Porodice otetih i nestalih sa Kosova ne odustaju od potrage za istinom, devet grobnica još nije istraženo

Proces pronalaženja i identifikacije otetih i nestalih sa Kosova u poslednje dve godine je u ozbiljnom zastoju – pre svega zbog opstrukcije Prištine, kažu upućeni. Aljbin Kurti zaustavio je rad Radne grupe komisije za nestala lica Beograda i Prištine, pa je poslednja sednica održana pre dve godine. Porodice traže otvaranje dosijea, policijskih i istražnih dokumenata, svedočenja onih koji znaju, a ćute – decenijama, prenosi RTS.

Profesor, načelnik hirurškog odeljenja Prištinske bolnice, Andrija Tomanović nestao je 24. juna 1999. godine, a ni 23 godine kasnije porodica ne odustaje od potrage za istinom. Do nje, kažu, niko neće stići biti bez saradnje sa svedocima i institucijama.

"Zid ćutanja, blokada informacija, manipulacije – to je jedino što nam je ponuđeno od Beograda, Brisela i Prištine. Ispoštovali smo sve vlasti, ponašali smo se dostojanstveno, samo da dođemo do istine. Zaustavljen je rad na terenu, nema zvaničnih potvrda DNK analiza, nema hapšenja, procesuiranja zločinaca i zato nema ni rezultata", rekla je Verica Tomanović, predsednica Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu.

Predsednik Koordinacije udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih SFRJ Dušan Čelić smatra da su naše vlasti propustile priliku da internacionalizuju pitanje srpskih žrtava na Kosovu.

"UNMIK je sam konstatovao da ništa nije učinjeno, osim što su primljene prijave za nestanak Srba i da UN ništa nisu uradile po tom pitanju", ukazuje Čelić.

Na Kosovu, prema statistici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, još 1.621 osoba se vodi kao nestala. Njih 568 su nealbanske nacionalnosti. Za 23 godine identifikovane su samo 382 žrtve.

"Tom dinamikom, potpunu istinu ćemo imati za 100 godina“, upozorava Ljiljana Krstić, predstavnik Komisije na nestale Vlade Srbije.

Opstrukcija Prištine

Srpske vlasti, kaže, Krstićeva, ne mogu ni do masovnih grobnica na Kosovu, to pitanje, ističe, potpuno zavisi od Prištine.

"Na KiM se nalazi još devet registrovanih masovnih grobnica koje nisu istražene. Prošle godine istražena je ona na Novom Brdu, ali bez rezultata. Prošle godine je samo jedno lice identifikovano i sahranjeno u Gračanici", kaže Krstićeva.

I pred timom sudske medicine borba za učešće u identifikaciji 350 žrtava koje se nalaze u mrtvačnici u Prištini.

“Odbijeni su svi zahtevi da srpski tim učestvuje u pregledu i identifikaciji skeletnih ostataka. Prema preliminarnim rezultatima pregleda koji je obavio albanski tim, među skeletnim ostacima u prištinskoj mrtvačnici ima oko 70 ostataka Srba i ostalih nealbanaca“, navodi Suzana Matejić iz Komisije za nestale Vlade Srbije.

U Kancelariji za KiM kažu da razumeju frustraciju porodica što i posle više od dve decenije nemaju odgovore.

"Uzrok je - opstrukicija Prištine", i nju ilustruju kroz primer - predsedniku Komisije za nestala lica Veljku Odaloviću zabranjen je ulazak na Kosovo. Da ironija bude još veća - poreklom je iz Kosova Polja.

"Pitanje identifikacije nestalih i kidnapovanih je visoko na listi prioriteta Vlade Srbije, jer je to humanitarno pitanje. Srbija će nastaviti da radi na njemu, ali i na pronalaženju počinioca zločina", poručuje Igor Popović iz Kancelarije za KIM.

Porodice nestalih još čekaju i Zakon o nestalima. Podsećaju - bez pravnog rešenja u regionu je samo Srbija.