Pavlović: Tužna statistika - godišinje se prijavi manje od 100 slučajeva silovanja, presuda dvostruko manje

U Srbiji se godišnje za krivično delo silovanje podnese svega oko 100 prijava, a taj broj se i više nego prepolovi kada je reč o presudama, upozorila je Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra, ukazujući da je primetno „dvostruko nepoverenje“, odnosno da žrtve ne veruju insitutcijama, a često ni insistucije ženama.

Pavlović navodi da se u Srbiji godišnje prijavi oko 100 slučajeva silovanja, ali pojašnjava da se radi isključivo o slučajevima u kojima je pokrenuta istraga, dok ukupan broj prijava koje su odbačene na licu mesta nije poznat.

„Kada govorimo o seksualnom nasilju u Srbiji, konkretno za krivično delo silovanje, ono što možemo da kažemo je da je statistika dosta tužna, poražavajuća, čak i sramna, jer imamo manje od 100 prijava godišnje, a taj broj se i više nego prepolovi kada je reč o presudama. Vidimo da postoji, u nekom smislu, obostrano nepoverenje. S jedne strane, žene ne veruju institucijama. S druge strane, institucije su te koje ne veruju ženama. Dakle, na njima je odgovornost da učine korake kako bi se žene više obraćale i kako bi imale veće poverenje u njih“, rekla je Pavlović za Kosovo onlajn.

Muškarci koji poznaju žrtvu su najčešće i počinioci nasilja, a Pavlović napominje da to može da bude bilo ko, uključujući i bračne partnere, dodajući da se o problemu bračnog silovanja ne govori dovoljno.

„Kada je reč o počiniocima seksualnog nasilja, znamo da su to uglavnom muškarci i to oni koji poznaju žrtvu, neko ko joj je blizak iz njenog okruženja, bilo da je reč o članovima porodice, o nekome u okviru obrazovnog, zdravstvenog sistema, vannastavnih aktivnosti kada je reč o mladim ženama. Imale smo slučajeve učitelja glume i nastavnika jahanja. Dakle, razni muškarci koji imaju pristup žrtvama, pogotovo kada je reč o mlađim ženama. Kada je reč o starijim ženama, to su često njihovi bračni partneri. Silovanje u braku još uvek je tabu tema o kojoj se ne govori dovoljno“, rekla je Pavlović.

Zato ukazuje da je potrebna zakonska promena definicije silovanja, jer je aktuelna zastarela i obuhvata isključivo primenu sile i pretnji.

„Promene su potrebne na više nivoa. S jedne strane, važne su institucionalne promene i u pogledu definicije silovanja u našem Krivičnom zakoniku, koja je i dalje zastarela i podrazumeva upotrebu sile i pretnje, iako znamo da žrtve u situaciji seksualnog nasilja najčešće reaguju nekom vrstom zamrzavanja, paralize. One nisu u mogućnosti da pruže otpor, a upravo ti dokazi o otporu su nešto što im institucije traže da dokažu“, objašnjava Pavlović za Kosovo onlajn.

Posebno je, napominje, važno poverenje institucija, jer je, kako navodi, žrtve često suočavaju nepoverenjem i odvraćanjem.

„Važno je poverenje institucija. Da žene neko u instituciji, bilo da je to policija ili tužilaštvo, ne odvraća od prijave. Imamo slučajeve gde se to dešava, da ženama govore: 'Nemojte da prijavljujete, nemate dokaze, na kraju ćemo mi Vas tužiti da je to lažna prijava'. Žene nailaze na različite ljude unutar sistema, koji ih odvraćaju i ne veruju im“, rekla je Pavlović.

Potrebno je, dodaje, i podizanje svesti o tome šta sve spada pod seksualno nasilje i čija je to odgovornost. Podrška ženama i poverenje su ključni, kao i jasna osuda za silovatelje.

„Teret odgovornosti ne sme da bude na ženi. Teret odgovornosti je, s jedne strane, na institucijama da učine određene korake kako bi žene imale više poverenja u njih. S druge strane, na svakome od nas, na građanima i građankama Srbije, i bilo kog društva. Važno je da budemo tu uz njih, da im verujemo kada progovore o tome, da stanemo uz njih i da imamo dovoljno strpljenja da budemo uz njih kada one prolaze kroz te procese. I da budemo vrlo jasni u osudama silovatelja, što takođe ovde često izostaje pa nailazimo na relativizaciju, opravdanja i slično“, rekla je Pavlović.