Obeležena 50. godišnjica Kosovske akademije nauka i umetnosti

Kosovska akademija nauka i umetnosti obeležila je danas 50. godišnjicu postojanja u prisustvu predsednice Vjose Osmani, predsednika Albanije Bajrama Begaja i premijera Kosova u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija, koji su istakli ključnu ulogu koju su akademici i intelektualci igrali u očuvanju i razvoju albanskog jezika, kulture, identiteta i znanja, prenela je Kosova pres.

Osmani je rekla da su akademici pet decenija radili u teškim okolnostima, doprinoseći političkom, obrazovnom i kulturnom oblikovanju Kosova i održavajući u životu „san o slobodi i državnosti“.

Izrazila je zahvalnost svima koji su, kako je kazala, dali svoju snagu, trud, a često i svoje živote, kako bi Kosovo moglo da krene napred.

„Pet decenija, kosovski akademici su povremeno radili u izuzetno teškim okolnostima, ali cilj je bio da se zaštiti jezik, zaštiti kultura i pre svega, zaštiti nacionalni interes. Doprineli su političkom, obrazovnom i kulturnom formiranju i povezali su našu zemlju sa svetskim centrima znanja, artikulisali su ideje koje su dale smisao našem putu ka društvu vrednosti i modernoj državi integrisanoj u evroatlantske institucije. U svakoj fazi naše istorije, akademija je bila jedna od institucija koja se nije predala. Studije, arhive, publikacije, književno i umetničko stvaralaštvo takođe su održavali naš san o slobodi i državi. Stoga, na ovu jubilarnu godišnjicu, sa zahvalnošću se sećamo svih onih koji su dali svoju snagu i znoj, a mnogi od njih čak i svoje živote, kako bismo mogli da krenemo napred kao slobodna država“, rekla je Osmani.

Predsednik Albanije Bajram Begaj naveo je da su zahvaljujući posvećenosti albanskih nastavnika, istraživača i naučnika tokom godina, albanski jezik, kultura, istorija i nacionalni identitet na Kosovu uspeli da opstanu i razviju se, uprkos, kako je rekao, teškim uslovima, cenzuri i nedostatku sredstava.

Svi su oni, dodao je, stvorili temelje znanja i umetnosti na Kosovu.

„Kosovo je imalo istoriju i dragoceno nasleđe drevnog znanja čak i pre nego što je ova institucija dobila oblik koji danas ima. To nasleđe danas, na ovaj jubilej, sećamo se i poštujemo sa dubokom zahvalnošću vođe albanske škole, profesore škola, prve albanske istraživače i albanologe, desetine stotina naučnika koji su sa posvećenošću i žrtvom radili na očuvanju albanskog obrazovanja, jezika i kulture. Možda nisu imali luksuz dugih akademskih tradicija, ali su imali ideal i otpor za slobodu i da utru put znanju, radili su u teškim uslovima, često pokrivenim cenzurom, često lišeni najosnovnijih sredstava naučnog rada, ali sa domovinom uzvišene ljubavi. Zahvaljujući njima, albanska kultura, jezik i istorija i nacionalni identitet na Kosovu uspeli su da opstanu i procvetaju. Stoga, ovu 50. godišnjicu slavimo odajući počast i poštujući desetine i stotine ličnosti znanja i umetnosti koje su svojim radom, talentom i integritetom stvorile temelje akademije i nauka i umetnosti Kosova“, rekao je Begaj.

Kurti je ukazao da je veza između politike i nauke stara i nerazdvojna, još od Platona i Aristotela.

„Dozvolite mi da se setim jedne stare i beskrajne debate između politike i nauke, još od osnivača akademije Platona, i njegovog najistaknutijeg učenika nauke Aristotela, jednog autora Republike, a drugog autora Politike. Akademija i politika su putovale zajedno. Nauka i umetnost, i moć i država su povezane između sebe na forumima i bojnim poljima, jer su naučno znanje i umetnost, budući da su u javnoj imanenciji, uvek politički“, rekao je Kurti.