Pad nataliteta na Kosovu prirodan za one u razvoju

Prema podacima Zavoda za statistiku od 2014. godine na Kosovu se svake godine beleži pad nataliteta, u 2014. godini broj norođenih bio je 25.929, dok je prošle godine bilo samo 18.188 rođenih, prenosi Ljajmi.

Prema podacima Zavoda za statistiku Kosova smanjen je i broj članova zajedničkih domaćinstava. Dok je 2014. godine prosečna veličina domaćinstava bila 5,62 stanovnika u 2019. godini je iznosila 4,98 stanovnika u jednom domu.

Stope nataliteta već su dramatično opale u celom svetu čemu je doprinela  promena koncepta porodičnog doma smatraju demograf Mimoza Duši i sociolog Šemsi Krasnići.

Oni se slažu da pad nataliteta na Kosovu nije zabrinjavajuć i ukazuju da je to karakteristično za zemlje u razvoju.

Profesorka katedre za geografiju na Univerzitetu u Prištini Mimoza Duši za Radio Slobodna Evropa je izjavila da je ako se analiziraju svi faktori koji utiču na broj rođenih ovaj pad prirodan.

„Imamo porast stope obrazovanja i zaposlenosti žena i stanovništva uopšte, a uklanjamo i decu iz procesa rada. Sa druge strane mi kao albansko društvo na Kosovu i dalje čuvamo tradicionalne vrednosti. Imamo stabilnost u braku i porodici. To nam pokazuje da mladi ljudi nisu odustali od braka ili zasnivanja porodice. Jednom kada se ova ćelija razbije, tada će smanjenje broja rođenih biti zabrinajvajuće", kaže Duši.

Profesor sociologije sa Univerziteta u Prištini Šemsi Krasnići naglašava da su razlozi za smanjenje broja rođenih promena socijalnog nivoa žena i planiranje porodice.

Prema njegovim rečima u društvu u kojem žene imaju viši socijalni status i rade van kuće stopa nataliteta i broj dece je znatno niži.

„Ostala pitanja vezana su uz način života, obrazovanje, zapošljavanje, a posebno javni angažman žena. Žene više nisu samo domaćice, ne rade samo kućne poslove i odgajaju decu, već se očekuje da će žena biti nezavisna. Prema tome, ovo može biti jedan od razloga", naglašava Krasnići .

Duši kaže da su na Kosovu, prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine oko 50 odsto stanovništva bili mladi ljudi do 25 godina, i da je prerano za Kosovo reći da je u fazi demografskog starenja sve dok je broj umrlih i dalje niži od nataliteta.

„Razvijene zemlje, Nemačka i Francuska ušle su u fazu starenja. Rano je govoriti o ovom fenomenu. Potrebno je dugo vremena da razgovaramo o starenju. Ne možemo uvek ostati poljoprivredna zemlja, jer je poljoprivreda sektor privrede koji zahtijeva kontinuirano rađanje i nekvalifikovanu radnu snagu. Sada smo ušli u evoluciju tehnologije, imamo informatizaciju", rekla je Duši.

Direktorka Instituta za razvoj socijalne politike Vebi Mujku kaže da bi Kosovo trebalo da ima podsticajne pakete kako bi povećalo natalitet.

"Na prvom mestu dečiji dodaci i više vrtića“, naglašava Mujku.

Samoopredeljenje koje je osvojilo većinu glasova na vanrednim parlamentarnim izborima 14. februara i za koje se očekuje da formira novu vladu najavilo je da će se pozabaviti demografskom situacijom.

U sledećem upravljačkom programu ove stranke navodi se da će početi sprovođenje programa dodataka za decu i da će biti otvoreno 160 novih vrtića širom zemlje.

Sva deca mlađa od dve godine, kaže se u programu, dobijaće mesečne dodatke u vrednosti od 20 evra, dok će za decu mlađu od 16 godina iznos koji će primati iznositi 10 evra mesečno.

Porodicama sa niskim prihodima, prema vladinom programu Samoopredeljenja biće data pomoć zavisno od godišnjih prihoda. Predviđena je pomoć od od 50 evra po detetu ako porodica ima godišnji prihod manji od 7 hiljada evra godišnje, od 100 evra po detetu, ako porodica ima manje od 6 hiljada evra godišnje i od 150 evra za svako dete ako porodica ima godišnji prihod manji od 5 hiljada evra godišnje.