Radojković: Na Kosovu dominira islam, Katolička crkva sve više dolazi do izražaja

Prema izveštajima prištinskih medija na Kosovu se beleže primeri prelazaka iz islama u katoličanstvo, a istoričar Stefan Radojković kaže za Kosovo onlajn da je ovo isključivo unutaralbansko etničko pitanje koje neće imati nikakve konsekvence po Srbe i da će biti interesantno kako će na ovo reagovati islamska zajednica.

Katolička zajednica je, kako navodi, oduvek postojala na Kosovu, kako među Albancima tako i među etničkim Hrvatima koji su u većem broju nekada davno živeli na tim prostorima.

"Prisustvo Katoličke crkve na KiM nije neka novina, a ono što jeste novina je zamah koji je donelo njihovo misionarenje. Ono se pokazalo prilično uspešnim, i za to ima nekoliko razloga. Prvo, Ibrahim Rugova je svojevremeno učestvovao u podizanju katedrale u centru Prištine i time je ne samo defakto označio stanje postojanja Katoličke crkve na prostoru KiM, već je dao i podstrek, barem što se tiče albanske zajednice", ukazuje Radojković.

Sa druge strane, kako kaže, postoje pokušaji lobiranja u međunarodnoj javnosti usmereni ka tome da se Kosovo pokaže kao multikulturalna, ali i multikonfesionalna sredina.

"U globalnim okvirima identitet se vezuje za Majku Terezu koja je bila časna sestra, pripadnica Katoličke crkve, albanskog porekla, doduše iz Skoplja. Krajnji cilj je da Vatikan prizna prištinsku administraciju i sve je to u poslednjih 20 godina dovelo do toga da veći broj Albanaca, nego što je inače bila tradicija među njima, prelazi na katoličanstvo.

Naravno, tu moramo uzeti u obzir i lične izbore pojedinaca i da jedan deo njih verovatno traži smisao u religiji pa neki postaju preobraćeni ili više verujući što se tiče islama, drugi pak prelaze u katoličanstvo. Jedno je sigurno, njihov stav prema Srbima, srpskoj zajednici i pravoslavnoj crkvi na KiM neće se bitnije promeniti, dakle, ovo je isključivo unutaralbansko etničko pitanje", ističe Radojković.

Među albanskim etničkim korpusom, kako dodaje, prisutne su sve tri religije, i katoličko hrišćanstvo i pravoslavno i islam, s tim što na Kosovu dominira islam, a Katolička crkva sve više dolazi do izražaja. 

"Ono što će biti interesantno za one koji prate unutaralbanske odnose je kako će islamska zajednica reagovati na ovo jer se ipak oni bore za isto stado, odnosno imaju istu ciljnu grupu", kaže naš sagovornik.

Veći broj katolika na Kosovu, kako smatra, neće biti od uticaja na stav Vatikana o statusu Kosova. 

“Vatikan ne dozvoljava da bude rukovođen partikularnim interesima pojedinih verskih zajednica, odnosno njihovih kongregacija na bilo kom terenu, Vatikan je samostalna država i ima svoju politiku koju vodi nezavisno od bilo kakvih dešavanja na terenu. I ovde neće biti presudno da li na Kosovu postoji veći ili manji broj katolika. Biće presudan odnos između Republike Srbije i Prištine. Praksa je Vatikana da ne priznaje bilo kakvu pravnu promenu stanja, sve dok ne dođe do nekakvih održivih sporazuma koje onda oni mogu da podrže”, navodi Radojković.