Od voćarstva se može dobro zaraditi

Da je voćarstvo unosan posao od koga se može dobro zaraditi uverio se nastavnik geografije iz Donje Gušterice Dragan Kukureković koji slobodno vreme provodi u voćnjaku i u tome uživa.

Za RTV Kim on je ispričao da je počeo da se bavi voćarstvom kada su mu monasi iz manastira Visoki Dečani na poklon darivali dvadeset stabala šljiva. Na parceli od 40 ari sada ima dva voćnjaka: mladi, koji je zasejao pre godinu dana, i stariji koji ima šest godina.

“Stariji voćnjak je sada u fazi plodonošenja, prošle godine mi je dao odličan prihod kada su se svi žalili na prinos. Dobro sam istretirao voće hemijskim preparatima za zaštitu bilja, zalivao sam na vreme. U mladom voćnjaku imam oko 130 stabala šljiva, uglavnom sterlejke. Pored njih, u starijem voćnjaku ima i valerija i čačanske rodne”, kaže Kukureković.

Objašnjava da je “šljiva sterlejka karakteristična po tome što mnogo rađa, dok su druge poznate po tome što su aromatične. Poznate su po plodnosti i rodnosti, ali se razlikuju po boji i ukusu. Valerija služi isključivo za slatko, pravljenje džema i kompota, ali je odlična i za sušenje”, kaže on.

Prema njegovim rečima “prihrana šljiva je veoma bitna kako bi plod bio dobar, a važnu ulogu ima i orezivanje”.

“Već sam počeo sa orezivanjem stabala, ali čekam proleće kao bih nastavio sa tim. Vrlo je bitno biljku očisiti od lastara (mladih grana). Čim temperatura pređe u plus, počinje se sa tretiranjem plavim i crvenim uljem. To su hemikalije koje štite koru i cvetni pupoljak od izmrzavanja, zatim se počinje sa obradom zemljišta košenjem i okopavanjem. Važno je i zalivanje šljiva, zato sam iskopao bunar. Uskoro planiram i da uradim sistem snabdevanja vodom kap po kap”, kazao je Kukureković koji planira da voćnjak proširi i da zasadi novih 50 stabala šljive.

Detaljan pregled voćnjaka najvažniji

Inžinjer zaštite bilja Dejan Kovačević navodi da voćnjaci zatevaju prihranjivanje đubrivom tokom cele godine, ali da je jedna od najbitnijih aktivnosti u voćnjaku, sa aspekta zaštite bilja, detaljan pregled. Potrebno je ukloniti sve grane koje su slomljene pod teretom roda, kao i suve plodove koji i dalje vise na granama. Upravo su to mesta gde uzročnici bolesti prezimljavaju, kaže on.

“Od jeseni se kreće sa tretiranjem kompleksnim đubrivima, sa više fosfora i kalijuma. U proleće se upotrebljavaju kan i vodotopljiva đubriva koja se primenjuju prilikom navodnjavanja sistemom kap po kap”, podestio je inženjer i dodao da blaga zima i visoke temperature nisu dobre za voće, a u ovo doba godine biljkama pogoduju hladne noći.

“Što je vreme hladnije, to je bolje za voće. Tokom noći ima mraza zbog kojeg biljke još nisu krenule da formiraju pupoljke. Ako se nastavi ovako toplo vreme, možemo uskoro da očekujemo da voće počne da cveta i ozeleni, što nije dobro za rod. Kod nas, na centralnom Kosovu je karakteristično da mraza i temperatura u minusu ima i u aprilu i maju. Prerano cvetanje bi uništilo voće”, naveo je on.

“Prskanje preparatima na bazi bakra preporučljivo je i za malinjake, kupinjake i parcele pod jagodom, napominje Kovačević.

“Zimska prihrana zauzima veoma važno mesto u kompleksnoj zaštiti voćaka, a izvodi se u periodu mirovanja vegetacije. Temperatura vazduha za vreme zimskog prskanja treba da je iznad 5 stepeni. Prskanje se obavlja po mirnom vremenu, bez vetra i padavina. Ukoliko na voćkama ima snega, ne treba ih prskati pošto se neće ostvariti adekvatna prihrana” kaže ovaj stručnjak.