Oko 100 građana Kosova nalazi se u Siriji i Iraku, kosovske institucije ćute o njihovom povratku 

Isis Teroristi
Izvor: Profimedia

Kosovska policija je saopštila da se prema poslednjim podacima u Siriji i Iraku u zonama sukoba nalazi 96 građana Kosova, 43 muškarca, devet žena i 44 dece, od kojih su 32 rođena u zoni sukoba, prenosi Gazeta ekspres.

Prema podacima Atlantske inicijative iz Sarajeva, međutim, u zoni sukoba je 97 građana Kosova, a sa Zapadnog Balkana ukupno 400 ljudi.

Kosovske institucije su u aprilu 2019. godine, uz pomoć američkih vlasti izvršile repatrijaciju 110 stanovnika Kosova, uključujući četiri strana borca, 32 žene i 74 deteta. Za sada nema informacija da li kosovske institucije rade na repatrijacije preostalih građana u Siriji.

Govoreći na sastanku Globalne koalicije protiv militantne grupe Islamske države, ministarka spoljnih poslova i dijaspore Donika Gervala je na sastanku Globalne koalicije protiv ISIS rekla je da je Kosovo posvećeno reintegraciji povratnika iz Sirije.

"Posebno brinemo o ženama i njihovoj deci. Moramo učiniti sve da ih vratimo u normalan život, da se nadamo njihovoj srećnoj budućnosti", rekla je Gervala.

Dodala je da je proces reintegracije bio uspešan i da su stvoreni programi za deradikalizaciju.

"Uspeli samo da vratimo decu u škole i da njima i njihovim majkama ukažemo psihološku podršku. Pored toga, stvorili smo programe za deradikalizaciju, uključujući i ljude koji su u pritvoru", rekla je Gervala na sastanku Globalne koalicije protiv ISIS održanom u Rimu.

Ona tom prilikom nije pomenula 96 građana Kosova koji su još uvek u Siriji i Iraku.

Iz Kosovske policije je saopšteno da je od 2013. godine uhapšeno 20 osoba zbog krivičnih dela povezanih sa terorizmom, koje su boravile u zoni Sukoba u Siriji i Iraku.

Od početka rata u Siriji, marta 2011. godine, oko 400 građana Kosova putovalo je za Siriju i Irak.

Pandemija je zaustavila repatrijaciju

Početkom godine iz kabineta bivšeg ministra unutrašnjih poslova Agima Veljiua potvrđeno je da je proces repatrijacije ostalih građana u Siriji zastao zbog pandemije kovid-19.

Iz Ministartva unutrašnjih poslova nije odgovoreno na pitanje Radio Slobodne Evrope da li se radi na povratku kosovskih građana koji su u Siriji i Iraku.

Direktor Kosovskog instituta za međunarodne studije Bedri Eljezi održava kontakte sa mnogim porodicama koje imaju rođake u Siriji, prema njegovim rečima situacija u u logorima i zatvorima gde su porodice pripadnika ISIS- smeštene u Siriji i Iraku je mnogo gora.

Eljezi kaže da su kurdske snage koje kontrolišu kampove sa više od 60.000 izbeglica više puta pozivale razne zemlje da vrate svoje građane.

"Kurdske vlasti su veoma zainteresovane da ih vrate. Više puta su pozivali države da dođu i odvedu žene i decu i spremni da pomognu u procesu povratka kosovskih građana", rekao je Eljezi.

Žena koju je RSE U julu 2019. Radio Slobodna Evropa i koja je želela da ostane anonimna, a koja se koja se vratila na Kosovo tajnom operacijom kosovskih institucija i američkih vlasti, govorila je o uslovima života u logorima.

"Mislim da će ovde život biti težak zbog problema koje nam stvaraju ljudi oko nas. Na primer, nisam slobodna da izađem u odeći koju nosim, razumete? A tamo, možete da izađete kako hoćete na ulicu i niko vas ne gleda", rekla je ona.

Mnoge vraćene žene priznale su krivicu tokom suđenja, a sud ih je na kraju proglasio krivim za učešće u ratu u Siriji.

Uspešna reintegracija garancija za povratak Kosovara

Većina povratnika iz Sirije prošla je kroz dugotrajne procese reintegracije, ali su mnoge od njih osuđene za učešće u ratu u Siriji.

Istraživač u Kosovskom centru za bezbednosne studije Špat Baljaj kaže da je proces reintegracije povratnika iz Sirije pokazao pozitivne rezultate i da dokazuje da mogu da se vrate i drugi stanovnici Kosova koji su i dalje u Siriji.

"Mislim da su kapaciteti za njihovu ponovnu integraciju zadovoljavajući, potrebno je bolje razjasniti ulogu koju različite institucije imaju u tom procesu, jer je težak, ne možete primeniti isti pristup na sve koji se vrate, jer imaju različite probleme", rekao je Baljaj.

Prema njegovim rečima povratak građana iz Sirije je obaveza kosovskih institucija.

"Kosovske institucije moraju da izvrše individualnu procenu potreba i izazova koje imaju povratnici, ali i procenu rizika koji nose", rekao je Baljaj.

Istakao je da na osnovu procena i potreba povratnika treba osmisliti programe za reintegraciju i rehabilitaciju povratnika iz Sirije.

Kosovo je i dalje ugroženo nasilnim ekstremizmom

U izveštaju Evropske komisije o Kosovu, objavljenom u oktobru 2020. godine, navodi se da je Kosovo napredovalo u svojim naporima da reintegriše strane borce i njihove porodice koji se vraćaju iz Sirije, ali da i dalje ima opasnosti od ekstremizma.

"Uprkos kontinuiranim naporima, i dalje ostaju izazovi u sprečavanju i borbe protiv nasilnog ekstremizma i radikalizacije. Terorističke grupe nastavljaju da pronalaze ideološku podršku na Kosovu, a unutrašnji radikali i dalje predstavljaju pretnju, uključujući objavljivanje terorističkih sadržaja na društvenim mrežama i drugde na Internetu", navodi se u izveštaju Evropske komisije.

Od izbijanja sukoba u Siriji i Iraku od oko 400 stanovnika Kosova, 242 osobe su se vratile na Kosovo. Od povratnika, 124 su muškarci, 38 žena i 80 dece, a njih 100 je preminulo u zonama sukoba.