Prosečna plata opada u privatnom sektoru, Vlada zapostavila privatnike

Ilustracija - plate
Izvor: GazzetaExpress

Na Kosovu prosečna plata u privatnom sektoru opada od 2020. godine, a ekonomisti upozoravaju da je privatnom sektoru nemoguće da zadrži radnike i uredno isplaćuje plate, zbog čega apeluju na Vladu da radi na uklanjanju razlika između privatnog i javnog sektora, prenosi Gazeta ekspres.

Prema podasima Kosovske agencije za statistiku, prosečna bruto plata u privatnom sektoru 2020. godine iznosila je 380 evra, a 2019. godine 411 evra. Prosečna neto plata za 2020. godinu iznosila je 342 evra, u poređenju sa 2019. godinom zabeležen je pad od 30 evra.

Prosečna bruto plata u javnom sektoru 2019. godine, takođe prema podacima Agencije za statistiku, iznosila je 584 evra, a 2020. godine 624 evra, što je povećanje u iznosu od 44 evra. Prosečna neto plata sa 519 evra, koliko je bila 2019. godine, porasla je na 552 evra 2020. godine, tj. povećala se za 33 evra.

Do povećanja bruto i neto plata u javnom sektoru, došlo je zbog dodataka u određenim sektorima, navode iz Agencije za statistiku.

Ekonomisti navode da je privatnom sektoru bilo nemoguće da preduzeća zadrže iste plate zbog zatvaranja i smanjenja poslovnih aktivnosti, ali i zbog nedostatka državne podrške.

Predsednik Odbora Privredne komore Kosova Skender Krasnići kaže da su stalno savetovali vladu da reaguje i podrži privatni sektor, kako bi se zadržao broj zaposlenih i iste plate.

"Vlada ih nije podržala, a kosovske institucije su bez obzira na to da li je javni sektor radio ili ne, a skoro 80 ​​odsto vremena uopšte nije radio, nastavile da primaju pune plate, deo sektora za rad sa beneficijama povećao je prosečnu platu, što nije trebalo da se dogodi. Treba da postoji jednaka raspodela plata i u javnom i u privatnom sektoru, kako bi i građani bili jednaki", rekao je Krasnići.

Predsednik Privredne komore Berat Rukići je istakao da je privatni sektor pretrpeo velike posledice usled pandemije tokom prošle godine i naglasio da iako je bilo uticaja i na javni sektor i nestabilnosti u  budžetskim prihodima, ali da to nije uticalo ni na plate ni na radna mesta u tom sektoru.

"Usled posledica pandemije, mnoga privatna preduzeća su smanjila plate, zbog nestabilnijih performansi u smislu prometa i drugih pokazatelja uopšte, da budu konzervativnije u smislu mogućnosti povećanja plata radnika i to se obično odražava na prosečnu platu. To se nikada ne dešava u javnom sektoru, uprkos krizi. Zabrinjavajuće je što je bilo uticaja u privatnom sektoru, na sreću nema posla koji su trajno zatvoreni", rekao je Rukići izražavajući optimizam što se gubitak radnih mesta već smanjio.