Politika: Zašto svet ne vidi patnju kosovskih Srba

Izjednačavanje Srbije i Kosova povodom pitanja ljudskih prava u najmanju ruku je problematično, jer u poslednjih 20 godina Srbi na Kosovu žive u getima, koji se eufemistički zovu enklave i dve decenije su na meti Albanaca, dok u centralnoj Srbiji gotovo da nisu zabeleženi etnički motivisani napadi, piše Politika.

Prema izveštaju američke nevladine organizacije Fridom haus (čiji je glavni finansijer vlada SAD), Srbija je u 2020. nazadovala u oblasti političkih prava i građanskih sloboda i sada se zajedno s još četiri države zapadnog Balkana – Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Severnom Makedonijom i Kosovom – nalazi u kategoriji delimično slobodnih zemalja.

Analitičar Centra za društvenu stabilnost Srđan Graovac kaže da su Fridom haus i slične nevladine organizacije produžena ruka zapadne spoljne politike, najčešće Amerike.

U pomenutom izveštaju zapisano je da su junski izbori u Srbiji, "čije su sprovođenje obeležile manjkavosti, zadali težak udarac višepartijskom sistemu", dok je na Kosovu, posle kratkotrajnog perioda na vlasti, "neustavno zbačena vlada premijera Albina Kurtija".

Graovac za "Politiku" kaže da je izveštaj, gde se u isti koš stavljaju Srbija i Kosovo, i pokušaj izjednačavanja građanskih i političkih prava, jedan od pritisaka na našu zemlju.

"Takvi i slični izveštaji nekih drugih organizacija biće sve učestaliji i teži kako se bude približavao nastavak dijaloga i to moramo da shvatimo kao deo političke borbe oko Kosova i Metohije i pregovaračkog procesa koji će za koji mesec da se zahukta. Na sve moguće načine pokušaće da destabilizuju Beograd i da poljuljaju našu čvrstu pregovaračku poziciju", kaže Graovac.

Navodi da je za zemlje Zapada priča o nezavisnosti Kosova završene i da je potrebno intenzivirati pritiske na Srbiju da i mi priznamo, kako oni kažu, stanje na terenu. Tim povodom protekle nedelje u ovom regionu boravio je specijalnim pregovarač EU Miroslav Lajčak, koji je obišao Prištinu i Beograd.

"Ti pritisci sigurno neće uroditi plodom jer je predsednik Srbije Aleksandar Vučić jasno rekao da nećemo priznati nezavisnost Kosova. Da je Srbija priznala nezavisnost Kosova, siguran sam da bi se u izveštaju Fridom hausa nalazili samo hvalospevi i postali bismo jedna od najslobodnijih država u Evropi, zemlja na koju treba svi da se ugledaju", ističe Graovac.

Predsednik Skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun kaže da u pokrajini postoje ekstremisti koji nisu spremni na činjenicu da na Kosovu žive i Srbi i da su oni ohrabreni izjavama i ponašanjem albanskih političara poput Albina Kurtija.

Za list Politiku kaže da deo Albanaca stalno vrši incidente i napada Srbe, otimaju njihovu imovinu, pljačkaju crkve i manastire, to je nešto što traje godinama.

"To pokazuje nespremnost jednog dela Albanaca, ili možda i većine, da prihvate da žive sa srpskim narodom bez incidenata. Najveću odgovornost za to imaju albanski političari i međunarodna zajednica sa svojim prisustvom tamo. Napadi na Srbe su ohrabreni i ponašanjem kosovske policijske službe, sudova, tužilaštva koji ne reaguju adekvatno. Policija ako uhvati počinioca, odmah ga pusti, tužioci rade selektivno diskriminišući srpski narod i zbog toga mi stalno upozoravamo da je Kosovo crna rupa Evrope, da su tamo Srbi građani drugog reda i da haraju korupcija i kriminal", kaže Drecun.

Posle završetka vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu, uzavrela politička retorika radikalnih Albanaca u kampanji rezultira sve češćim napadima na Srbe, pre svega u enklavama.

U kampanji od svih albanskih političkih partija na račun Srba i predsednika Aleksandra Vučića upućeno je mnogo teških reči.

"Stvarana je ta atmosfera i konstantno se podgreva netrpeljivost prema Srbima, naročito tokom izbornih proseca koji su proteklih godina učestali na KiM. Tamo se izbori neretko dobijaju na taj način ko će više i žešće da napadne i kada takve stvari svaki dan radite, stvarate atmosferu da je napad na Srbe nešto što je prihvatljivo i poželjno da se desi", kaže Graovac.

To je verovatno i razlog zašto osim pretnji smrću i paljenja kuća srpskih povratnika, dolazi do prebijanja povratnika u mestima južno od Ibra, a proteklog vikenda na meti albanskih radikala bile su dve pravoslavne crkve. Članice Kvinte i kosovske vlasti u najmanju ruku su blago reagovale na ove incidente, dok je na njih jedino reagovala vladina Kancelarija za Kosovo i Metohiju, koja je u saopštenju navela da su nepoznati počinioci opljačkali Crkvu Svete Trojice u Partešu i iz nje odneli novac iz blagajne i vrednu vezenu plaštanicu, kao i da je to drugi slučaj da je obijena neka crkva na toj teritoriji, nakon što je nekoliko sati ranije otkriveno da je obijena Crkva Svetog Petra i Pavla u Klokotu.

"Činjenica da je crkva poharana i oskrnavljena baš na Zadušnice posebno govori o statusu i ugroženosti srpskih svetinja i verskoj netoleranciji koja vlada na prostoru KiM", navedeno je u saopštenju.

Naglašavajući da se "ovakvom necivilizacijskom ponašanju mora stati na put", Kancelarija je navela da "međunarodna zajednica ima dužnost i poverenu misiju da na terenu garantuju bezbednost svima, posebno Srbima koji se gotovo svakodnevno suočavaju da pretnjama i napadima".

Nasrtaji na Srbe povratnike i pretnje intenzivirani su i od početka rada Suda za ratne zločine takozvane Oslobodilačke vojske Kosova. Svi ti učestaliji napadi jasan su pokazatelj deficita demokratskih institucija i da situaciju na terenu kontrolišu lokalni Albanci koji su mahom uzurpirali imovinu Srba, pa ih napadaju ili lažno optužuju za ratne zločine. Institucije ne postoje pa se događa da počinioci krivičnih dela ostanu nepoznati ili da se, čak i ako policija uhapsi nekoga zbog napada, oni posle protokolarnog uzimanja izjave puštaju na slobodu.

Kontinuirani napadi na povratnike i njihovu imovinu, stvaraju u srpskoj zajednici osećaj straha i neizvesnosti, imajući u vidu da ovakvi slučajevi ostaju nerasvetljeni. Kosovo očigledno zapada u hroničan kriminal i nepoštovanje zakonitosti i ljudskih prava.

"Napadi na Srbe na Kosovu i Metohiji nikada nisu ni prestajali, samo periodično bivaju jači ili slabiji. Tamo ne postoje adekvatni zakoni, niti institucije koje bi sankcionisale takvo ponašanje i takva je situacija od 1999. godine. Te napade bih povezao s nastavkom pregovaračkog procesa jer političke elite u Prištini, po nagovoru nekoga sa Zapada, žele da se i na taj način vrši pritisak na Beograd. Oni znaju da smo mi posebno osetljivi na napade na lokalne Srbe, njihovu imovinu, ali i na crkve i manastire Srpske pravoslavne crkve. U ovim okolnostima mi ne možemo na adekvatan način da ih zaštitimo jer je ta oblast pod međunarodnim protektoratom i onda Albanci sav svoj bes i frustraciju iskaljuju na tom srpskom stanovništvu i o tome, normalno, nema ni slova u izveštaju Fridom hausa", ističe Srđan Graovac.