Oficir na tajnom zadatku u epicentru bitke za Orahovac

Kapetan Saša Petrović, danas major u penziji je pre 24 godine preuzeo komandu nad policajcima i uspešno organizovao odbranu opkoljenog hotela u Orahovcu koji je zauzela OVK, prenosi Politika.

Tog leta ratno stanje nije bilo proglašeno, ali je na Kosovu i Metohiji već mesecima bilo žestokih oružanih sukoba.

U julu 1998. godine pripadnici albanske separatističke paravojske OVK držali su pod svojom kontrolom znatna područja južne pokrajine Srbije, oružje je krijumčareno preko granice iz Albanije. Uglavnom su se nalazili u seoskim područjima s većinskim albanskim stanovništvom, napadajući iz zasede patrole ili punktove policije. Otimali su i ubijali civile, kako Srbe tako i Albance lojalne Srbiji.

Baš ovih dana jula, tačno pre 24 godine, OVK se pojavila oko Orahovca, u nameri da zauzme prvo veće naseljeno mesto, izabravši grad u kome nije bilo vojske, već samo policije.

To su i pokušali upavši u Orahovac, u kome su čuvari reda dva dana bili opkoljeni u policijskoj stanici i hotelu. Ispostaviće se, posle dvodnevnih borni za oslobađanje ovog mesta, da će upad u grad biti veliko stradanje srpskog stanovništva, oteto je više desetina ljudi, mnogi se i danas vode kao nestali.

Ono što je široj javnosti nepoznato – da je u epicentru grčevite odbrane Orahovca važnu ulogu među policajcima imao jedan oficir, jedini pripadnik vojske koji se tu zatekao.

Kapetan Saša Petrović (1966), danas major u penziji, tada je bio komandir diverzantskog voda u 549. motorizovanoj brigadi u Prizrenu. Bilo je jutro 17. jula 1998. godine kada ga je pukovnik Božidar Delić, komandant brigade, preko jednog kolege pozvao na razgovor.

"Pogledao sam kroz prozor zgrade u kasarni, video sam pukovnika Delića kako proučava kartu otvorenu na haubi ’puha’. Odmah sam sišao do njega”, kaže Petrović.

Bilo je jasno da će morati da odloži plan o obilasku porodice, a zadatak se morao izvršiti u najvećoj tajnosti, samo troje ljudi je znalo za njega, uključujući i Petrovića. Naime, trebalo je da u civilu ode u Orahovac, budući da su se pojavile informacije o prisustvu OVK oko grada, i da osmotri i ubeleži njihove položaje, u slučaju da bude potrebno angažovanje vojske, ali i da ostvari uvid u situaciju u samom mestu.

"Obukao sam civilnu garderobu i kolega, koji je takođe bio u civilu, civilnim vozilom prevezao me je do policijske stanice u Prizrenu. Tamo sam se našao s pripadnikom državne bezbednosti koji je trebalo da me preveze u Orahovac”, seća se Petrović.

Upravo zbog tajnosti zadatka bilo je potrebe za angažovanjem Resora državne bezbednosti MUP Srbije. Na njihovom operativcu bilo je da objasni tamošnjoj policiji da ne postavljaju suvišna pitanja neobičnom gostu jedinog hotela, koji se pojavljuje niotkuda u belim patikama, farmerkama, zelenoj majici i jakni.

Operativac tajne službe je, zbog opasnosti od zasede, žustro vozio „be-em-ve” putem od Prizrena ka Orahovcu, tako da su brzo stigli na odredište. Objasnio je policajcima šta je trebalo i Petrović se smestio u hotel. Ovaj objekat je je imao veliku terasu, idealnu za osmatranje brda oko Orahovca.

Petrović je u torbi poneo neophodnu opremu i automatsku pušku. Na terasi su bili džakovi s peskom, na njenim ivicama stražarila su dvojica policajaca, jedan sa snajperskom, a drugi sa automatskom puškom, a na sredini terase nalazio se mitraljez za kojim nije bio niko.

"U gradu je vladala napetost, ali je prisustvo policije ipak ulivalo sigurnost stanovništvu”, kaže Petrović.

Odmah je pristupio zadatku, s terase je dvogledom osmatrao i beležio položaje OVK udaljene svega kilometar-dva od centra Orahovca. U tome je prošao dan, preostalo je da obavi i noćno osmatranje. Sunce je zalazilo, Petrović je seo na stolicu i zapalio cigaretu, kada se odjednom čuo prasak na zidu iza njega, a zatim još dva-tri. Našao se pod paljbom. Ubrzo se kiša metaka sručila na hotel.

"Dopuzao sam do betonske ograde terase, gledam policajce, ne otvaraju vatru. Paljba je sve bliža. Dolazim do mitraljeza i gađam zgradu udaljenu dvesta-trista metara, sa koje je pucano na nas. Policajci počinju da pucaju, ispostavilo se da im je striktno zabranjeno da otvaraju vatru bez naređenja, a njihov starešina je bio u policijskoj stanici koja je takođe bila opkoljena”, objašnjava Petrović.

Više nije bilo razloga za konspiraciju, objašnjava policajcima da je oficir vojske, i ovi predlažu da im komanduje. Prihvata, ali pod uslovom da ga bespogovorno slušaju.

Policajci se slažu, a prva naređenja su bila da se sva hrana i municija uskladište na jedno mesto i dele kako kaže Petrović, budući da se nije znalo koliko će trajati opsada. Takođe i da svi pređu u prizemlje, uključujući i stariji bračni par, jedine goste hotela. Pripadnici OVK su isključili struju, vodu i prekinuli telefonske linije u Orahovcu.

"Jedini način da javim komandi šta se dešava, bila je radio-veza. Ali ’motorole’ koje su imali policajci nisu mogle da uspostave kontakt s Prizrenom”, kaže Petrović.

U policijskom "puhu” parkiranom ispred hotela bila je jača radio-stanica, a on se nalazio na brisanom prostoru. Nije bilo druge, naš sagovornik se s još jednim policajcem kroz svetlarnik podruma izvukao iz zgrade, brzo su dotrčali do vozila, ubacili ga u ler i odgurali do hotela, u zaklon.

Uspostavio je vezu s komandom, koja je već čula za zbivanja u Orahovcu i pokrenula akciju oslobađanja grada.

Petrović je na brzinu objasnio policajcima kako se koriste tromblonske mine, budući da je za njih ova borba bila vatreno krštenje. U međuvremenu je ranjen jedini medicinski tehničar među policajcima, kome su zbrinuli povrede.

Svi su bili budni u noći između 17. i 18. jula, pucalo se na sve strane. Vojska i policija su napale položaje OVK na ulazu u Orahovac, trebalo je izdržati do njihovog dolaska. Ujutru se pred hotelom pojavio "bov”, oklopno vozilo policije koje je došlo po ranjenika i tom prilikom je policajcima preneto naređenje da se probiju iz opkoljenog hotela i da se pridruže borbama za oslobađanje Orahovca.

"Dajte mi policijsku uniformu, idem i ja”, rekao je Petrović svojim saborcima.

Presvlači se i pravi plan za proboj. Lično predvodi prvu grupu koja je pod paljbom pretrčala u kafić naspram hotela, gde su se nalazili policajci koji su došli u pomoć kolegama. Pridružuju se borbama za oslobađanje grada, narednu noć provode u Vatrogasnom domu, gde su organizovali odbranu.

Sutradan je po Petrovića došao "bov” po naređenju pukovnika Delića, sa zadatkom da ga vrate tamo gde je njegova jedinstvena misija i počela – u kasarnu u Prizrenu.