Profesor istorije Rimokatoličke crkve: Na Novom Brdu nikad nije bilo katoličke katedrale

N Brdo
Izvor: Foto: Živojin Rakočević

Imajući nesreću da se nalazi na teritoriji koja je već duže vreme u žiži političih interesa sa raznih strana, na Kosovu, srednjevekovni srpski grad Novo Brdo sve manje je svedok istorije i „učitelj sadašnjosti, a sve više predmet političkih potkusurivanja, napetosti, neuvijenog prisvajanja od Albanaca, piše Politika.

Nedavno su radovi na obnovi tvrđave prekinuti odlukom kosovskog Zavoda za zaštitu spomenika, iako primedbe na sanaciju nije imao Unesko, preko kojeg se obnova i obavlja, stoji dalje u tom tekstu i podseća da je reagovalo srpsko Ministarstvo kulture očekujući od ove međunarodne organizacije da pojača angažovanje na zaštiti srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu.

Prethodno se na tvrđavi zavijorila kosovska zastava, takođe podsećaju u tekstu i napominju da je javnost možda najviše ustalasala misa koju su na Novom Brdu služili prizrensko-prištinski biskup Dode Đerđi i nadbiskup barski u penziji Zef Gaši 1. avgusta ove godine.

"Taj događaj uneo je veliki nemir tamo gde ga kad je reč o 'kosovskom pitanju', barem do sada u izraženijoj meri, nije bilo – u odnose pravoslavnih i katolika. Ne bi me začudilo da je sve učinjeno i s ciljem kako bi bio preusmeren tok sve uzornijeg odnosa između Svete stolice i Republike Srbije, odnosno Srpske pravoslavne crkve, uz svojevrsno povređivanje ugleda Nadbiskupije beogradske, koja se sa svojim natpastirom Stanislavom Hočevarom godinama unazad trudi da služi opštem dobru", kaže Zoran M. Jovanović, profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

Taj profesor tvrdi da se nameće utisak kako je spomenutim obredom i, samo uslovno rečeno, prigodnim govorom biskupa Đerđija trebalo pružiti legitimitet i nešto ranije saopštenoj informaciji Ramuša Haradinaja, prema kojoj je Nemačka značajnim sredstvima trebalo da finansira projekat obnove te novobrdske crkve, koju je Haradinaj predstavio kao katoličku. To, kako ističe, takođe može biti veoma indikativno.

“Takođe, može biti indikativno i to što, prema mojim saznanjima, ta sredstva nisu namenski data isključivo za obnovu te crkve, a još manje za finansiranje projekta prekrajanja istorije, već radi uzdizanja kulture na Kosovu i Metohiji na nivo dostojan najviših dometa savremene civilizacije", kaže Zoran M. Jovanović, dodajući kako ga je posebno dotakao govor biskupa Đerđija, koji je, kako ocenjuje, po mnogo čemu ne samo diskutabilan”, napominje Jovanović.

Taj profesor, navodi dalje Politika, je nedavno na fakultetu gde je zaposlen ustanovio predmet Istorija Rimokatoličke crkve na Kosovu i Metohiji, kako je rekao, zbog svih žednih istine, ali i zbog toga što je ona i u Srbiji nedovoljno poznata.

Kada je reč o Novom Brdu, on se osvrnuo na tadašnje saopštenje kosovskog Ministarstva kulture u kojem je navedeno da je misa služena na crkvištu gde se nalazi deo ostataka najveće crkve u Novom Brdu, katedrale, za koju se, takođe prema saopštenju ministarstva, smatra da je katolička, da su je tokom 15. veka sagradili Dubrovčani, kao i da se tu jedno vreme nalazilo čak i sedište biskupije.

"Nemoguće je da crkva s najvećim dimenzijama na tom području bude rimokatolička, jer, u doba kada je podignuta, Novo Brdo je bilo pod vlašću srpskih monarha koji, u skladu i s ondašnjim duhom epohe, to ne bi omogućili, niti bi to katolici tražili. Takođe, Dubrovčani nisu gradili katedrale u unutrašnjosti Balkanskog poluostrva. Istine radi, bili su oni, tj. njihova Republika, jedan od stubova rimokatolicizma na Balkanu, s razgranatom mrežom kolonija u okviru koje su uvek imali kapelu, crkvu, gde god je to bilo izvodljivo, ali ne i biskupa. Jer, njihov natpastir je stolovao u Dubrovniku, gde je i prvostolnica Dubrovačke dijeceze! Pri tome, u arhivalijama iz 14. i 15. veka ni na jednom mestu nema spomena da je Novo Brdo bilo središte katoličke biskupije. Najviše što je moglo da bude jeste župa, tj. parohija", navodi profesor Jovanović.

S druge strane, on naglašava da je upravo služenje mise na Novom Brdu sa pratećim izjavama pod mitrom Prizrensko-prištinske biskupije dovelo do talasa omalovažavanja, čak i do izvesnog vida vređanja Katoličke crkve „među onima koji isključivo koriste ćirilicu".

"To bih mogao da pripišem u vidu reakcije, ispunjene emocijama, što bi, s određenog aspekta, i moglo da bude razumljivo. No, u takvom pristupu neretko prepoznajem i teško oprostivo neznanje, bez obzira na to što pobornici takvog pristupa istovremeno podrazumevaju veličanje vlastitog roda, pravoslavlja. Iz toga proizlazi i nepoštovanje drugog. Protiv toga sam bio oduvek.

Drukčije ne bih mogao, sem da branim istinu, što ističem i zbog toga što mi je nedavno u jednom tzv. stručnom krugu zaprećeno da se dobro zna kome oltaru služim, a sve zbog toga što nisam hteo da učestvujem u odbrani nacrta doktorskog rada u kome su takoreći svi zli, sem pobornika pravoslavlja. Stoga i takvima rado ističem da nije bilo katolika ne bi bilo ni snažne srednjovekovne Srbije. Jer, u ovom slučaju, u okviru razmatranja istorije Novog Brda, da nije bilo Sasa, ni Novo Brdo ne bi bilo zlatno. Za Sasima su ubrzo sledili trgovci s obala Jadrana, takođe verni katolicizmu. Uostalom, pored doprinosa privredi, Latini su u srednjem veku bili uključeni i u rad srpske države", napominje profesor Jovanović.