Petrič: U toku dvostruka revolucija – digitalizacija i autokratizacija

U svetu je u toku dvostruka revolucija, na jednoj strani ona izazvana digitalizacijom, koja, na drugoj - vodi ka autokratizaciji u mnogim državama, kaže nekadašnji austrijski diplomata Volfgang Petrič koji će u četvrtak u Beogradu predstaviti srpsko izdanje svoje knjige "Smena epoha – naš digitalno-autoritarni vek".

Petrič, bivši izaslanik EU za Kosovo, pojašnjava da se njegovo delo bavi razvojem svetskog poretka nakon 1989, odnosno posle završetka Hladnog rata.

U Beču je izdata pre par godina, a sada je štampana i na srpskom jeziku.

"Knjiga govori o liberalnom svetskom poretku koji se razvio posle Hladnog rata, o odnosima SAD i Evrope, kao i Evrope i Rusije. Prikazujem uspon Kine i koju ulogu imaju drugi kontinenti. Posebno, na neobičan način govorim o Africi, koja se često gleda kao kontinent katastrofa ili emigracije. Ja sam pokušao da prikažem potencijal tog kontinenta", rekao je Petrič.

Ukazao je da je njegova teza da je u toku novo postavljanje smernica, kako u politici, tako i tehnologiji.

"Naš digitalizovani svet je tek na početku revolucije, koja će se razvijati još mnogo godina. Od kada je knjiga objavljena već mnogo stvari, kao što sam predvideo, je razvijeno, poput 'čet GPT-a', veštačke inteligencije, a vidimo i koju ulogu imaju društvene mreže. Knjigu sam napisao pre par godina, mnogo toga što sam predvideo tada već se desilo. Ne samo u digitalnoj oblasti, već je usledilo i nazadovanje demokratskih struktura i nametanje autorikratskih sistema. Primer je Kina koju mnogi kontinenti žele da slede", dodao je Petrič.

Kazao je da je nesumnjivo je da novi sajber prostor ima odlučujuću ulogu i u predizbornim kampanjama i manipulacijama, ali ima i doprinos u jačanju političkih argumenata.

"Trenutno smo u fazi regulisanja tog prostora, gde EU daje značajan doprinos. Verovatno je EU kada je reč o formulaciji pravila u digitalizaciji, vodeća u svetu. U anarhiji digitalizacije neophodno je da se promene društvena pravila, ali i industrijska pravila. Kada pomislite koju ulogu ima prorizvodnja čipova, koliko su važni digitalni elementi u ratu. U SAD se pregovara kako te sisteme ograničiti i regulisati, kontrolisati. Ta široka paleta digitalizacije predstavlja promenu epohe", dodao je Petrič.

Upitan koliko je "smena epoha" usled digitalizacije uticala na Zapadni Balkan, rekao je da se taj region još drži po strani, jer na tom prostoru konvencionalna pitanja i dalje imaju veliku ulogu.

Ukazao je da se istočna Evropa brže razvila, pošto je bilo mirnog prelaska sa komunističkog na kapitalistički sistem.

"Na Balkanu je zbog desetogodišnjeg rata usled raspada Jugoslavije došlo do velikog zaostajanja. Za pravi napredak u digitalnoj sferi potrebno je da te države prevaziđu istorijske konflikte. Tek kada se prevaziđu istorijski konflikti, region će moći da se skoncentriše u potpunosti na ekonomska pitanja i pitanja novih tehnologija, što donosi nova radna mesta", naveo je ovaj bivši diplomata.

Dodaje da Zapadni Balkan može biti region "start apova", ako bi se rešio starih problema, kao "ostataka doba Jugoslavije".

"Region sa visokim stepenom obrazovanja ima dobre preduslove, a ujedno može da zaustavi odliv mozgova, jer se pre svega iseljavaju mladi koji se bave novim tehnologijama. Takođe je na taj način moguće vratiti mlade, koji bi onda mogli preneti znanje stečeno u Evropi i SAD", smatra Petrič.

Na pitanje kako se nova epoha odrazila na EU, primetio je da su uticaji jasno vidljivi, gotovo u svakoj sferi života i političkog razvoja EU.

"Znamo da je Evropa u poređenu sa SAD i pojedinim azijskim državama, kao što je Tajvan, u ovoj oblasti u zaostatku, ali postoje mnoge oblasti u kojima Evropa može da prati u globalnom takmičenju", navodi Petrič.

Sa druge strane, ističe, EU je postala globalni mehanizam kada je reč o regulaciji te oblasti.

"Tu je snaga EU, koja nije vojna unija - u pravilima u ekonomskoj i digitalnoj oblasti, kako bi se osigiralo da se nove tehnologije koriste za dobrobit ljudi, a ne protiv njih", podvukao je on.

Na pitanje da li se Kina razvija u najveću svetsku silu, izrazio je uverenje da je ta zemlja suočena c sa problemima koji je koče na tom putu.

"Kina je u različitim oblastima mnogo napredobvala, u pojedinim se približila EU i Evropi, ali mislim da će se Peking zbog unutrašnjih političkih i društvenih problema baviti više sobom. Samo demografski razvoj je katastrofalan, usled starenja stanovništva zbog 'politike jednog deteta', koja se sada pokazuje problemom. Takođe je pitanje koliko tako napredna industrijska država, koja je uspela da stotine miliona ljudi izvuče iz siromaštva, može stvoriti srednji stalež koji bi prihvatio diktatorski režim. To su unutrašnje tenzije koje se moraju rešiti kako bi došlo do pravog uspona", pojašnjava Petrič.

Naveo je da starenje društva u budućnosti može da koči inovacije.

"Iz istorije znamo da su to uvek najopasnije prelazne faze sa kojima se suočavaju velike države", napominje.

Petrič je istakao da će biti važno za Evropu, ali i SAD da se ne ide u konfrontaciju sa Kinom, ali i da ne uđu "naivno" u saradnju, već da moraju Pekingu jasno da stave do znanja da se može sarađivati samo ako se pridržavaju zapadnih standarda i da mora postojati reciprocitet.

S tim u vezi, objasnio je da je u redu imati kineske investicije u regionu, navodeći kao primer most na Pelješcu, ali da one moraju biti u skladu sa pravnim, socijalnim i radnim standardima.

Isto tako, podvlači da je neophodno da se primeni reciprocitet i da evropske firme u Kini moraju imati šansu da ulažu bez diskriminacije.