Đurđević iz Srednje škole „Nikola Tesla” podsetio nas je na neustrašive, hrabre i smele žene koje su, kako ističe, menjale istoriju i odvažile se da rade stvari koje su u to vreme bile nezamislive. 

„Žene su počele da se bore za svoju ravnopravnost i jednakost u društvu još u 19. veku, pogotovu u zemljama koje su tada bile industrijski najjrazvijenije. U Sjedinjenim Američkim Državama prvi put obeležen je jedan masovni protest žena 1857. godine, kada su tražile veća prava, skraćivanje radnog vremena i povećanje dnevnica, da bi se to nastavilo i početkom 20 veka. U Evropi je tada počeo proces borbe žena za svoja prava i 1910. godine na Kongresu socijalističke internacionalne, dve hrabre žene Klara Cetkin i Roza Luksemburg, koje su bile levičarke, odlučile su da se 8. mart proglasi kao Međunarodni dan žena”, kazao je Đurđević. 

On dodaje da je praznik žena na prostoru stare Jugoslavije sa obeležavanjem počeo pre početka prvog svetskog rata. 

„U Srbiji imamo zabeležen 1914. godine kada nije bilo u pravom smislu obeležavanje 8. marta, ali se obeležavao dan žena koji će nastaviti kasnije. U međuratnom periodu se na neki način to više zaboravilo, da bi se u toku rata 1941/45. godine, u vreme komunističke revolucije, žene više afirmisale i iz onog antifašističkog fronta žena one su izdejstvovale pravo posle rata 1945. godine, da 8. mart bude Dan žena”, istakao je Đurđević.

Nakon više od sto godina se može reći, a slažu se i naše sagovornice, da su žene ostvarile svoja prava. Barać kaže da danas nema razlike među muškarcima i ženama što se tiče njenog posla u preduzetništvu. 

„Žene su danas emancipovanije, aktivnije su i mogu da kažem da su sto posto ravnopravne sa muškarcima. Ne bih pravila razliku kada je reč o privatnom poslu. Od cvećare može da se živi, poslednjih par godina i zbog sveopšte krhke situacije nije kao što je bilo ali može, može da se živi od prodaje cveća. Ono što je veoma važno je da ovaj posao mora da se voli kako bi bio uspešan u njemu”, napominje Barać. 

Radojević poziva jači pol da češće kupuju svojim damama cveće, a ne samo jedan dan u godini. 

„Danas je drugačije, muškarci više poklanjaju ženama, majkama i suprugama cveće nego ranije i nadam se da će toga biti još više. Muškarci treba češće da kupuju cveće svojim damama, makar jednu ružu bez povoda i posebnog dana”, dodala je Radojević. 

Profor Đurđević se osvrnuo i na hrabre srpske žene koje su kroz ratove uspele da sačuvaju svoja ognjišta, kroz koja su stekle puna prava kao i muškarci. 

„Kada se govori o srpskim ženama, svakako treba istaći hrabrost srpske žene kroz istoriju, pogotovu treba posebno istaći Prvi svetski rat kada je zemlja bila okupirana, kada se celokupna država iselila sa svoje teritorije, žene su ostale kao stub porodice koje su odhranile porodice, morale su da rade sve poljoprivredne radove, da trpe teror pod okupacijom, dok je muška populacija bila van zemlje na frontu. Podjednako je tad bilo teško ženama u Srbiji kao muškarcima koji su bili van zemlje i tu moramo odati priznanje tim ženama koje su u teškim trenucima čuvale porodicu i svoju domovinu Srbiju”, rekao je Đurđević. 

O njegovom mišljenju često su, kako dodaje, danas u 21. veku ta ženska prava po malo i zloupotrebljena. 

„Danas žene imaju sva prava kao i muškarci i one se i danas bore za ostvarenje svojih prava, međutim prava podrazumevaju i neke obaveze, pa bi trebalo podjednako sa tim pravima da žene i svoje obaveze izvršavaju u skladu onoga za šta traže svoja prava. U nekim trenucima da su ta prava malo veća i zloupotrebljena od obaveza koje žena ima”, zaključio je Đurđević.